Evropska sindikalna centrala pozvala je Evropsku komisiju da garantuje da će socijalna potrošnja biti zaštićena u bilo kojoj reformi budžeta Evropske unije
Izvršni odbor Evropske konfederacije sindikata (EKS) usvojio je sredinom meseca rezoluciju o prioritetima EKS-a u vezi sa budžetom Evropske unije posle 2027. kojom se utvrđuju “crvene linije” u reformi višegodišnjeg finansijskog okvira EU.
“Finansiranje politike socijalne, teritorijalne i ekonomske kohezije, kao i Evropski socijalni fond plus moraju biti zaštićeni, a ulaganja u ciljeve društvenog napretka moraju se povećati“, smatra EKS koja se oglasila u ponedeljak povodom vesti da Evropska komisija planira da smanji više od 500 programa finansiranja EU na samo tri fonda kojima će upravljati centralne vlasti.
EKS ocenjuje da bi to moglo uticati na kohezionu politiku EU čiji8 je cilj smanjenje ekonomskih dispariteta između regiona, a koju je pokrenuo Žak Delor u okviru nastojanja za stvaranje pravednije Evrope.
“Pre nego što se predloži bilo kakva reorganizacija, Komisija će morati da konsultuje EKS zato što je EU obavezna da konsultuje evropske socijalne partnere o svim predlozima u vezi sa zapošljavanjem i socijalnom politikom”, navodi se u saopštenju EKS-a.
Tim povodom konfederalni sekretar EKS-a Tea Jarc izjavila je da su sindikalisti širom Evrope ozbiljno zabrinuti zato što predložene reforme budžeta EU mogu imati negativne posledice za zaposlene ljude.
“Kohezioni fondovi koje je kreirao Žak Delor omogućavaju kvalitetne poslove i podižu životni standard u delovima Evrope kojima je podrška najpotrebnija. Politički, to je protivotrov ideji da je EU centralizovana i udaljena. Sindikati neće pristati da bilo kakva reforma budžeta EU postane kulisa socijalnim rezovima ili da dozvoli da se sredstva oduzmu regionima koji inače nemaju resurse i kontrolu nad intervencijama zasnovanim na potrebama ljudi”, naglasila je Tea Jurc.
Konfederalni sekretar EKS-a Ludovik Voet istakao je stav evropskih sindikata da Evropska komisija mora dati garancije da socijalna sredstva neće biti smanjena kroz reforme i štednje u EU.
“Od ključnog je značaja da se usvoji transparentan i demokratski proces donošenja odluka koje imaju dalekosežne posledice. Žuri se sa restrukturiranjem evropskih fondova baš u trenutku kada se EU sprema na političku diskusiju o uspostavljanju stalnog investicionog instrumenta i tako rizikuje da se potkopaju napori za popunjavanje praznina u društvenim i klimatskim investicijama“, upozorio je Voet.
Priredio S. R
