U danu i nedelji kada se sećamo svih radnika koji su nastradali na svojim radnim mestima istovremeno svakodnevno brinemo za sve radnike koji su izloženi mogućnosti da se na svom radnom mestu zaraze Covidom-19, teško razbole i izgube život, a što se na žalost i dešava.
Ako uporedimo uzroke stradanja pre i posle Covida-19, možemo da utvrdimo da su uzroci isti ili vrlo slićni, a uglavnom se radi o nedostatku ili neadekvatnosti ličnih zaštitnih sredstava i opreme, kao i u neadekvatnim radnim procedurama ili u nepoštovanju istih, za šta su naravno najodgovorniji oni koji upravljaju procesom rada.
Razlika, između vremena pre i posle Covida-19, je više u delatnostima gde se stradanja radnika dešavaju, te je sada težište na zdravstvu, a ne više, ili u znatno manjoj meri, u delatnostima građevinarstva, industrije i poljoprivrede.
Covid-19 je razotkrio privid sistema bezbednosti i zdravlja na radu na svim nivoima i u mnogim radnim sredinama, i izneo na videlo postojanje raznih čisto formalnih rešenja koja nikada nisu zaživela, i koja su doneta, ne u cilju stvarne zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, već samo formalnog poštovanja zakona i izbegavanja eventualnog kažnjavanja.
Pokazao je i izostanak socijalnog dijaloga, i važnost postojanja i funkcionisanja predstavnika zaposlenih i odbora za bezbednost i zdravlje na radu u cilju očuvanja zdravlja i života zaposlenih.
Ono što je pozitivno u ovom vremenu, je da su radnici u nekim firmama, na primer u niškoj Juri, zapretili obustavom rada ako se ne obezbede maske kao osnovno lično zaštitno sredstvo u situaciji postojanja opšte opasnosti. To je jako bitan iskorak u cilju preventive u odnosu na sve ranije situacije kada su radnici u velikoj meri radili bez ili sa neadekvatnim ličnim zaštitnim sredstvima, prihvatajući da poslodavac nema dovoljno novca za to, odustajući od svog zakonskog prava da obustave rad u takvim uslovima i rizikujući svoje zdravlje i život.
I zaposleni u zdravstvu su upućivali takve zahteve onim direktorima ustanova koji nisu adekvatno i na vreme reagovali i obezbedili lična zaštitna sredstva i opremu, kao i bezbedne procedure za rad sa pacijentima, i zbog takve neadekvatne reakcije neposredno ugrozili zdravlje i život zaposlenih. Smena takvih direktora nije jedino rešenje, mi tražimo njihovu odgovornost i odgovornost svih koji su bilo kada ugrozili zdravlje i život radnika na njihovim radnim mestima.
U ovom Danu sećanja nećemo da pišemo o brojevima preminulih i onih sa teškim posledicama oboljevanja ili povređivanja na radu, JER JE ZA NAS VREDAN SVAKI ČOVEK, umesto toga upućujemo svima, a pre svega radnicima i njihovim poslodavcima, poziv, da izvuku pouke iz vremena Covida-19, da se ovakva situacija više nikada ne ponovi jer novi virusi i novi rizici su neminovna pojava na koju može da odgovori samo uređen sistem, ulaganje u preventivu i socijalni dijalog kao prioritet.
