Argentina je juče bila paralisana generalnim štrajkom: Stao je autobuski, železnički i avio saobraćaj a masovnim protestima su se pridružiti i zaposleni u industriji, trgovini, obrazovanju, zdravstvu, državnoj administraciji, bankama…
Najveća sindikalna centrala – Generalne konfederacije rada (CGT) i drugi veliki sindikati Argentine pozvali su zaposlene i druge građane ove južnoameričke zemlje da štrajkuju protiv programa štednje predsednika Havijera Mileija nakon što je donji dom argentinskog Kongresa u aprilu odobrio nešto smanjenu verziju Mileijevog paketa ekonomskih reformi.
Sindikati su pozvali na generalni štrajk širom zemlje, drugi put za manje od pet meseci. Generalni štrajk u januaru, koji je i tada organizovala Generalna konfederacija rada doveo je do demonstracija širom zemlje. Desetine hiljada ljudi izašli su na ulice najvećih gradova uznemireni pretnjama da će doći do masovnog otpuštanja radnika u javnom sektoru, smanjenja subvencija i “zatezanja” socijalnih programa.
Strah od šok terapije
Još 11. decembra prošle godine, u inaguracionom govoru u Buenos Ajresu, novi argentinski predsednik Havijer Milei (53) upozorio je Argentince da “novca nema“ i poručio im da se pripreme za program oštrih mera štednje. Populistički autsajder neočekivano je pobedio na predsedničkim izborima u novembru uz radikalna obećanja da će reformisati posrnulu argentinsku ekonomiju. Odmah nakon što je stupio na dužnost, novi šef države počeo je najavljenu ekonomsku šok terapiju odlukom da oslabiti vrednost pezosa za više od 50 odsto u odnosu na američki dolar.
Otkako je preuzeo dužnost, Milei je najavio niz rezova javne potrošnje i zatražio od poslanika u nacionalnom parlamentu da odobre sveobuhvatan reformski zakon koji olakšava privatizaciju javnih preduzeća. Predlogom zakona su predviđene i mere koje bi značajno oslabile zaštitu radnika.
Donji dom Kongresa odobrio je smanjenu verziju zakona u aprilu pre konačnog glasanja u Senatu. Nacrt tog „omnibus zakona“, ukoliko ga odobri Senat, daće predsedniku Argentine široka ovlašćenja da donosi zakone o administrativnim, ekonomskim, finansijskim i energetskim pitanjima na godinu dana. Sindikati strahuju da će zakon omogućiti još veću radnu eksploataciju i dalje siromašenje radnika i njihovih porodica.
Ova velika južnoamerička zemlja (po površini osma u svetu i druga u Latinskoj Americi), sa više od 47 miliona stanovnika prolazi kroz hroničnu ekonomsku krizu koja je kulminirala rekordnom godišnjom inflacijom od preko 280 odsto.
„Imali smo izbore koje smo izgubili, naše društvo je izabralo, ali to predsedniku ne daje blanko ček, ovo nije monarhija, on mora da poštuje Republiku i prava radnika“, izjavio je juče Pedro Lin, sekretar Udruženja državnih radnika Buenos Ajresa.
Sa druge strane, povodom najave generalnog štrajka, iz vlade je ocenjeno da su protesti neopravdani i štetni. To je bilo očekivano jer su pojedini visoki državni funkcioneri još u vreme prvog januarskog štrajka učesnike u demonstracijama označavali kao “mafijaške sindikaliste” i “menadžere siromaštva”.
Podrška svetske konfederacije
Međunarodna konfederacija sindikata (MKS) podržala je argentinske sindikate i njihove otpore “ekstremnoj ekonomskoj politici vlade Havijera Mileija”. Između ostalog, MKS ukazuje da i mesecima nakon dolaska nove vlasti inflacija ne jenjava “čineći nemogućim svakodnevni život mnogih zaposlenih”.
Pribižno 27 miliona stanovnika Argentine je siromašno, od kojih je 7 miliona zarobljeno u neimaštini, što je najgora brojka duže od dve decenije, navodi MKS podatke studije Katoličkog univerziteta u Argentini. Prema studiji koju je objavio Unicef, danas u siromaštvu živi sedmoro od desetoro dece (oko 8,6 miliona).
Od novembra 2023. minimalna zarada je izgubila trećinu svoje kupovne moći. Sada je ona dovoljna samo za nešto više od polovine minimalne korpe hrane koja definiše ekstremno siromaštvo… Uz to, nova vlada je ukinula kontrolu cena osnovnih osnovnih dobara i usluga, kao što su hrana, komunalije, prevoz i zdravstvena zaštita, a srezana je i osnovna penzija koja više nije dovoljna ni za lekove, navodi se na sajtu MKS-a.
Dok su prihodi zaposlenih i penzionera smanjeni, jedan odsto najbogatijih uživa izdašne poreske olakšice. MKS ističe da “divlje rezove budžeta” i masovna otpuštanje u javnom sektoru ugrožavaju budućnost škola, univerziteta i javnih službi.
Generalni sekretar MKS-a Luk Triangl ocenio je juče da se “Mileijeva politika nije pozabavila dekadencijom elita”, već je milionima radnih ljudi svakodnevno isporučivala bedu.
“Smanjenje proizvodnje, pad kupovne moći i poskupljenje životnog standarda znači da neki ljudi ne mogu sebi priuštiti ni hranu. Vlada cilja na prava najugroženijih slojeva stanovništva i ključna sindikalna prava, kao što je kolektivno pregovaranje, čiji je cilj veća pravičnost i jednakost u društvu, dok onima koji protestuju preti policijskom represijom i kriminalizacijom. U tom kontekstu, rad sindikata u Argentini je izvanredan”, naglasio je Trinagl.
Prvi čovek MKS-a je poručio da su „zahtevi sindikata u Argentini za socijalnom pravdom, demokratijom i jednakošću zahtevi radnih ljudi širom sveta”, i da njihovu borba podržava globalni sindikalni pokret.
Priredio S. R.
