“I danas čujem od pacijenta: ‘Ali moja komšinica uzima onaj mali braonkasti lek i oseća se bolje!’ Nije važno što komšinica ima bolove u nogama zbog dijabetesa i koristi Be-vitamin, a konkretna pacijentkinja reumatske tegobe… ‘Komšinici je pomogao; uzeću ga i ja, na svoju ruku!’”, ovako slikovito za KUMU objašnjava (zlo)upotrebu lekova na svoju ruku mr med sci dr Biljana Gardinovački, neuropsihijatrica u penziji i klinička farmakologinja.
Da je nestašica pojedinih lekova u Srbiji, primetili ste verovatno svi, bez obzira da li uzimate terapiju, jer malo je onih koji ne svraćaju u apoteke. “Tačno je da se dogodi da nemamo Glukofaž (Glucophage), Eutiroks (Euthyrox), oralne antihistaminike ili Tensec. Najgore je kad ne postoji zamena. Budem i u situaciji da leka ima, a ne smem da ga prodam bez recepta ili izveštaja lekara specijaliste. To se posebno odnosi na antihistaminike”, u jednoj maloj apoteci u Vojvodin, KUMA dobija potvrdu kakva je situacija sa pojedinim lekovima.
Druga sagovornica iz jedne farmaceutske kuće u Novom Sadu, koju ugovor obavezuje da za medije govori anonimno, kaže da pacijenti primećuju nestašice lekova, ali mahom u domenu konkretnog brenda, za šta se, kaže, prirodno vezuju, naročito ako su dugogodišnji korisnici.
Sagovornicama se nameće zaključak da je potencijani uzrok nestašice Glukofaža zbog njegove šire upotrebe, a ne one na koju je prvobitno registrovan- lečenje dijabetesa.
Sagovornica dr Gardinovački objašnjava “Metformin ili Glukofaž (i drugi) je lek koji je najpre pronađen i registrovan za početak lečenja dijabetesa II – bolest koja podrazumeva skoro obavezno i višak kilograma/gojaznost, nastaje u zrelom životnom dobu gde su povišene vrednosti šećera u krvi (ŠUK), gde je zastupljena nepravilna ishrana usled tzv „brze hrane“ i gde je malo fizičke aktivnosti.
“Ovi lekovi se koriste i u terapiji policističnih jajnika, insulinske rezistencije i slično, što nisu njegove zvanične indikacije. Lekar ima pravo da lek preporuči za off-label indikaciju, ali farmaceutska kuća NE SME da ga promoviše van dozvoljene indikacije. Tu se stvaraju objektivno veće potrebe od onih namenjenih za dijabetes, ali to sve spada u planiranje proizvođača o snabdevanju tržišta. Sa tim, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) nema ništa”, objašnjava sagovornica iz farmaceutske kuće.
RFZO nije do objavljivanja teksta poslao odgovore na naša pitanja, ali od dostupnih informacija na njihovom sajtu u može se videti da se lekovi Glucophage XR 1000, Glucophage XR 750 i Euthyrox redovno distribuiraju apotekama. Ono što laiku upada u oko je jako veliki jaz u dnevnoj distribuciji. Naime, broj apoteka kojima se dostavljaju ti lekovi svakodnevno značajno se menja. Kao ilustracija toga, jasno se vidi na sajtu da je pre deset dana, Glukofaž 750 dostavljen samo jednoj apoteci u Leskovcu, dok je sredinom prošlog meseca u jednom danu dostavljen u oko 900 apoteka u Srbiji.
Pošto odgovore nismo dobili od RFZO, na pitanja zašto su oscilacije tako velike od datuma do datuma, i po kom kriterijumu je napravljen sistem podele, izvor iz farmaceutske kuće za KUMU iznosi svoja tumačenja. “Jedno je da je bila nestašica leka, pa kada je stigao, apoteke su prema tromesečnim potrebama povukle veće količine da se obezbede od eventualno novih nestašica. Možda je neke doze manjkalo, pa su povukli veće količine druge doze da mogu da odgovore na potrebe pacijenata. Ponekad proizvođač najavi nestašicu, pa opet bude povlačenje koje deluje mnogo veće od prosečnog. Tako nastaju pikovi, ali se oni verovatno nivelišu na šestomesečnom nivou. Drugi razlog može biti to da je to bilo vreme tendera, kada Fond raspiše tender za lekove na recept, pa se ta punjenja tada dešavaju jer su čekali tender da nabave količine za recept. Naime, apoteka na recept izdaje isti lek koji i inače prodaje bez recepta, ali su to odvojene količine. To znači da ako nema dovoljne količine leka za prodaju, ne sme da se proda lek koji im stoji u odeljku ‘za-na-recept’.”
Nestabilnost tržišta lekova u Srbiji delom posledica globalnih dešavanja
.„Ovo je međunarodni, globalni problem“, rekao je Frank Vandenbruk, zamenik belgijskog premijera i ministar za socijalna pitanja i javno zdravlje na zajedničkom sastanku u maju ove godine kada su se sastali evropski ministri da govore o problemu nestašice lekova u EU. Nestašica je i posledica manjka aktivnih farmaceutskih supstanci koje je Kina kao najveći svetski proizvođač lekova povukla zbog pandemije COVID 19. U međuvremenu, i farmaceutsku industriju pogodili su rast cena transporta i energije, koje su uticale na proizvodnju i cenu lekova.
U svojim ranijim izjavama medijima, iz RFZO naglašavaju da je stanje u Srbiji stabilno i da nestašice nema. “Čak i u slučaju kratkotrajnih zastoja u snabdevanju na koje RFZO nije mogao da utiče, građanima su u svakom trenutku bili dostupni zamenski lekovi.”
Tržište u Srbiji je za sada stabilno, a razlog tome je da RFZO i dalje odobrava postojanje više tzv. ’’paralela’’, objašnjava naš izvor iz farmaceutske kuće. Na taj način, pacijenti ne ostaju nezbrinuti, nego bivaju upućeni ordinirajućem lekaru koji bira alternativu:
“Naravno, postoje i specifičnosti i blage razlike u pomoćnim supstancama koje drugačije utiču na pacijenta, te oni radije ostaju pri svojim dugogodišnjim izborima, ako je to moguće. Sa druge strane, velik je pritisak na apoteke i proizvođače za lekove koji nemaju alternativu na tržištu. Takvih nestašica u poslednjih godinu dana ima više nego u prethodnim godinama. To se izuzetno teško prevazilazi kod posebno osetljivih grupa pacijenata, kao što su na primer ljudi koji se leče od mentalnih bolesti (tzv. psihijatrijska paleta lekova), a koji uz svoju dobro podešenu terapiju su potpuno funkcionalni članovi društva. Srećom, takvih situacija nema često i gledamo da budu prevaziđeni u najkraćem roku, tako da mala ’zaliha’ od npr. jednomesečne količine spasava ljude u ovim situacijama.”
Po njenim rečima, razlozi nestašica mogu biti brojni. Ponekad je to nestašica API-ja (active pharmaceutical ingredient) koji koriste mnogi proizvođači, često sa istog izvora, te nastalim problemom bivaju svi oni pogođeni. Zbog toga se i alternative na tržištu gase manje-više u isto vreme:
“Uzrok nestašice API-ja može biti ometen proces proizvodnje u smislu sigurnosti aktivne supstance ili problemi bezbednosti leka tokom tehnološkog procesa. Ponekad je razlog loše planiranje proizvođača o uvozu, ponekad COVID-om uzrokovano otpuštanje radnika u fabrikama negde u svetu, te se proizvodni kapaciteti smanjuju distribucija biva ometena. Može se reći da su nestašice lekova posledica COVID 19 pandemije, ali bi bilo neodgovorno trvditi da je to jedini uzrok.”
Zloupotreba lekova, Holivudski san
Potrebno je sagledati širi kontekst i svetske trendove u ponašanju i razmišljanju kada je reč o zloupotrebi i nestašici pojedinih lekova kod nas, naglašava Dr Biljana Gardinovački: “Kod nas, kao šarolike populacije koja nije toliko učena, načitana, važi pravilo ‘šta misli narodna masa, makar to bilo zasnovano i na čula-kazala i na kazivanju Baba Vange’. Šta hoću da kažem, mi ne uključujemo mozak, niti stručno mišljenje- mišljenje zdravstvenih radnika!”
mr med sci dr Biljana Gardinovački, foto: Svetozar Gardinovački
U vezi sa tim je i ona čuvena pomama za lekom Ozempic čija je takođe namena lečenje dijabetesa, a koji su neke poznate ličnosti koristile kako bi smršale. O tom leku se govorilo i na crvenim tepisima, dodeli Oskara, ali i kao najčuvanijoj tajni Holivuda. Govorilo se o leku kao čarobnoj formuli, pa su se u najkraćem roku prodale enormne količine.
Naša druga sagovornica, koja radi u jednoj farmaceutskoj kući, kaže da “Novartis koji ga je napravio, nije ni sanjao o tim količinama. U svetu je nestašica tog leka jer ga nisu proizveli dovoljno”.
Ozempic je registrovan kao pomoćni lek za regulaciju šećera, uzima se jednom nedeljno, dovodi do mučnine i povraćanja, gubitka u težini, ali se gubi mišićna masa, kao i masno tkivo samo manje. Dr Gardinovački naglašava da upotreba takvih lekova ima i naličje:
“Nuspojave prilikom uzimanja leka, a koje se vremenom povuku, (izazivaju osećaj mučnine, gubitak apetita, nagon na povraćanje i samo povraćanje, usporen rad creva i smanjenje osećaja apetita, proliv), a sve to navedeno ima kao posledicu manji unos hrane, brže izbacivanje nedovoljno svarene hrane i to dovodi do gubitka u težini. To je naučno objašnjenje. Laičko i rasprostranjeno je: ‘Eto kako da oslabim!’ (a ne menjaju se štetne navike: unos brze i nezdrave hrane, neredovnost uzimanja obroka, i dalje fizička neaktivnost…)! Navedeni glumci/manekeni ne iznose i činjenicu da provode sate u teretani. A naš narod, sklon da veruje u sve ono što mu se servira, uzima lek ne obazirući se na štetnost po organizam ukoliko nisu prave medicinske indikacije za primenu leka! Takođe, mi smo kao narod skloni da pravimo zalihe, da se nađe ‘kad dođu teška vremena’, tako da se prave veštačke nestašice.”
Slična je situacija i sa Eutiroksom, lekom koji namenjen u tretmanima hipotireoze, a zloupotrebljava se zbog gubljenja kilograma.
Zatim se pojavio drugi obećavajući lek za mršavljenje, Wegovy, za kojim takođe vlada veliko intersovanje. Njega je na svom X nalogu preporučivao i Ilon Musk. Reč je o leku identičnom Ozempic-u, ali se koristi u većoj dozi sa indikacijom gojaznosti. Ono što u javnosti niko ne pominje, i niko ne obraća pažnju, je da je on povezan sa rizikom od suicida.
Što se tiče lekova za mršavljenje, prvo treba da se razjasni da li je ta osoba zaista gojazna ili ima iskrivljenu sliku o sebi i svom telu. Sagovornica dr Gardinovački pojašnjava da je gojaznost bolest, hronični poremećaj metabolizma koji podrazumeva veći unos masnoća i/ili ugljenih hidrata i uvek na štetu unosa belančevina koje su organizmu neophodne:
“Od njih su napravljeni enzimi koji nam pomažu u regulaciji težine, osećaja sitosti kao i osećaja/doživljaja sreće. Na svim medijima se vide mršave, izgladnele osobe i to mladi uzimaju za ikonu lepote! To što ja sasvim pogrešno. Najvažnije je naše psihičko stanje, da smo zadovoljni sobom. Manje je važan spoljašnji izgled. Lepota ide iz duše. Na sličan način se ponašaju mladi (ima i odraslih) koji su bazično nesigurni u sebe, koji misle da ukoliko imaju dobru i prihvatljivu ‘fasadu’ da će to biti povezano sa mršavim izgledom i zapadnu u jedno stanje neuroze: anoreksija i bulimija, koje postepeno dovode i do psihičkih poremećaja, mahom promene raspoloženja u vidu depresije. I tako, kako se sam organizam brani da se naglo i mnogo izgube kilogrami, tako se psihički osoba razboljeva. Tada mora da se uključi psihijatar ili psiholog, a sve manje se posećuje nutricionista.”
Nekontrolisanom kupovinom lekova u „ručnoj prodaji“ veštački se stvaraju nestašice, mišljenja je doktorka koja tako objašnjava deficit spomenutih lekova.
Zatim, problem je i u pribegavanju nadrilekarstvu, korišćenju lekova kojima nije osnovna namena gubitak težine (koji su medijski propraćeni naglašavanjem te osobine leka), kada dolazi do začaranog kruga, prelaska iz poremećaja u navikama zdravog uzimanja obroka preko metaboličkog disfunkcionalnog stanja do psihijatrijske bolesti, ističe neuropsihijatrica u penziji i klinička farmakologinja dr Biljana Gardinovački:
“Suština je:
-prihvatiti savet nutricioniste o načinu ishrane;
-prihvatiti to kao model dugoročne ishrane;
-izbaciti visokokaloričnih hranu koja nema veliku proteinsku osnovu;
-povećati fizičku aktivnost;
-i NIKAKO NE UZIMATI NA SVOJU RUKU LEKOVE koji imaju nuspojavu gubitak težine!”
Tim konkretnim savetima završava razgovor doktorka, sagovornica KUME, dodajući važni rečenicu: “Medijska propaganda je vrlo opasna i štetna po zdravlje i dovodi, između ostalog, i do psihičkih smetnji u vidu razvoja psihijatrijskih bolesti.”
Piše: Ivana Gordić Perc
