Novouvedena „Tarifa naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi” („Sl. glasnik RS”, br. 50/2024 i 65/2024 – ispr.) preti da zatvori biblioteke
Javne biblioteke su ustanove koje rade u javnom interesu, a finansiraju se skoro isključivo iz sredstava svojih osnivača – lokalnih samouprava. U zemlji u kojoj je izdvajanje za kulturu godinama jedva 0,8 posto, jasno je da su ta sredstva vrlo mala. Samo one srećnije među njima – nekoliko većih u zemlji – imaju ozbiljniju plansku kupovinu knjiga, dok se ostale novim naslovima snabdevaju iz otkupa Ministarstva kulture, Pokrajinskog otkupa i iz poklona čitalaca.
Te biblioteke biće prve na udaru novouvedenom nametu od 15 dinara po pozajmljenoj jedinici, koji od 1. januara 2025. treba da kvartalno izdvajaju i plaćaju Organizaciji za ostvarivanje ortografskih prava (OORP), kojoj je Zavod za intelektualnu svojinu odobrio da naplaćuje ova sredstva bibliotekama.
Šta to konkretno znači?
Uzimajući za primer Gradsku biblioteku u Novom Sadu, koja je u 2023. godini izdala 273.429 knjiga, dolazimo do sume od 4.101.435,00 koju je potrebno izdvojiti za tarifu, koja nije mala čak ni za biblioteku ove veličine. Za kupovinu knjiga 2023. opredeljena je suma od 10.814.473,97 dinara, te je jasno da će na tarifu odlaziti skoro 40% novca izdvojenog za podmirivanje čitalačkih potreba Novosađana. S obzirom na to da će se manje kupljenih knjiga manje i izdavati, sledstveno, biće sve manje novca i za tarifu. Veće biblioteke izdržaće prvi udarac, ali one male, koje nemaju nikakva sredstva za kupovinu knjiga, biće u opasnosti da budu utužene, samim tim i zatvorene. One niti su stigle da prilagode svoje finansije novonastaloj situaciji niti imaju podršku svojih osnivača da ispune ove nove namete i ova pretnja najpogubnija je upravo po njih, a njih je najviše u Srbiji.
Postavlja se pitanje kome ovakva situacija koristi. Sigurno ne građanima, zbog kojih biblioteke i postoje. U malim sredinama one su često jedini bastioni kulture. Postavlja se pitanje koliko je ovo opravdana mera, jer, dok s jedne strane stimulišete pisce da objavljuju, s druge obeshrabrujete ljude da ih čitaju, jer biblioteke neće moći da kupuju njihove knjige, a samim tim ni da ih izdaju.
U odbranu biblioteka stalo je Bibliotekarsko društvo Srbije (BDS), reprezentativno i najveće udruženje u kulturi, koje je pokrenulo kampanju i niz aktivnosti kako bi se ova, naočigled štetna mera, stavila van snage i odložila njena primena, do iznalaženja konstruktivnog, fer i održivog modela, uz učešće Vlade i nadležnih ministarstava.
Na okruglom stolu, održanom na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu 22. oktobra, rečeno je da će piscima i prevodiocima, članovima OORP-a, biti isplaćivana naknada bez obzira na to da li su biblioteke iznajmile njihove ili knjige Aristotela, Šekspira, Dostojevskog ili Servantesa. Koliko je validno da neko čija se knjiga ne čita dobije sredstva od biblioteka na osnovu autora koji su čitani, a čija su autorska prava istekla, ili su preminuli, nije teško prosuditi. Osim toga, nije jasno kako se ova sredstva raspoređuju, pošto je alarmantna činjenica da OORP ima pravo da 40% prikupljenih prihoda koristi za podršku sopstvenoj organizaciji, što nije praksa u svetu.
Da bi mehanizam naplate funkcionisao kako treba, potrebno je da biblioteke vode evidenciju izdatih knjiga samo planova OORP-a, jer one te podatke imaju. Upotreba ovih podataka bila bi jasnija kad bi se uključila nadležna ministarstva i pristupila situaciji s rešenima sprovedenim u Evropi.
O tome koliko je štetan način tarifiranja bibliotečke pozajmice govori i Međunarodna federacija bibliotečkih udruženja i institucija (IFLA), koja je 31. oktobra objavila svoju zvaničnu podršku Bibliotekarskom društvu Srbije, ohrabrujući Vladu da „Tarifu” stavi van snage i donese održiv i za biblioteke bezbedan model plaćanja ove naknade predviđene zakonom. U svom stavu posebno su naglasili neusaglašenost „Tarife” sa Međunarodnim pravom javnog posuđivanja, kao i sa Uputstvima za najbolju praksu Svetske organizacije za intelektualnu svojinu za organizacije za kolektivno upravljanje autorskim i srodnim pravima.
Jedna od istaknutijih aktivnosti jeste Peticija, koju je Društvo pokrenulo kako bi se izdejstvovalo stavljanje „Tarife” van snage. Trenutno je prikupljeno 7.612 potpisa i do potrebnih 10.000 nedostaje ih još 2.388. Društvo je, takođe, podnelo Zahtev za ponavljanje postupka i predlog za odlaganje izvršenja rešenja Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, 900, br. 2024/5735-05 od dana 28. marta 2024. godine. Biblioteke su već korisnici budžetskih sredstava i njihov rad finansira se iz poreza koji plaćaju građani. Društvo smatra da je besmisleno taj porez izlivati dalje, na „Tarifu”, čija je funkcija nejasna.
BDS smatra da je uvođenje „Tarife” u suprotnosti sa dobrom praksom i zahteva njeno hitno stavljanje van snage radi iznalaženja prihvatljivog i održivog rešenja za ostvarivanje pravične i pravedne zaštite prava autora, zalažući se za to da se na jednom širem i obuhvatnijem planu dogovori održiv model koji neće ugroziti rad biblioteka.
Bojana Grujić
