Autorski tekstovi, Zoran Stojiljković Izvor: UGS Nezavisnost
Žene u Srbiji zarađuju manje od muškaraca, teže napreduju, lakše gube radna mesta i češće su ugrožene siromaštvom, a pored neravnopravnosti u sferi rada i dalje se suočavaju sa autoritarnošću, predrasudama i patrijahalnom tradicijom
Možemo li se danas, uoči 8. marta – Međunarodnog dana žena, zadovoljiti samoopravdavajućom frazom da položaj žena još nije potpuno ravnopravan ali da nikada nije bio bolji? Da li se, recimo, iz rado isticanog podatka da je u Srbiji udeo žena sa višim i visokim obrazovanjem veći od udela muškaraca istog nivoa obrazovanja (24% prema 20%) može izvući zaključak da je bitno umanjen neoliberalni pritisak na tržište rada, koji nadproporcionalno pogađa žene?
Može li se iz činjenice da je na formalno najznačajnijoj, premijerskoj poziciji već sedam godina žena, i to pripadnica LGBT populacije, odnosno da su rodne kvote u organizacijama i institucijama uglavnom zadovoljene zaključiti da je pristup komandnim pozicijama vlasti i moći značajno otvoreniji za žene i da je, recimo, demokratizovano polje politike? Ili da je pritisak autoritarne i patrijahalne slike žene marginalizovan?
Istovremeno, i dalje značajna razlika na štetu žena u nivou zarada, kao i obimu zaposlenosti, govori u prilog proceni da nema prostora za opuštanje i neutemeljeni optimizan.
Indeks rodne ravnopravnosti (GEI) složeni je pokazatelj Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost. Zasniva se na analizi šest osnovnih domena – udela u radu, novcu, znanju, vremenu, moći i zdravlju. Srbija se, recimo, 2016. godine našla na 22. mestu, sa najizraženijim razlikama u pogledu moći, novca i upotrebe vremena, dok je jaz bio manji u domenima zdravlja, znanja i rada (Babović, 2018).
Pored razlika u raspoloživoj moći i slobodnom vremenu i u sferi profesije i rada postoje stare rodne nejednakosti. I dalje je nespojivost porodice i posla problem sa kojim se uglavnom suočavaju žene. Nažalost, žene zarađuju manje od muškaraca, lakše gube radna mesta i češće su ugrožene siromaštvom.
Neravnopravnost je gubitak društva
Ne radi se samo o neravnopravnosti žena – već i o gubitku društva. Ukoliko bi žene imale istu stopu zaposlenosti kao i muškarci, onda bi društvo bilo u dobitku za 4,8% bruto društvenog proizvoda, a ukoliko bi se aktivirale sve neaktivne žene koje žele da počnu da rade, ostvarili bismo dobitak u iznosu od 4,2% BDP-a Žarković, Vladisavljević, 2020).
Veća zaposlenost nije važna samo za ostvarivanje materijalne sigurnosti, već omogućava i kvalitetniji život zbog psiholoških prednosti, kao što je osećaj pripadanja, identiteta, autonomije, samopoštovanja i posedovanja socijalnog statusa. Istraživanja su pokazala da je nivo zadovoljstva životom i nivo sreće u proseku veći kod zaposlenih nego kod nezaposlenih žena, dok je osećaj izopštenosti iz društva veći kod žena van tržišta rada. Očito da bi javne politike trebalo da budu usmerene ka podsticanju žena za uključivanje u tržište rada, ne samo zbog očiglednih ekonomskih koristi već i zbog psiho-socijalnih prednosti.
Sa druge strane, žene koje ostaju kod kuće da brinu o deci, starijim osobama i rade druge neplaćene poslove u domaćinstvu, obavljaju usluge koje su važne za normalno funkcionisanje privrede, a odsustvo vrednovanja tog rada umanjuje njihov doprinos. Količina uloženog rada u kućne poslove često ostaje nevidljiva i ne ulazi u obračun bruto domaćeg proizvoda. Takođe, potcenjuje se značaj tog rada, jer se žene koje puno „radno vreme” posvećuju kući klasifikuju kao domaćice i samim tim kao neaktivne.
Time se veća rodna nejednakost u raspodeli kućnih poslova preslikava u veće nejednakosti u participaciji na tržištu rada. Dok se učešće na tržištu rada tretira kao ekonomski produktivna aktivnost, neplaćeni rad u kući se ne gleda na isti način, iako veliki deo tih aktivnosti, od čuvanja dece i vođenja domaćinstva, značajno doprinosi indivudualnom blagostanju porodice, kao i normalnom funkcionisanju društva.
Da bi se izračunala vrednost neplaćenog rada, koriste se podaci iz ankete o korišćenju vremena koja služi za računanje sati provedenih u neplaćenim aktivnostima. Zatim se tim satima dodeljuje cena na osnovu zarade po času rada na uporedivim aktivnostima koja se nude na tržištu.
Prema procenama u analizi Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) u Srbiji, upotrebom metode troškova zamene, žene koje svakodnevno brinu o deci ili starijim članovima domaćinstva, ukoliko bi te usluge iznajmile na tržištu, za njih morale da plate i do 546 evra. To je praktično neto tržišna vrednost njihovog neplaćenog rada. Ukupna godišnja vrednost neplaćenog rada u okviru domaćinstva u Srbiji iznosi iznosi 9.200 miliona evra, odnosno 21,5% BDP-a ove zemlje. Od toga, vrednost ženskog neplaćenog rada u okviru domaćinstva predstavlja 14,9% BDP-a, odnosno 6.369 miliona evra, dok vrednost muškog neplaćenog rada u okviru domaćinstva čini 6,6% BDP-a ili 2.830 miliona evra (Žarković, Vladisavljević, 2020).
Postoji, dakle, snažna negativna korelacija između stope zaposlenosti žena u jednoj zemlji i prosečnog vremena koji žena provede na neplaćenom poslu. Jedan od razloga zašto je učešće žena u neplaćenom radu veće jeste i zbog nedovoljne mogućnosti rada sa delimičnim radnim vremenom. Na drugoj strani, subvencionisanje predškolskih usluga podstiče participaciju žena na tržištu rada.
Teret dvostruke nepravde
Indikatori dostojanstvenog rada su: mogućnost zapošljavanja; odgovarajuće zarade i produktivan rad; pristojno radno vreme; usklađenost rada, porodičnog i ličnog života; stabilnost i sigurnost posla; jednake mogućnosti i postupanje prilikom zapošljavanja; bezbedna radna okolina i socijalni dijalog(MOR, 2013). Svi ovi indikatori nadprosečno pogađaju žene.
Na drugoj strani, obuhvat dece dečijim dodatkom značajno se smanjio poslednjih godina, jer je iznosio 25,1% u 2012. i 17,7% u 2019. godini (Anić, Medić, 2021).
Takođe, veliki je udeo ljudi starijih od 65 godina koji nemaju pravo na starosnu penziju – čak 12% (GIZ, 2020). I među njima dominiraju žene.
Istovremeno, nejednakost dohotka u Srbiji i dalje je među najvišim u Evropi. Odnos kvintila u Srbiji je oko 6,5 (u EU je 5), što ukazuje da najbogatija petina ima 6,5 puta veći prihod od najsiromašnije petine.
Tržište rada se često identifikuje kao važna odrednica nejednakosti. Jedna od osobina tržišta rada u Srbiji je visoka neformalna zaposlenost (18%) i ranjiva zaposlenost (24%).
Istovremeno, tržište rada ne uspeva da aktivira neaktivno stanovništvo i stvori pristojna radna mesta. Ovo bi se moglo dodatno pripisati i nedovoljnim ulaganjima u aktivne politike tržišta rada (ALMP) koje obično iznose manje od 0,1% BDP-a.
Konstatovali smo već da se veliki broj poslova u porodici obavlja bez naknade. Pošto ih najvećim delom obavljaju žene iz toga proističe i dvostruki deficit pravde. Podsetiću da nema rodne ravnopravnosti bez jednako raspoloživog budžeta slobodnog vremena, raskida sa autoritarnošću, rodnim predrasudama i patrijahalnom tradicijom po kojoj žena treba da ćuti i sluša.
Žene u Srbiji su većina koja je u položaju manjine. Sve su to razlozi da na kraju ovog teksta uputim apel svim (uniženim) muškarcima da ne unižavaju dalje svoje žene, majke, ćerke, sestre….
Autor je politički sociolog
