Na čelu sa Gabaljom, EKS je 1993. organizovao akcije za zapošljavanje i socijalnu Evropu u kojima je učestvovalo više od milion radnika, što je bila najveća mobilizacija u istoriji evropskog sindikalnog pokreta
Emilio Gabaljo, nekadašnji sekretar Italijanske konfederacije sindikata (CISL), jedan od osnivača i dugogodišnji generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata preminuo je proteklog vikenda u 88. godini.
“Bio je mudar, kompetentan i uravnotežen menadžer, uvek blizak potrebama radnika i najslabijih. Ovo je ozbiljan gubitak”, izjavio je lider CISL-a Luiđi Sbara, izražavajući saučešće sindikata zbog smrti Emilija Gabalja.
Iz Evropske konfederacije sindikata izazili su duboku žalost na vest o smrti svog dugogodišnjeg lidera.
Rođen u Komu 1937. Emilio Gabaljo je studirao ekonomiju na Univerzitetu u Milanu. Postao je profesor u srednjoj školi, a 1964. godine je pristupio sindikatu koji je delovao u okrilju Italijanske konfederacije sindikata (CISL). Bio je aktivan u Hrišćanskim udruženjima italijanskih radnika (ACLI) i izabran je za njihovog nacionalnog predsednika 1969. Pomerio je organizaciju ulevo, prema socijalističkim stavovima, što je dovelo do izdvajanja Radničkog hrišćanskog pokreta.
Gabaljo je napustio ACLI 1972. i postao šef međunarodnog odeljenja CISL-a. Predstavljao ga je u Međunarodnoj konfederaciji slobodnih sindikata, Međunarodnoj organizaciji rada i Sindikalnom savetodavnom komitetu pri OECD-u.
Gabaljo na protestu u Beogradu 2002.
Gabaljo je učestvovao u uspostavljanju Evropske konfederacije sindikata 1970. godine u čijoj misiji je putovao širom Evrope i sveta kako bi podržao sindikate u borbi protiv ugnjetavanja. U Španiji je prisustvovao kongresu zabranjenih sindikata za vreme Frankove diktature, u Poljskoj u avgustu 1980. bio u delegaciji koja je javno podržala tek osnovanu Solidarnost, putovao u Čile i Brazil da bi podržao radnike u borbi proti vojnih režima. I Sindikat “Nezavisnost”, odmah po osnivanju, imao je u Gabalju snažnu podršku i iskrenog prijatelja sredinom 90-ih godina, u vreme Miloševićevog režima.
EKS podseća da su ga upravo takva bogata iskustva učinila idealnim kandidatom da 1991. postane treći generalni sekretar najveće evropske sindikalne “porodice”. Pod njegovim vođstvom, EKS je izgradio viziju socijalne Evrope kako bi se izborio da Evropska unija ne bude samo ekonomska konstrukcija. “To je ono što će nas razlikovati od Sjedinjenih Američkih Država“, rekao je svojevremeno Gabaljo.
“Ta posvećenost, koju je podelio sa tadašnjim predsednikom Evropske komisije Žakom Delorom, doprinela je značajno unapređivanju zakonodavstva u korist radnika, kao što je to bila Direktiva o radnom vremenu. Bio je ubeđeni Evropljanin i potpisao je sporazum kojim je socijalni dijalog uvršten u evropske ugovore, što je jedno od njegovih dostignuća kojima se najviše ponosio”, navodi EKS.
Pored toga, bio je voljan da se sa pregovaračkog stola preseli na ulicu kada bi to bilo potrebno. Pod Gabaljom, EKS je organizovao Evrodemonstraciju i dan akcije za zapošljavanje i socijalnu Evropu 1993. godine. Više od milion radnika učestvovalo je u manifestacijama u Briselu i na 150 drugih lokacija, što predstavlja najveću mobilizaciju u istoriji EKS-a.
U maju 1994. predvodio je delegaciju EKS-a na proslavi Međunarodnog dana radnika u Sarajevu dok je grad bio pod vojnom opsadom. “Ne sećam se nijedne reči govora koji sam održao, ali nikada neću zaboraviti lica ispred sebe, puna odlučnosti i nade”, kazao je kasnije Gabaljo.
“Bio je to čin koji je govorio o njegovoj ljudskosti i odlučnosti da živi u skladu sa vrednostima pokreta koji je vodio. Nastavio je da bude na raspolaganju EKS-u i sa nasleđem njegove mudrosti ići ćemo još odlučnije ka socijalnoj Evropi”, poručili su iz Evropske konfederacije sindikata.
Priredio S.R.
