U drugoj sedmici u “cirkularnom štrajku” je na razne načine učestvovalo 80 odsto škola na unapred planiranim područjima školskih uprava, uprkos pritiscima, ometanjima i smicalicama direktora
Granski sindikat prosvetnih radnika „Nezavisnost“, Unija sindikata prosvetnih radnika, Sindikat obrazovanja i Sindikat radnika u prosveti nastavljaju sa “cirkularnim štrajkom” u različitim krajevima (po unapred utvrđenom planu). Puna tri meseca, od 16. septembra, prosvetari se bore za bolje uslove rada i veće zarade. Vlada za sada odoleva a četiri reprezentativna sindikata prosvete ne odustaju od svog zahteva da se poštuje Protokol, odnosno sporazum potpisan u oktobru prošle godine.
Prošlog petka, u Nišu i Novom Sadu predstavnici ovih sindikata održali su konferencije za novinare na kojima su javnosti predstavili “presek” stanja i planove o nastavku štrajka. Prve sedmice, podsetimo, nastava je u školama bila skraćena u Beogradu i Požarevcu, druge sedmice u Vojvodini i Valjevu.
Pritisci na prosvetare
“Od ponedeljka, u trećoj sedmici, nastava će biti skraćena u školama centralne i zapadne Srbije, na području Kragujevca, Kraljeva, Čačka, Užica i drugih gradova. U drugoj sedmici odziv naših kolega u školama bio je veoma dobar, približno oko 80 odsto, uprkos ometanjima i pritiscima nekih direktora koji pokušavaju da na razne načine spreče štrajk. Na primer, zvoni se za kraj časa posle 45 minuta iako se skraćuju na 30 minuta. Time se prave problemi jer se, recimo, ne zna ko će da ostane sa učenicima u tom intervalu od 15 minuta. Namera je jasna, žele da izazovu konfuziju i smanje intenzitet štrajka”, izjavio je za naš sajt Srđan Slović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost”.
Slović ističe da su pod pritiskom posebno prosvetni radnici koji su angažovani po ugovorima na određeno vreme i za delimičan obim nastave, kojima se dešava da u jednoj školi drže čas koji traje 30 a u drugoj 45 minuta (?!). Naš sagovornik smatra da pojedini direktori škola time izvršavaju naloge prosvetnih vlasti.
Iz Vlade i resornog ministarstva nije bilo novih ponuda posle sastanka od 29. oktobra i odbijanja predstavnika reprezentativnih sindikata da prihvate povećanje plata za 11 odsto od 1. januara. Kao i na velikom protestu održanom u Beogradu 1. novembra, sindikalni stav je isti: Vlada treba da sprovede Protokol koji je potpisala sa sindikatima 12. oktobra 2023. godine a kojim je, između ostalog, bilo predviđeno da se osnovna plata nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme izjednači sa prosečnom zaradom u Republici Srbiji.
Traže razumevanje roditelja
Nedavno su neki mediji objavili vest da sindikati imaju novu ponudu za Vladu a Srđan Slović objašnjava da je zapravo reč o uobičajenom poslu, odnosno o započinjanju pregovora o novom Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika.
“Aktuelni kolektivni ugovor ističe početkom marta i trebalo bi da počnu pripreme za donošenje novog. Naravno, ako bi se ozbiljno krenulo sa time na način kojim bi se trajno rešilo pitanje zarada u prosveti to bi moglo da pomogne u okončanju štrajka”, objašnjava Slović za Nezavisnost.org.
Za novi kolektivni ugovor
U međuvremenu je za 18. novembar (dan ranije nego što je prvobitno planirano) zakazan sastanak Radne grupe za osnovno i srednje obrazovanje koju čine predstavnici Vlade i četiri sindikata. Predlog je da se razgovara o Protokolu Vlade i reprezentativnih sindikata i o izmenama Posebnog kolektivnog ugovora
Na konferenciji za medije u Novom Sadu sindikalni predstavnici su naveli da se „cirkularni štrajk“ odvija bolje nego što su očekivali. Prošle sedmice nastavni čas je umesto 45 trajao 30 minuta u 85 odsto škola u tri školske uprave u Vojvodini (Novi Sad, Sombor i Zrenjanin) i u 89 odsto škola na području Valjeva.
Iz Unije ukazuju da je odziv prosvetnih radnika bio masovan, ali da je u pojedinim školama bilo problema jer su neki direktori mejlovima upozoravali prosvetare na „pogubnost planiranog štrajka“. Direktori nekih škola nisu želeli da zvone na 30 minuta, nego na 45, traženo je i pripremanje spiskova učesnika u štrajku, a bilo je i verbalnih napada na njih.
Prema rečima Davida Mandića iz Nezavisnosti, u Školskoj upravi Valjevo 89 posto škola je u nekom vidu štrajka – 63 odsto su držali časove koji su trajali po pola sata, dok je 26 odsto delimično obustavilo rad. Naveo je Mandić i da u Loznici nije bilo pritisaka direktora ali jeste iz lokalne samouprave.
Državne igre brojkama
Predsednik Unije Dobrivoje Marjanović najavio je da će u četvrtoj sedmici (od 25. Do 29. novembra) nastava biti skraćena na područjima školskih uprava Niša, Kruševca, Zaječara, Jagodine i Leskovca. Objasnio je da 11 procenata povećanja plata koje je ponudila Vlada za nastavnika iznosi 10.000 dinara, koliko i osam odsto za profesora u visokom obrazovanju.
“Igraju se brojkama, a u stvari isti novac svi dobijamo. Godinama nam drugi iz javnog sektora beže u odnosu na prosek i ovo je stvarno kraj“, rekao je Marjanović uz poruku da će se, ukoliko ne bude dogovora, štrajk nastaviti i u decembru, a zatim i tokom 2025. godine – sve dok Vlada ne sprovede potpisani Protokol.
Snežana Romandić iz Unije sindikata škola ukazuje da se kvalitet obrazovanja ne može postići sa destimulisanim nastavnicima. “Ili ukoliko je jednako da li ćete raditi u školi ili u trafici. Jer je plata u trafici 80 hiljada, a plata nastavnika, početna 86 hiljada. Radimo u školama koja nemaju nastavna sredstva, u otežanim uslovima imamo silne protokole“, kazala je Romandić naglašavajući da su prosvetari izloženi pritiscima sa svih strana.
Tekst i fotografija: Svetozar Raković
