Radnici “Ečke” kao tehnološki višak

Zašto je važno sačuvati Carsku baru i kvalitetne ljude koji su bili tamo zaposleni

Milivoj Putić Puta, jedan je od četrdesettroje radnika (nekada) zaposlenih na Ribarskom gazdinstvu „Ečka“, kojima je godina je počela na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. „Matijević agrar“ kupio je letos u okviru „Mirotin grupe“  i „Ečku“ iz Lukinog Sela. Zaposleni su pre nekoliko nedelja proglašeni tehnološkim viškom, isplaćena su im zaostala dugovanja i sada traže posao. Puta kaže da mu ne prija previše to što je nezaposlen: „Navikao sam na akciju. Imam dinamiku, bavim se i sportom i muzikom. Naravno da bih više voleo da sam zaposlen. Ko zna, možda me vidite sa gitarom na mostu.“

lična arhiva Milivoj Putić

Planovi pustolovnog Pute

Ako ste u pravom trenutku u blizini ovog diplomiranog turizmologa i ljubitelja prirode imate utisak da ste u prirodi iako ste na betonu centra grada. Njegova fascinacija Carskom barom ide dotle da su kreket žaba i ostali autentični zvuci iz prirode snimljeni kao zvono za mobilni telefon. Zanimljivo je i da je on od Akademskog društva za proučavanje i zaštitu prirode proglašen za jednog od deset najboljih poznavalaca prirode i turističkih vodiča u regionu. Kakva je sudbina bivšeg preduzeća, ne zna, jer ga „niko nije konsultovao“.

lična arhiva Milivoj Putić

Sa dvadesetogodišnjim iskustvom u turizmu,  adekvatnim obrazovanjem i prepoznatim smislom za organizovanje i prezentaciju sadržaja pitanje je zašto je čovek takvog kalibra na spisku nezaposlenih. Kada je „Matijević“ kupio „Mirotin“ promenjen je staralac. Starateljstvo je sa ribnjaka „Ečka“ prebačeno na gradsku Ustanovu „Rezervati prirode Zrenjanin“.

„Po meni, to je pozitivno jer Kompanija „Matijević“ nije zainteresovana za takav vid starateljstva. Mislio sam da ćemo i mi zaposleni na Carskoj bari (radna jedinica pri ribnjaku „Ečka“) preći u „Rezervate prirode“. To se, na žalost, nije desilo. Imao sam jedan razgovor i očekivao sam da će me pozvati. Bez lažne skromnosti taj posao ne može niko da radi bolje od mene. Pored škole, nešto je i do čoveka. Obišao sam ceo svet. Video sam kako se taj posao  radi u džunglama Tajlanda, na Kubi.  Ne treba da se izmišlja topla voda, treba samo dobra praksa da se primeni na svoje uslove.“, objašnjava sagovornik KUME.

Carska bara, arhiva Milivoj Putić

Puta je vodio kompletan rezervat, sarađivao sa više od 80 turističkih agencija, od Slovenije do Kosova. Po njegovim rečima potencijali prostora koji se nalazi između Tise, Tamiša i kanala Begeja kada je reč o ekoturizmu su veliki: „Još 2004. povodom Olimpijade u Atini proglašeni smo za jedno od deset savršenih mesta na Koridoru 10. Zašto? Pa zato što takvih mesta ima jako malo, naročito u Zapadnoj Evropi, gde su sve urbanizovali, pretvorili u parkove, osvetleli, napravili šetališta. Ovakvu divljinu, kao što je Carska bara, je vrlo retko naći u Zapadnoj Evropi. Zato smo mi veoma interesantni tim turistima. To je jedan veliki prostor za razvoj turizma iako je sama ponuda ograničena, jer je to strogo zaštićeno područje. Zavod za zaštitu prirode određuje šta sme a šta ne sme, zaštita je veća nego u nacionalnim parkovima. Tamo ne može da se pravi kamp ili radi nešto na svoju ruku. I klupu kad hoćete da postavite, traži se analiza uticaja klupe na ekosistem da bi se uopšte dobila dozvola za tako nešto.“

lična arhiva Milivoj Putić

Budući cilj nije da dođe 100.000 ljudi, kaže Puta i dodaje da u Mađarskoj gde je velika droplja, imaju četiri autobusa turista za celu godinu. U njegovoj savršenoj viziji, divljina u blizini Zrenjanina je besprekorno uređena i samoodrživa. Kaže da napamet zna šta su tačno nedostaci u rezervatu, a šta u turističkoj ponudi. Iz glave izbacuje „na keca“ kratko biznis plan:

„Bilo bi potrebno imati kanue za veslanje gde se ne ugrožava priroda; brodići na elektro pogon da bi ljudi uživali u tišini u posmatranju ptica. Kada je reč o turizmu, u pitanju je mnogo šira priča. Tu postoji potencijal za sportski ribolov. Sa Stanetom Omerzuom iz Slovenije, koji je jedan od vodećih svetskih promotera ovog sporta, sam se konsultovao kako da postavimo sportski ribolov na jezeru „Joca“. Dao mi je smernice i to smo i uradili na evropskom i svetskom nivou, s tim da je to moglo da se uradi i bolje jer tadašnji vlasnici nisu imali sluha da se obezbedi sve ono što je bilo potrebno. Trebalo je 30 čamaca na elektro pogon za ribolovce koji bi se bavili varaličarenjem i oni bi punili hotel „Sibila“ jer sam paket aranžmane napravio sa smeštajem. To nije ispunjeno.“

lična arhiva Milivoj Putić

Rad sa različitim ciljnim grupama primer za udžbenike

Akcenat rada stavljen na podizanje svesti ljudi o značaju pravilnog odnosa prema prirodi. Osnovni je rad sa đačkim i studentskim ekskurzijama. U prezentaciji je čovek najbitniji. I onaj koji govori i oni koji slušaju.

„Oni koji uče o barama i močvarama dolaze kod nas da vide kako tio zaista izgleda u prirodi. Moj osnovni zadatak je bio da im to prezentujem na pravi način. Ako dođe vrtić neću da im pričam o eutrofizaciji i sukcesiji, nego ću biti kapetan Belobradi, oni će biti ljuti gusari i tražićemo podivljalu kornjaču i čaplju koja juri žabu. Ako dođe srednja škola i studenti onda je skroz druga priča. Kad dođu penzioneri onda se to svodi malo na neku pikanteriju u Rezervatu, poput one kad orlu  počne da beli rep, ili zašto vilin konjic ima dva polna organa. Ušli smo u užbenike kako treba da se radi turizam u zaštićenim područjima. Svi ostali su se ugledali na nas. Zasavica i druga područja učili su od nas kako to treba da izgleda.“

lična arhiva Milivoj Putić

ANTRAFILE: Bez jasnih naznaka o budućnosti ribnjaka i nekadašnjih zaposlenih

Prirodne vrednosti Specijalnog rezervata prirode “Carska bara” su po zvaničnoj prezentaciji postojanje oko „500 biljnih vrsta, 239 vrsta ptica (od kojih se svih osam evropskih vrsta čaplji gnezde na tom prostoru), 20 vrsta riba, 30 vrsta sisara retkih za ovo područje (vidra, tekunica, šumska-mrka voluharica, divlja mačka i dr.), a od posebnog značaja su i ribnjačka jezera koja se nalaze između dva entiteta zaštićenog prirodnog dobra.“

Područje ima verifikovan međunarodni status područja od izuzetnog značaja za ptice Evrope (IBA – Important Bird Area) i područja od izuzetnog značaja za biljne vrste Evrope (IPA – Important Plant Area). Carska bara je određena kao Područje od posebne važnosti za zaštitu prirode (Areas of Special Conservation Interest- ASCI). Nalazi se i u EMERALD mreži staništa i vrsta. Takođe, područje Carske bare je Ramsarsko područje, odnosno područje zaštićeno konvencijama o močvarama  međunarodne važnosti kao habitatima vodenih ptica.

lična arhiva Milivoj Putić

Ribarsko gazdinstvo „Ečka“ koje je nekada zapošljavalo i više od 200 ljudi, imalo je uticaj i na život okolnih sela. Nadležni u Zrenjaninu su svojevremeno (kada je „Mirotin“ kupio), taj ribnjak smatrali jednim od najboljih primera dobre privatizacije.

Nikola Mazurenko, nekadašnji poverenik Samostalnog sindikata, radio je  u Ribarskom gazdinstvu „Ečka“ 23 godine. Kaže da su sva dugovanja radnicima isplaćena: „Sadašnji vlasnik je Petar Matijević. Imao sam samo jedan poziv iz centrale firme u vezi sa kolektivnim ugovorom i 5. januara sam potpisao raskid. Hotel „Sibila“ koji je radio u sklopu preduzeća je zatvoren i izdaje se u zakup, a rezervat prirode Carska bara vraćen je na upravljanje gradu („Rezervati prirode“). Bez posla su ostali uglavnom  radnici koji su se bavili turizmom dok je samo njih sedmoro ostalo da radi na noćnom čuvanju jezera i utovaru preostale ribe.“

Naši sagovornici ne znaju šta će biti sa ribnjakom, najvećim i jednim od najstarijih u Evropi. Ono što u celoj priči naslućuje je da se proizvodnja ribe neće nastaviti, a da je neizvesno šta će se drugo dešavati na tom prostoru koje ima više od 2000 hektara vodene površine, i gde je u dobrim godinama izlov bio veći i od 3000 tona ribe.

Carska bara, lična arhiva Milivoj Putić

Piše: Ivana Gordić Perc