Pitali smo Ministarstvo za rad

1. Veliki broj preduzeća nije obezbedio maske, rukavice i sredstva za dezinfekciju u skladu sa Uredbom Vlade o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, ali i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Svesni smo da postoji nedostatak ovih sredstava, ali nam je zdravlje radnika prioritet i moramo da insistiramo da se ova sredstva obezbede za sve, a naročito za preduzeća gde radi više stotina radnika. Da li se može preko Privredne komore koja ima evidenciju o firmama i koliko ljudi zapošljavaju da se pomogne u nabavci zaštitne opreme poslodavcima, hitno?

2. Javljaju se poslodavci koji hoće odmah da upute radnike na godišnji odmor (bilo koristeći dane od prošle ili ove godine) ali Zakon o radu po ovom pitanju predviđa najavu od petnaest dana. Može li MINRZS imajući u vidu vanredno stanje i mere za suzbijanje širenja virusa, uredbom Vlade naći privremeno rešenje da se ovaj rok najave maksimalno skrati?

3. Već dva dana slušamo na medijima da jedan roditelj koji radi može da ostane kod kuće ako ima dete do dvanaest godina starosti ali još uvek nema konkretnih mera kako to da se sprovede, ko će i sa kojim aktima pokriti takvo rešenje i kako će se obračunavati zarada?

4. Postoje i dalje nejasnoće oko toga kakav status imaju radnici u samoizolaciji i kako će poslodavci obračunavati njihovu zaradu, da li su na bolovanju ili nisu, ko izdaje papire za samoizolaciju s obzirom da odluku o upućivanju na bolovanje ne donosi poslodavac već izabrani lekar ili drugi stručno-medicinski organ u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju?

5. Da li inspektori rada izlaze na teren po pritužbama radnika da dobijaju usmene naloge i SMS poruke umesto rešenja za bilo kakve promene u njihovom statusu i kakva su iskustva – može li Ministarstvo da izda bilo kakve instrukcije po ovom pitanju?

6. Član 117. Zakona o radu definiše da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica…Da li je moguće da Vlada propiše za ograničeni vremenski period minimalni procenat za ovu vrstu naknade?

7. Određene prodavnice u Beogradu su oglasile novo radno vreme koje se završava u osam časova uveče. U to vreme počinje policijski čas, dakle nemoguće je da zaposleni stignu kući pre policijskog časa. Da li se razmatra ograničenje radnog vremena do najkasnije šest časova uveče, ne želimo ovo važno pitanje prepuštati poslodavcima i razlikovati privatni i javni sektor.

8. Šta sa radnicima koji rade i treću smenu, kako će biti organizovan njihov prevoz, ko je za to nadležan imajući u vidu policijski čas.

9. Postoje najave nadležnih da će se ukiniti javni prevoz u Beogradu i međugradski u narednim danima. Veliki broj poslodavaca nema organizovan prevoz za svoje radnike, kako će oni dolaziti na posao, naročito oni koji rade u malim i srednjim preduzećima, ko će biti nadležan da to organizuje? Kod koga će se pribavljati dozvole za kretanje za vreme policijskog časa?

10. Javljaju nam se radnici koji dobijaju otkaze ugovora o radu po osnovu tehnološkog viška ali se ne mogu prijaviti na Nacionalnu službu za zapošljavanje jer je počev od 17. marta obustavljen rad sa strankama u svim organizacionim jedinicama NSZ. Ne vrši se prijavljivanje na evidenciju. Šta da se radi u ovom slučaju?