Strazbur odbacio tužbu Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“

Tačno četiri meseca nakon što je Sud za ljudska prava u Strazburu zaprimio predstavku, odnosno kolektivnu tužbu Sindikata penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’ koja se odnosila na četverogodišnje  ‘’otimanje’’ dela penzija po osnovu neustavnog Zakona o privremenom načinu isplate penzija, stigao je odgovor iz Strazbura.

Znali smo da je potrebna procedura u zemlji u potpunosti ispoštovana, jer smo u protekle četiri godine ovaj problem pokušali da rešimo kroz sve nadležne institucije sistema u Republici Srbiji (političke, izvršne i sudske), te da su ispunjeni i svi  formalni zahtevi Suda u Strazburu (potrebni obrasci i formulari, agrumenti i dokazi za opravdanost predstavke, kao i za legitimnost Sindikata penzionera za njeno podnošenje).

Nadali smo se pozitivnom odgovoru jer, osim što su ispunjeni svi formalni uslovi, apsolutno smo sigurni da je pravda na našoj strani. Imali smo, ipak, određenu rezervu i ostavili izvesnu mogućnost da odgovor bude negativan, znajući da pravo i pravda nisu uvek podudarni. Očekivali smo, međutim, ukoliko bi se to desilo, adekvatno obrazloženje i argument koje bismo mogli pobijati.

Odgovor koji je stigao nas je, ne samo negativno iznenadio, već i zapanjio. On, naime, glasi (citat):

‘’Evropski sud za ljudska prava, konkretno sudija pojedinac, odlučio je da podnesenu predstavku proglasi neprihvatljivom.’’

Bez ijedne reči obrazloženja – ZAŠTO JE PREDSTAVKA NEPRIHVATLJIVA?

(obavešteni smo samo da je odluka konačna, da nema prava žalbe, te da će predstavka i priložena dokumentacija biti uništeni nakon proteka vremana od godinu dana)

Pitamo se, koji je to ‘’sudija pojedinac’’, iz koje zemlje članice (ili kandidata za članstvo) EU dolazi  i odakle mu pravo, smelost i obraz da odluči kako je neprihvatljivo boriti se za svoju dugogodišnjim radom, i u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, stečenu imovinu. Da li je u skladu sa  postulatima evropskog zakonodavstva uzimati tuđe i da li se u zemlji iz koje dolazi (ukoliko nije iz Republike Srbije), može, bez ikakvih sankcija, zadirati u tuđu imovinu?

Zašto, barem, nije otvorena rasprava, kroz koju bi Sud doneo ovakvu ili onakvu odluku? Zašto nije i na nas primenjena odluka Suda u Strazburu, koja je na snazi od    1. januara ove godine, da se iskoristi mogućnost sklapanja nagodbe između države koja je tužena i onih koji je tuže i da se, eventualno, postigne sporazum između ovih stranaka. Mi smo bili spremni i na tu opciju.

Međutim, sudija pojedinac (voleli bi da mu znamo ime i na tome ćemo insistirati) je odlučio da 700.000 penzionera iz Srbije nema pravo slobodnog raspolaganja svojom imovinom i ne zaslužuje da se o ‘’krađi’’ njihove imovine raspravlja na najvišoj evropskoj sudskoj instance, kada to već nije bilo moguće u našoj zemlji.

Sindikat penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’s e zalaže za evrointegracije, verujući u evropske vrednosti i bolju budućnost u EU. Ovakav postupak Suda za ljudska prava u Strazburu, ozbiljno je poljuljao naše poverenje  u te vrednosti i institucije koje takve vrednosti neguju i brane.

Za Sindikat penzionera Srbije i UGS NEZAVISNOST ova priča nije gotova.!

Izvršni odbor Sindikata penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’ doneće, na sednici zakazanoj za 1.mart ove godine, odluku o narednim potezima, u zemlji i na međunarodnom planu. Osim informisanja članstva Sindikata i najšire javnosti o ovom, za nas neprihvatljivom i nerazumnom potezu Suda u Strazburu (odnosno sudije pojedinca), to, svakako, podrazumeva i obraćanje Evropskoj federaciji penzionera (FERPA), Evropskoj i Međunarodnoj konfederaciji sindikata (EKS i  MKS), kao i Savetu Evrope i Komitetu za socijalna pitanja.

Iskreno se nadamo da će nas u ovim aktivnostima, kao  do sada, podržati čitava porodica NEZAVISNOST – svi članovi UGS i i granski sindikati, ali i šira demokratska javnost.