Životni standard evropskih radnika još se nije oporavio od krize troškova života, pokazuje najnoviji izvještaj Evropskog sindikalnog instituta o stanju evropske ekonomije
Realna zarada radnika na prostoru Eevropske unije, kada se uzme u obzir inflacija, pala je u 2023. godini za za 0,7 procenata, prema godišnjem izveštaju Evropskog sindikalnog instituta (Benchmarking Vorking Europe 2024), čije delove je objavila Evropska konfederacija sindikata (EKS).
Radnici u Mađarskoj (minus za 3,8 odsto), Češkoj (- 3,8) i Italiji (- 2,6) suočili su se sa najvećim padom kupovne moći prošle godine. Među 10 zemalja članica EU u kojima plate nisu uspele da sustignu cene su još i Švedska (- 2,3), Slovačka (- 1,9), Malta (- 1,7), Nemačka (- 0,9), Francuska (- 0,6), Irska (- 0,3) i Poljska (- 0,3 odsto).
Tako se u prošloj godini dogodio novi pad životnog standarda nakon istorijskog kolapsa realne zarade u 2022. za 4,3 procenta. Nasuprot padu radničkih primanja, kompanije su u realnom iznosu povećale svoje profite u poslednje dve godine. Prema Evropskoj centralnoj banci upravo je korporativni profit bio primarni pokretač inflacije.
Podaci ovog izveštaja pokazuju da je Evropi potrebno povećanje plata što bi koristilo privredi i radnicima, a Evropska komisija je prošlog meseca konstatovala da je “rast zaustavljen erozijom kupovne moći domaćinstava“.
U Manifestu EKS-a za predstojeće evropske izbore političke stranke su pozvane da postignu fer dogovor za radnike sledećim ključnim merama:
* Davanjem prednosti kolektivnom pregovaranju kojim traba obuhvatiti veći deo radnika tako što će se zabranjivati javni poslovi kompanijama koje odbijaju da sa sindikatima pregovaraju o zaradama;
* Prekidom nesigurnog rada garantovanjem zakonskih prava za ugovoreni rad i zabranom neplaćenog pripravničkog staža;
* Preraspodelom bogatstva kroz pravično i progresivno oporezivanje, uključujući poreze na višak profita koji je izazvao krizu troškova života.
Komentarišući nalaze izveštaja Evropskog sindikalnog instituta generalna sekretarka EKS-a Ester Linč je izjavila da su se sindikati borili za preko potrebna povećanja plata kako bi zaštitili svoje članove od najgore krize troškova života izazvane korporativnim profiterstvom.
„Ali ima previše rupa koje omogućavaju kompanijama da izbegnu kolektivno pregovaranje sa svojim radnicima. Ovaj izveštaj razotkriva rezultat neuspeha politike: dve godine nakon što je kriza počela, kupovna moć radnika se još nije oporavila. To ne samo da izaziva bedu miliona vrednih ljudi i njihovih porodica, već i slabi ekonomiju i gura nas ka još jednoj recesiji. Očajnički se moramo izboriti da u džepove običnih ljudi dospe više novca koji se vraća u lokalnu ekonomiju umesto da dozvolimo ultrabogatima da ga gomilaju na svojim ofšor računima”, naglasila je generalna sekretarka EKS-a.
Ester Linč je najavila da će uoči predstojećih evropskih izbora najveća sindikalna organizacija u Evropi apelovati kod 45 miliona svojih članova da glasaju za stranke koje će radnicima pomoći u borbi za pravedno povećanje zarada.
S. R.
