Kada će Srbija da otvori poglavlje o socijalnoj politici i zapošljavanju u pregovorima sa EU?

Autorski tekstovi, Nenad Kovačević Izvor: Nezavisnost.org

Poglavlje 19, kojim su predviđene reforme socijalne politike i zapošljavanja radi usklađivanja sa propisima Evropske unije i standardima Međunarodne organizacije rada, iako je tehnički spremno za otvaranje – skrajnuto je sa evropskog puta Srbije

Dugogodišnje zanemarivanje Poglavlja 19 je još jedan dokaz da Srbija, mada to njeni zvaničnici negiraju, godinama stagnira u harmonizaciji odnosa sa EU i time izbegava da se reformiše

U pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom Poglavlje 19 je deo Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast). Tim poglavljem insistira se na pravičnoj socijalnoj politici, zaštiti zaposlenih i povećanju stepena njihovog obrazovanja, konkurentnosti, boljim uslovima rada, bezbednosti i zdravlju na radu, povećanju stope zaposlenosti, socijalnom dijalogu predstavnika radnika i poslodavaca, tržištu rada jednakih mogućnosti, borbi protiv diskriminacije i ostalim standardima u toj oblastu na kojima se temelji EU.

Savet Evrope je u martu 2020. godine izmenio metodologiju proširenja za Zapadni Balkan, tako što je formirano šest pregovaračkih klastera a svaka od tih oblasti sadrži nekoliko poglavlja.

Sagovornici portala Nezavisnost.org ocenjuju da evropske integracije već godinama nisu u fokusu zvanične Srbije, uz podsećanje da su od početka pristupnih pregovora, pre deset godina, od 35 poglavlja otvorena 22, a zatvorena samo dva, te da takav odnos država pokazuje i prema Poglavlju 19.

Politika odustajanja

„Odnos prema Poglavlju 19 se utapa u politiku odustajanja vlasti od usaglašavanja sa EU. Trebalo nam je sedam ili osam godina da uradimo akcioni plan i kada je konačno usvojen, dve godine kasnije je istekao, a na prste jedne ruke se mogu nabrojati stavke koje su realizovane iz tog plana“, kaže za Nezavisnost.org dr Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo.

Nakon usvajanja novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, nekoliko podzakonskih akata koji se tiču agencijskog zapošljavanja i parcijanih rešenja iz pojedinih evropskih direktiva, ocenjuje Reljanović, usagašavanje sa EU je prestalo. U međuvremenu, EU je usvojila set novih propisa i direktiva kojima bi se mogao značajno poboljšati položaj radnika u Srbiji, ali one se, dodaje, „direktno kose sa našom aktuelnom ekonomskom politikom“, pa se zbog toga „u beskonačnost odlaže donošenje novog Zakona o radu“.

„Donošenje tog zakona bi, u skladu sa pravnim tekovinama EU, ojačalo položaj i prava radnika i zbog toga se odlaže njegovo usvajanje“, smatra naš sagovornik.

Poglavlje 19 je, navodi Reljanović, „skrajnuto i posmatra se kao manje važno čak i u  godišnjim izveštajima EU o napretku Srbije, u kojima se konstatuje da postoji neki blagi napredak, iako ga niko ne vidi, osim autora tih izveštaja“. U kontekstu sveukupnih usaglašavanja sa EU, to poglavlje se smatra manje važnim i da će samo po sebi da se uklopi, ako se ispune uslovi iz poglavlja 23, 24 i 35 i još nekih politički važnih poglavlja. Međutim, kako ističe, „takav stav je pogrešan, jer radno zakonodavstvo Srbije obiluje rešenjima koja su nespojiva sa propisima EU“.

Otvaranje tog poglavlja, kaže, bio bi politički iskaz spremnosti za korenite promene. „Trenutno, ne vidim spremnost da se iskreno i u potpunsti implementiraju standardi iz Poglavllja 19“, ukazuje dr Mario Reljanović i kao razloge za to navodi sistemske probleme u ekonomskoj politici Srbije.

Trka do dna

Srbija se, podseća naš sagovornik, reklamira kao zemlja koja nudi velike pogodnosti inostranim komanijama, u kojoj su niski troškovi radne snage i, prema izjavama predsednika Vučića, ministara i političara, svako ko priča u interesu radnika želi da otera strane investitore i da će Srbija, bez takvih investotora, propasti.

„To je paradigma tzv. ’trke do dna’, jer konstantno morate da udovoljavate potrebama kapitala da biste privlačili novi kapital. Kompanije koje su otišle iz Srbije, nakon što su nestale olakšice za njihovo poslovanje, sele se u drugu državu koja nudi povoljnije uslove. Sve vreme morate da budete konkurentniji od drugih, a to ćete biti samo ako osiromašujete svoje radnike. To je štetan sistem koji kratkotrajno podiže zaposlenost i ’bustuje’ BDP, kako bi se vlast time hvalila, ali je na duže staze izuzetno štetan“, ocenjuje Reljanović.

Predstavnici vlasti u Srbiji, dodaje, smatraju da je sadašnja ekonomska politika odlična, a potom ironično navodi da im već dugo uspeva da u to ubede i radnike.

„Imamo oko 2,5 miliona radnika i, kada bi oni iskazali nezadovoljstvo, vrlo lako bi, kakve god bile izborne krađe, na sledećim izborima mogli promeniti vlast. S druge strane, mobilizacijski potencijal sindikata je opao, pa su ljudi zadovoljni onim što imaju, iako nisu svesni da bi, za isti rad u nekom drugom sistemu vrednovanja rada mogli da ostvare mnogo više, nego sada“, ukazuje Reljanović.

Koristi za radnike

Na pitanje šta bi zaposleni u Srbiji dobili primenom Poglavlja 19, poznati stručnjak za radno pravo kaže da bi se pravni i socijalni status i uslovi rada značajno poboljšali za većinu radnika.

„Privremeni i povremeni poslovi, ugovori o delu, sezonski rad, rad preko omladinskih zadruga i razni drugi oblici koje smo smislili, a koji praktično nigde drugde ne postoje, morali bi potpuno da se redefinišu. Ljudi koji su na takve načine angažovani bi, najverovatnije, prešli u radni odnos ili bi mogli imati prava koja ostvaruju radnici koji su u radnom odnosu. To je za mene najveća i najvažnija novina“, objašnjava naš sagovornik.

Dodaje da bi osim određivanja pristojnih iznosa za minimalne zarade i poboljšanja bezbednosti i uslova rada, Poglavlje 19 trebalo da reši i problem prinudnog rada, da nam se ne ponovi slučaj Linglonga. Među mnogim drugim povoljnostima za zaposlene, primenjivala bi se direktiva o transparentnim i predvidivim uslovima rada i platformskim radnicima, čime bi se sprečile prakse koje se sprovode u Srbiji, pa i one u fleksibilnim oblicima rada.

„Možda se za sve radnike ne bi u potpunosti mogli ostvariti maksimalno dostojanstveni uslovi rada, ali bi veoma veliki broj njih dobio izuzetno povoljniji formalni položaj“, dodaje dr Reljanović.

Ukazuje da radno pravo ne može biti u vakumu, jer se dešavaju i druge promene u društvu, ali ako bi se implementirali i neki drugi sistemi, poput efikasnijeg sudskog i vansudskog rešavanja sporova, koji nisu predmet Poglavlja 19, nego 23 i 24, mogli bismo da računamo i na efikasnije sudstvo, brže i jeftinije rešavanje radnih sporova.

Velike koristi bile bi i u oblasti socijalne politike, jer su u Srbiji socijalna davanja izuzetno niska.

„Morali bismo da preispitamo iznose tih davanja i uslove za ostvarivanje tih prava. To i sada moramo, prema kriterijumima Saveta Evrope, ali to ne radimo“, poručije dr Mario Reljanović.

Koletaralna šteta

Čedanka Andrić,predsednica UGS Nezavisnost i potpredsednica Evropske konfederacije sindikata (EKS),uz ocenu da Srbija godinama nije uradila ništa u procesu evropskih integracija i podsećanje da su privremeno zatvorena samo dva poglavlja, ocenjuje da je „očigledno da u vlasti ne postoji politička volja da se Srbija reformiše i da se ubrza taj proces“.

Srbija je, kaže, „zaglavljena i u Poglavlju 19, kao i svemu ostalom na putu ka EU“ i dodaje da je Klaster 3, u kome je to poglavlje, pripremljen i da je Evropska komisija preporučila otvaranje tog klastera, ali je za to potreban konsenzus država članica EU.

„Ceo proces naših evropskih integracija treba sagledavati i u geopolitičkom kontekstu. Naša pozicija je sada takva, jer nismo do kraja uskladili spoljnu politiku sa EU. Pre svega, zamera nam se neuvođenje sankcija Rusiji, a rat u Ukrajini je sve to stavio u fokus EU. Takođe, Poglavlje 35, koje se odnosi na dijalog Beograda i Prištine, dosta toga uslovljava“, objašnjava predsednica Nezavisnosti. Dodaje da je očigledno da „Poglavlje 19 nije prioritet ni Srbije, ni EU i predstavlja „koletaralnu štetu, zbog ostalih poglavlja u Klasteru 3“.

Dodatni probemi su u tome što smo za tri godine imali tri puta izbore, koji su usporili zakonodavnu aktivnost i usklađivanje zakonodavstva sa EU. Iz pozicije sindikata, objašnjava naša sagovornica, to znači da su vlade bile više u tehničkom mandatu, nego što su bile funkcionalne za izradu novog radnog i socijalnog zakonodavstva, a za izmenu krovnih i važnih zakona, ističe, potreban je skoro pun mandat vlade.

„Pregovaračka pozicija za Poglavlje 19 je spremna. Evropska komisija je dala pozitivan signal da se Klaster 3 otvori, ali sve članice EU o tome moraju pojedinačno da se izjasne. Nisam optimista da će se to brzo desiti“, ističe naša sagovornica.

Izmeniti Zakon o radu

Govoreći o značaju tog poglavlja za zaposlene i sindikate u Srbiji, Andrić kaže da bi se njime otvorila velika debata u društvu o potrebi da se bolje nego sada uredi radno i socijalno zakonodavstvo.

„Socijalni dijalog je vrednost EU, a ne tehnička formalnost, i mora da bude funkcionalan i kod nas. S druge strane postoji i mnogo direktiva EU koje utiču na status zaposlenih, naročito u novim formamam rada – u vezi radnog vremena, rada na daljinu i platformskih radnika, tako da mnogo toga treba da implementiramo u naše radno i socijano zakonodavstvo da bismo uopšte mogli da se približimo tom procesu“, naglašava predsednica Nezavisnosti.

Važno je, ističe, da ne bude velikih razlika u zaradama i upozorava da u inostranstvo odlaze ne samo mladi i fakultetski obrazovani, već i majstori, cele porodice i da na taj način Srbija ostaje bez kvalitetne radne snage.

Cilj UGS Nezavisnost je da se usvoji novi Zakon o radu, koji će sadržati sve ono što je bitno za radne odnose. Nije to, kaže, nešto apstraktno, nego veoma životno, jer mnogi oblici rada nisu regulisani zakonom pa nam se dešavaju zloupotrebe, siva ekonomija i nezaštićenost radnika. To je nešto što EU pokušava da spreči nizom direktiva, prilagođavajući se novim formama rada.

„Kada smo pričali sa kolegama iz Hrvatske rekli su nam da je Poglavlje 19 i u njihovm slučaju bilo u zapećku pregovora, a tako je bilo i u ostalim državama. Kada bi Srbija otvorila Klaster 3, to poglavlje bi dobilo na značaju, mogo više nego što ga ima sada, ali to je za sada još na dugom štapu“, zaključila je Čedanka Andrić.

Štetne odluke Vlade

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji smatra da je „otvaranje Klastera 3 blokirala politika“. EU je Srbiji, dodaje, pružila ruku 2021. godine kada je otvoren klaster 4 (Zelena agenda i održiva povezanost), a poglavlje 16  (Oporezivanje) iz Klastera 3 tada nije bilo spremno za otvaranje i blokiralo je poglavlja 10 i 19. Sada, ističe, kada je Poglavlje 16 spremno za otvaranje, EU neće da ga otvori. „Poglavlje 19 je kolateralna šteta zbog loših odluka Vlade Srbije“, ocenjuje Međak u razgovoru za Nezavisnost.org.

Objašnjava da u to vreme, Poglavlje 16 nije otvoreno jer je Srbija uvela veću akcizu na uvozna alkoholna pića od akcize na domaća. Podseća na to da je Srbija 2008. potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i izjednačila akcize, ali je ubrzo odlučila da ih ne ukida.

„Iz EU nam je rečeno da nema otvaranja poglavlja 16, dok ne ukinemo akcize, a kada su uvedeni klasteri to poglavlje je blokiralo Poglavlje 19“, podseća Međak. Ipak, preko noći, 2021. godine Ministarstvo finansija je ukinulo akcize, iako nam je 13 godina servirana priča o tome da su one od najvišeg nacionalnog interesa i da se njima, navodno, štite interesi srpskog seljaka, proizvođača rakije. „Da smo akcize ukinuli ranije, Poglavlje 19, koje je važno za zaposlene, a koje nema nikave veze sa akcizama, bilo bi otvoreno, jer je već spremno. To govori o načinu na koji se ponaša vlast u Srbiji“, zaključuje Vladimir Međak.