Sistem obrazovanje u Srbiji je u katastrofalnoj sitaciji a stanje se i dalje pogoršava, upozorili su učesnici okruglog stola „Prosveta u društvu siromaštva i duhovne bede“, u organizaciji UGS Nezavisnost
Obrazovanje u društvu se ne vrednuje što zajedno sa lošim materijalnim statusom prosvetnih radnika i malim ulaganjima iz budžeta destimuliše zaposlene. Ugled prosvete kod đaka i roditelja dodatno opada, a reforme obrazovnog sistema, za koje je potrebno izuzetno mnogo vremena, su nepopularne, neki su od zaključaka okruglog stola „Prosveta u društvu siromaštva i duhovne bede“ koji je održan 30. avgusta u organizaciji Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.
Debata je organizovana sa ciljem da se obrazloži dijagnoza: Zašto je stanje u prosveti alarmantno i obeshrabrujuće? Takođe, učesnici su bili pozvani da pomognu u osmišljavanju terapije za moguće ozdravljenje obrazovnog sistema u Srbiji.
Otvarajući okrugli sto, predsednica UGS “Nezavisnost” Čedanka Andrić podsetila je da ova sindikalna centrala drugu godinu zaredom, uoči početka školske godine, organizuje skup sa fokusom na obrazovanje, a da su teme tih razgovora “sve mračnije”. Prema njenim rečima, teme prosvete i siromaštva su na žalost veoma povezane jer sama činjenica da su primanja prosvetnih radnika niža od prosečne plate u Srbiji najbolje govori o realnom stanju prosvete.
Problemi u obrazovnom sistemu su refleksija nekih društvenih problema poput društvenog statusa obrazovanja, ocenio je Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
„Otkako smo u tranziciji, gradimo društvo u kome znanje i stručnost nisu važni faktori uspeha u životu, već je, vidimo, najvažnija lojalnost. Obrazovanje je praktično obesmišljeno, ono je izgubilo funkciju koju ima u normalnom društvu“, rekao je Baucal dodajući da u takvim uslovima nije moguće reći deci da ima smisla da se školuju.
Prema njegovim rečima, u takvim okolnostima ni nastavnici ne mogu da valjano rade svoj posao, jer to niko ne vrednuje. Zato kontinuirano opada kvalitet nastavnog procesa, a onda roditelji i deca još manje vrednuju sistem obrazovanja.
Vlast i “živo blato”
Profesor Baucal je istakao da obrazovanje nije zanimljivo za bilo koju vlast i uopšte za političke aktere, jer u to „živo blato“ ne žele da ulaze. Promene koje su komplikovane ne mogu se ostvariti u kratkom roku, u celom tom procesu je mnogo aktera: „Šta god pipnete, čak i ako imate najbolji plan, morate da računate sa olujom nezadovoljstva“.
Prema Baucalu, zabrinjavajuće je to što takvo obrazovanje dodatno pospešuje socijalno raslojavanje u društvu.
“Loše obrazovanje umanjuje šanse svakom detetu koje nema uslove da se dobro obrazuje kod kuće, a oni koji imaju resurse više ne računaju na javno obrazovanje, već obrazovanje svoje dece rešavaju van škole. To znači da je javno obrazovanje izgubilo svoju funkciju da deci koja žive u siromaštvu omogućava bolje mesto“, zaključio je profesor Baucal.
Njegov kolega Ognjen Radonjić, takođe profesor beogradskog Filozofskog fakulteta, podsetio je da je obrazovanje važno i zato što su obrazovani ljudi politički svesni. Obrazovani ljudi ne odgovaraju „nekome ko voli da bude diktator“ i zato on stvara klimu da se oni ili pasiviziraju, ili da napuštaju zemlju, što je u Srbiji poslednjih godina masovan proces.
„I prosvetu napuštaju naši najbolji nastavnici i profesori tako da smo u silaznoj spirali za koju ja ne znam kako je moguće zaustaviti je“, naglasio je Radonjić. Kao prvi korak ka ozdravljenju on smatra smenu vladajuće structure: „Ova vlast mora da se makne, sa njima nema napretka i dogovora iz prostog razloga jer to njima ne odgovara i ne interesuje ih”, ocenio je profesor dodajući da sbi se onda “sledeći strateški potezi” odvijali u veoma dugom periodu.
Država pomaže kartelima
„Srbija ubedljivo najmanje ulaže u obrazovanje“, ukazao je profesor Radonjić dokazujući to konkretnim podacima: Godine 2019. u Srbiji je za obrazovanje izvojeno 3,6 odsto bruto društvenog proizvoda, a u Sloveniji 4,9 odsto, što je značilo da je Srbija za obrazovanje izdvajala 268 dolara po glavi stanovnika, dok je Slovenija ulagala 1.274 dolara.
Radonjić je takođe rekao da je po korupciji i percepciji korupcije Srbija u rangu sa Lesotom, Tanzanijom i Obalom Slonovače. Kao vid korupcije u obrazovanju naveo je da direktore postavlja vladajuća stranka, da korupcija postoji na tržištu udžbenika gde država otkupljuje udžbenike i čime podstiče esktraprofit „kartela“.
Zaposleni u školama prolaze „medijski linč“ kada primete da su ulaganja u škole mala, kazala je Snežana Romandić iz Unije sindikata prosvetnih radnika. Dodala je da to nije pitanje samo plate nastavnika ili tehničkog osoblja, već kvaliteta nastave koji deca dobijaju, jer opada interesovanje za rad u prosveti.
Romandić je zaključila da „ceo obrazovni sistem funkcioniše na entuzijazmu upravo nas nastavnika koji radimo u školama“.
Da bi ilustrovala realno stanje u obrazovanju Vesna Vojvodić Mitrović iz Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ je ispričala da njena koleginica iz škole nema dovoljno novca da popravi prednji zub, jer je za nju I njenu porodicu to preveliki finansijski zadatak.
„Koju to poruku šaljemo učenicima? Obrazuj se, visoko vrednuj znanje, ali kada jednom budeš u prilici da možda to znanje deliš iz pozicije nastavnika, ti nećeš biti onakav kako to kaže aktuelna ministarka: ‘Nastavnik treba da bude neko kome se deca dive’. Bićeš zapravo suočen sa tim da ta deca ne mogu da vide parametre i kriterijume prema kojima bi trebalo da nastavnik bude uzor i predmet divljenja“.
Društvo siromašnih
Marija Obradović iz Instituta za savremenu istoriju Srbije rekla je da u našoj ekonomiji preovlađuje radno-intenzivna privreda koja koristi niskoobrazovanu radnu snagu, te da su zato očekivane niske plate radnika. Naglasila je da više od 80 odsto porodica ima subjektivni osećaj siromaštva, a da je 28,5 odsto njih statistički u riziku od siromaštva.
„U takvom društvu, koje ima oblik endemskog siromaštva, obrazovanje nema društveni značaj, odnosno privreda nema potrebe za obrazovanima“, zaključila je Obradović.
Profesor Ognjen Radonjić je na to primetio da se drugačija privreda stvara, dok je glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk ukazao da vlast mora da kreira drugačiju ekonomsku strukturu, umesto što daje subvencije fabrikama u industriji kablova u kojima se „stvori dodatna vrednost od jednog evra“.
Prema rečima Ćulibrka, Srbija je među zemljama koje ulažu ubedljivo najmanji procenat BDP-a u obrazovanje, s tim što se takav trend pogoršava iz godine u godinu.
„Ulažemo 40 odsto u obrazovanje manje od onoga što bi bilo neophodno, da ne govorimo o tome šta bi bilo potrebno ako želimo informatičko društvo, ako želimo društvo zasnovano na obrazovanju, inovacijama…“, istakao je glavni urednik NIN-a.
Ćulibrk je situaciju sa platama zaposlenih u prosveti ilustrovao jednim potrošačkim uporednim podatkom: Pre samo dve godine (2021.) nastavnička plata u Srbiji je vredela koliko i 143,5 kilograma svinjskog buta, dok danas za nastavničku platu može da se kupi tek 97,5 kilograma takvog mesa.
Raspravu je moderala novinarka Ljubica Gojgić.
