Nezavisnost podržava apel Udruženja radnika na internetu

24. novembar 2020.  Kategorija: VESTI  Izvor: UGS Nezavisnost

Udruženje radnika na internetu obratilo se UGS Nezavisnost tražeći pomoć povodom iznenadne odluke Ministarstva finansija i Poreske uprave da započne masovno oporezivanje ukupnih prihoda radnika na internetu na najstroži način – retroaktivno za poslednjih pet godina i sa zateznim kamatama do 80 odsto.

Nezavisnost smatra da je opravdan zahtev Udruženja upućen Vladi da se takvo postupanje poreskih organa obustavi, te da se adekvatno rešenje nađe u pregovorima o pravnom statusu radnika na internetu.

Pismo Udruženja radnika na internetu objavljujemo integralno.

*************

“Poštovani,

Obraćamo Vam se sa pozivom za pomoć u vezi sa problemom u kome se našla čitava zajednica radnika na internetu u Srbiji. Udruženje radnika na internetu nastalo je pre manje od mesec dana kao reakcija na iznenadni postupak Ministarstva finansija i Poreske uprave, koji prete da ekonomski potpuno unište preko 100 000 ljudi u našoj zemlji, uguše čitavu granu perspektivnih poslova i dovedu do nesagledivih socijalnih problema. Naime, 13. 10. 2020. godine Poreska uprava je na svom zvaničnom sajtu objavila poziv fizičkim licima da samoinicijativno prijave prihod iz inostranstva i navela da postoji visoka stopa nepoštovanja poreskih propisa.

Iako je Srbija deseta u svetu po broju radnika na internetu, naš Zakon o radu ih i dalje ne prepoznaje. Ne postoji nikakva socijalna zaštita, pravo na bolovanje, trudničko i porodiljsko odsustvo, sigurnost zaposlenja, zaštita od otkaza i mobinga, pravo na podizanje kredita, niti je moguće sklopiti ugovore o radu koji štite prava radnika. Radnici na internetu nemaju pravo da osnuju sindikat. Suočeni s nedostatkom poslova u “tradicionalnim” sferama, bez ikakve pomoći ili stimulacije od strane države, mi, radnici na internetu, uspeli smo da pronađemo i stvorimo nove poslove na internetu i da ostanemo da živimo u državi (u kojoj stopa nezaposlenosti mladih (15–24 godine) za II kvartal 2020. dodine iznosi 20,7% i u kojoj je na pomolu novi vid radnog izrabljivanja mladih ljudi kroz program Moja prva plata).

Državne institucije do danas nisu učinile ništa da bi regulisale naš radni i pravni status, nisu nam obezbedile subvencije za inovativne delatnosti kojima se bavimo (kao što to nudi strancima sa istim poslovima u Srbiji), niti omogućile povraćaj poreza na kupljenu opremu, plaćen internet i slično, kao što su to do sada učinile mnoge druge zemlje.

Država je 20 godina ćutala i nije prilagođavala, a ni sprovodila zakon i postojeće, u trenutnim okolnostima apsolutno neadekvatne propise koji važe od 2001. godine kada rad na internetu nije bio razvijen.

Sistem godinama nije radio – mi jesmo.

Iznenada, u godini virusa korona i rastuće globalne ekonomske krize, Poreska uprava  odlučila je da počne sa masovnim oporezivanjem radnika na internetu na najstroži mogući način – sve prilive iz inostranstva (bez obzira na to po kom osnovu su primljeni), sa porezom (iako u Zakonu o porezu na dohodak nema kategorije prihoda iz inostranstva stečenih radom na internetu), sa doprinosima (koje nismo mogli da koristimo), sa zateznim kamatama i do 80% od ukupnih prihoda zarađenih u poslednjih pet godina.

Ako je neko prethodnih 5 godina primao 500 evra mesečno, danas mu je rečeno da ima navodni dug prema državi od minimum 15 000 evra.

Kako su u pitanju ogromni i nenaplativi iznosi navodnih dugovanja za koje Poreska uprava godinama nije slala nikakve opomene, čak u mnogim slučajevima vraćala sa šaltera lica koja su se raspitivala o tome, Udruženje je reagovalo brzo i uputilo predsednici vlade, ministru finansija i direktorki Poreske uprave Zahteve za obustavu postupaka koji su u toku i poziv na pregovore o pravnom statusu radnika na internetu.   U samim rešenjima Poreske uprave koja su već stigla pojedinim kolegama, postoje brojne povrede propisa, o čemu smo takođe obavestili pomenute institucije. Državne institucije se ni posle dve nedelje od uručivanja Zahteva nisu oglasile, a radnicima na internetu svakodnevno stižu rešenja sa ogromnim novčanim iznosima.

Kao dugoročne posledice ovakvog postupanja Poreske uprave vidimo porodice bez krova nad glavom, dužničko ropstvo i još masovnije iseljavanje iz zemlje.

U zemlji sa jednom od najvećih stopa nejednakosti u Evropi, u kojoj stopa rizika od siromaštva iznosi 23,2%, nijedna od tih posledica nije u interesu ovog društva, pa zato verujemo da je ovaj potez Poreske uprave i Ministarstva finansija nepromišljen, donet naprečac u zdravstvenoj i ekonomskoj krizi.

Mi nismo utajivači poreza, prevaranti i kriminalci kako nas država karakteriše u medijima – mi smo programeri, nastavnici, stručnjaci u marketingu i prodaji, administrativni radnici, radnici u kreativnim i multimedijalnim industrijama. Mi smo oni ljudi koji pokušavaju da ostanu u zemlji i da, unoseći strani novac u nju, nastave da doprinose domaćoj ekonomiji. Većina nas zarađuje iznose koji su manji od prosečne  zarade u Srbiji. Naša prosečna plata po istraživanjima iznosi oko 60 000 din za žene i 80 000 dinara za muškarce. Način na koji država želi da oporezuje tu zaradu svodi je na daleko nižu od prosečne zarade u Republici Srbiji, te neće biti dovoljna ni za osnovnu egzistenciju.

Naš osnovni cilj je da budemo uvedeni u pravni i poreski sistem. Ne protivimo se oporezivanju, ali tražimo da to bude na pravedan i transparentan način, prilagođen našoj vrsti posla”.