Okrugli sto o položaju penzionera u Srbiji i Evropi: Najstariji a najsiromašniji

Neoliberalne vlasti u zemljama regiona i nekim državama EU u svojim politikama najmanje vode računa o najstarijim građanima kojih se, po pravilu, sete tek uoči izbora, poruka je debate o položaju penzionera  

Sindikat penzionera „Nezavisnost“ će se zalagati da se prosečna penzija u Srbiji poveća i dostigne 60 odsto od prosečne zarade, umesto sadašnjeg nivoa od 47 odsto, da se poboljša ukupni položaj penzionera i ukinu “penali” (umanjenje) za one koji ostvare 40 godina radnog staža a nemaju starosni uslov za penzionisanje (65 godina života), izjavio je predsednik te organizacije Miloš Grabundžija.

Na međunarodnom okruglom stolu „Društveni i materijalni položaj penzionera u Srbiji i drugim zemlja Evrope“ održanom juče u Beogradu ((18. septembar, hotel Mažestik) koji je organizovao Sindikat penzionera „Nezavisnost“, Grabundžija je rekao da su zajedničkim radom sindikati i udruženja penzionera u Srbiji uspeli da deo pitanja položaja penzionera usklade sa ministrom finansija i premijerkom u prethodnom sazivu Vlade.

„Korigovali smo i povećali neke predloge, ali povećanja penzija nisu u dovoljnoj meri pratila inflaciju, zato tražimo da se prosečna penzija sa sadašnjih 47 poveća prema nivou od 60 odsto prosečne zarade“, naglasio je Grabundžija, koji je demantovao tvrdnje predstavnika vlasti da penzije nikada nisu bile veće. “To nije tačno, bile su veće 1993.” 

Učesnici u raspravi, predstavnici raznih udruženja penzionera iz Srbije, Makedonije, Hrvatske, Kipra i Italije govorili su o sličnostima i razlikama u socijalno-ekonomskom položaju penzionera (Mato Obradović, predsednik Sindikata umirovljenika Hrvatske: “Vlade zemalja u regionu kao da su se dogovorile kada su definisale svoje politike prema umirovljeničkoj populaciji.”).

U Srbiji trećina birača

Brojni diskutanti su za probleme penzionera optužili neoliberalnu politiku vlasti koje u ekonomsko-socijalnoj politici najmanje brine o najstarijim građanima (predsednik Sindikata penzionera Makedonije Marjan Spasovski naveo je da je u toj zemlji oko 80 odsto penzija niže od iznosa minimalne plate!!!) a kojih se, po pravilu, sete samo kada krenu predizborne kampanje. Da nebriga za penzionere nije strana ni državama članicama Evropske unije posvedočio je Renato Bresan, generalni sekretar Sindikata penzionera Italije koji deluje u okviru centrale ĆiĐiEl (CGIL): “Naša vlada ponovo razmišlja da smanji procenat usklađivanja penzija sa rastom plata”.   

U Srbiji, kako je primetio moderator debate Zoran Stojiljković, trećinu biračkog tela čine penzioneri, ali je njihov uticaj na process političkog odlučivanja potpuno marginalizovan. Uz to, vlast je stavila pod kontrolu imovinu PIO fonda iako je reč o javnoj a ne državnoj svojini. Istovremeno je u upravljačkom mehanizmu PIO fonda vlast obezbedila većinu u odnosu na predstavnike penzionera, poslodavaca i sindikata.

Stojiljković je govorio i o problemu nedostatka solidarnosti o čemu, na primer, svedoči činjenica da se javno veoma retko zagovara progresivno oporezivanje koje bi u povoljniji položaj “pomerilo” zaposlene i penzionere sa manjim primanjima. Umesto toga, u Srbiji se plate, nezavisno od visine, oporezuju sa deset odsto “po čemu smo jedinstveni u Evropi, a govorimo da smo socijalna država”.

Državni dug 850 miliona evra

Kao jedno od mogućih rešenja Stojiljković je naveo skraćenje radnog vremena umesto produžetka radnog veka (“da se radi do sudnjeg časa”), čime bi se otvorila nova radna mesta i povećali budžetski prihodi ali i prihodi penzijskog fonda. Ocenio je i da nema nikakvog opravdanja da se drži ista granica od sadašnjih 40 godina staža i 65 godina života za penzionisanje svih zaposlenih: “za tekstilnu radnicu to je premnogo a za neka akademska zanimanja možda premalo.”            

Predstavnici domaćih udruženja ukazali su da prosečna penzija od 46.000 dinara u Srbiji nije dovoljna ni za polovinu potrošačke korpe, a čak 60 procenata penzionera prima manje od proseka što je dovelo do toga da veliki deo starije populacije živi u siromaštvu i jedva sastavlja kraj s krajem. Više govornika je podsetilo da je država penzionerima ostala dužna jer im je Zakonom o privremenom smanjenju penzija koji je bio na snazi od novembra 2014. do oktobra 2018. bespravno otela deo njihovih stečenih primanja. Ponovili su zahtev da im se oduzeto vrati, što, kako je rečeno, ne bi predstavljalo prevelik teret za budžet. Grabundžija je naveo podatak da je reč “o iznosu približnom 850 miliona evra, bez ikakvih kamata”.       

Nemoćni za promene

Rast nejednakosti Predsednik Udruženja penzionera Srbije Milan Grujić je ukazao da su rastuće dohodovne nejednakosti veliki broj penzionera uvele u nemaštinu i socijalnu bedu, nemoćne da promene bilo šta u svojim životima. Na drugoj strani, zahvaljujući nelegalnoj podeli društvenog bogatstva, posebno kroz sumnjive privatizacije, jedan uži krug ljudi se tokom poslednjih desetak godina enormno obogatio.

“Penzioneri su svesni da njima ne može biti bolje dok radnicima ne bude bolje. A radnicima će biti bolje tek kada ovaj štetočinski zakon (Zakon o radu) koji ih je sveo na jeftinu radnu snagu ne bude pretočen u faktor proizvodnje nove vrednosti, kao što je to nekada bio”, ocenio je Grujić podsetivši da je 12 odsto građana Srbije danas u apsolutnom siromaštvu – u nemogućnosti da podmiruju osnovne životne troškove. On je predložio da se iz penzija ukine doprinos za zdravstvo: “Zdravstveno osiguranje penzionera treba da plaća država iz budžeta”.

Predsednik Novog udruženja penzionera Srbije Aleksandar Mihailović ukazao je na problem nelegalnog upravljanja imovinom PIO Fonda, (privatizovane su banje koje su pripadale fondu, hiljade kvadrata poslovnog prostora PIO fonda su iznajmljene po nepovoljnim uslovima). Zanimljivo je da skupu nije prisustvovao niko iz PIO fonda!?

Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije godinama ukazuje na siromašenje penzionera, kazao je predsednik te organizacije Jovan Tamburić, naglasivši da je PIO jedan od najvažnijih poslovnih sistema u Srbiji od koga neposredno i indirektno zavisi više od četiri miliona ljudi. “Oni su istovremeno i birači a problem je što ni sindikati zaposlenih ne poklanjaju dovoljno pažnje stanju penzijskog sistema i nivou svojih budućih prava.” On smatra da je u Srbiji sve reformisano osim penzijskog sistema koji je umesto toga prepravljan od 2000. godine “tako što su smanjivana prava penzionera”.

Zaslužni za konsolidaciju

Pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Bojana Milenović, zadužena za penzijsko-invalidsko osiguranje, rekla je da su pitanja od značaja za penzionere koji u Srbiji čine četvrtinu ukupne populacije značajna za čitavo stanovništvo. Milenović je navela da penzijski sistem u Srbiji, odnosno penzijsko-invalidsko osiguranje ima 2,8 miliona osiguranika i 1,6 miliona korisnika. Istakla je da su penzioneri u velikoj meri doprineli fiskalnoj konsolidaciji Srbije koja je stvorila pretpostavke za razvoj a što je povratno otvorilo mogućnsoti da se unapredi položaj penzionerske populacije. Prema njenim rečima, izmenom propisa u 2022. godini omogućeno je da se za nepune tri godine penzije pet puta usklađuju sa kretanjem zarada a da to nije narušilo održivost javnih finansija. Dodala je da će penzije biti realno povećane i u 2025. godini.

Na samom početku, učesnike okruglog stola u ime “Nezavisnosti” pozdravila je predsednica Čedanka Andrić istakavši da Sindikat penzionera ima svesrdnu podršku svih granskih sindikata ujedinjenih u ovu reprezentativnu sindikalnu asocijaciju.

S. R.