Od radnika se ne može očekivati da nose teret transformacije dok radna mesta nestaju, a neizvesnost raste. Evropska konkurentnost mora počivati na socijalnim standardima, a ne na siromašenju radnika, poručuje IndustriAll Europe
Federacija evropskih industrijskih sindikata IndustriAll Europe pokrenula je novu veliku kampanju pod nazivom „Dosta je bilo: Evropska industrija, evropska radna mesta, naša budućnost“. Kampanja predstavlja direktan odgovor sindikata na preteću industrijsku krizu, zatvaranje fabrika i masovno ukidanje radnih mesta širom Evrope.
Glavni cilj ove mobilizacije radnika i sindikata je pritisak na donosioce odluka i kompanije da hitno investiraju u industrijsku budućnost kontinenta, umesto što radni ljudi plaćaju cenu loših strateških odluka i nedostatka investicija.
Loši trendovi za „svet rada“
Ključni razlozi koji su motivisali sindikate na pokretanje ove kampanje leže u negativnim trendovima poslednjih godina za „svet rada“.
Svakako najviše uznemirava masovno ukidanje radnih mesta: između 2019. i 2023. godine u Evropi je ukinuto preko 850.000 proizvodnih radnih mesta, a procene sindikata upozoravaju da je u narednom periodu ugroženo još 1,3 miliona radnih mesta u proizvodnji.
Već dugo je očigledan i trend dominacije profita ispred interesa i prava radnih ljudi. Sindikati odavno upozoravaju da se evropski automobilski i drugi industrijski giganti suočavaju sa krizom zbog nedovoljnih sopstvenih ulaganja, pogrešnog usmeravanja novca na isplate dividendi akcionarima, kao i za otkup sopstvenih akcija, dok se istovremeno sprovode restrukturiranja na štetu zaposlenih.
Nova sindikalna kampanja usmerena je i protiv predloga Evropske komisije o uvođenju paralelnog korporativnog okvira pod nazivom EU Inc. (poznatog i kao 28. režim). Sindikati upozoravaju da bi ozakonjenje tog režima omogućilo kompanijama da zaobiđu nacionalna radna prava i kolektivne ugovore.
Šta traže sindikati?
Evropski industrijski sindikati zahtevaju strogo uslovljavanje ulaganja javnog novca. To praktično znači da državna pomoć i subvencije za kompanije moraju biti strogo uslovljene očuvanjem radnih mesta, kolektivnim pregovaranjem i zabranom preseljenja proizvodnje.
Od radnog mesta do Evropskog parlamenta
Zahtev radničkih organizacija je i da se zaustavi politika deindustrijalizacije, čija je direktna posledica talas zatvaranja fabrika. Evropa mora da razvija stabilne lance snabdevanja i zadrži strateške industrijske i druge proizvodne kapacitete unutar svojih granica. Tom cilju treba podrediti i neke važne predstojeće propise (poput Zakona o industrijskom akceleratoru) od kojih se očekuje da podstaknu evropsku proizvodnju („Made in Europe“) i njenu radnu snagu.
Sindikati traže i da se u nove evropske zakone ugrade odgovarajući mehanizmi zaštite prava radnih ljudi, kako radnici ne bi bili smatrani za trošak na kojem se štedi kroz produžavanje radnog vremena ili smanjenje plata.
Razvoj nove sindikalne kampanje
Mobilizacija u okviru kampanje „Dosta je bilo“ započela je masovnim protestima radnika u automobilskom sektoru u Nemačkoj, koje širom te zemlje (na više od 200 lokacija) predvodi sindikat IG Metal. U akcije se aktivno uključuju i sindikati iz Austrije, Mađarske i drugih evropskih zemalja. Proteste IG Metala nedavno je podržao i Granski sindikat metalaca „Nezavisnost“ koji sa asocijacijom IndustriAll Europe sarađuje u obukama u vezi sa tranzicijom i zaštitom prava radnika u novim brzorastućim sektorima.
Povodom pokretanja evropske sindikalne kampanje, generalna sekretarka IndustriAll Europe, Džudit Kirton-Darling, uputila je oštre poruke evropskim liderima i korporacijama. Tokom obraćanja radnicima auto-industrije na prošlonedeljnom masovnom protestu u nemačkom gradu Riselhajmu, Kirton-Darling je naglasila da radna snaga neće nemo posmatrati sopstveno osiromašenje.
„Od radnika se ne može očekivati da nose teret transformacije dok radna mesta nestaju, fabrike dolaze pod znak pitanja, a neizvesnost raste. Spremni smo da gradimo budućnost evropske auto-industrije, ali kompanije i vlade moraju investirati u tu budućnost – u naše fabrike, u nove tehnologije i, iznad svega, u ljude. Ne možemo graditi automobile sutrašnjice dok uništavamo radna mesta današnjice.“
Ona je posebno upozorila na korporativne taktike kojima se fabrike i države okreću jedne protiv drugih radi smanjenja troškova rada: „Nećemo dozvoliti da se radnici huškaju jedni protiv drugih – radnik protiv radnika, pogon protiv pogona, država protiv države. Ono za šta se radnici danas bore u Nemačkoj jeste borba koju dele industrijski radnici širom Evrope. Naša snaga je u solidarnosti, i mi stojimo zajedno preko svih granica.“
Kirton-Darling je naglasila da evropska konkurentnost mora počivati na socijalnim standardima, a ne na njihovom srozavanju i izbegavanju sindikata: „Konkurentnost Evrope mora biti izgrađena na snažnom socijalnom modelu, a ne na njegovom ignorisanju i zaobilaženju radnika.“
Priredio S. R.
