Približno 258.000 najsiromašniji domaćinstava tokom 2023. trošilo je mesečno nešto više od minimalne zarade dok je potrošnja deset odsto najbogatijih domaćinstava bila skoro četiri puta veća
Deset odsto najsiromašnijih domaćinstava (prvi decil) u Srbiji u 2023. godini mesečno je trošilo 44.517 dinara, pokazuje analiza Republičkog zavoda za statistiku u okviru najnovije Ankete o potrošnji domaćinstava. To, drugačije rečeno, znači da je približno 258.000 domaćinstava tokom prošle godine trošilo mesečno nešto više od minimalne zarade koji je tada iznosila oko 41.000 dinara.
Na suprotnoj ili gornjoj strani lestvice potrošnje je deset odsto domaćinstava (deseti decil) koja su u toku prošle godine u proseku mesečno trošila 153.337 dinara.
Ukupna prosečna mesečna potrošnja domaćinstava u Srbiji u 2023. godini iznosila je 88.244 dinara, što je bilo blizu lanjskoj prosečnoj neto plati od 86.000 dinara.
Najsiromašniji i najimućniji
Potrošnja 10 odsto najsiromašnijih i 10 odsto najbogatijih ne razlikuje se samo u količini novca, već i po strukturi. Dok domaćinstva koja praktično žive od “minimalca” polovinu mesečnog budžeta troše na hranu, kod domaćinstava sa najvećim prihodima taj trošak je iznosio 28,4 odsto. Mereno novcem, bogati mesečno za hranu troše dvostruko više (43.378 dinara) nego siromašni (22.298).
Pored toga, najbogatijih kod 10 odsto domaćinstava za komunalije i stanovanje odlazi petina mesečne potrošnje, dok kod najsiromašnijih 10 procenata taj udeo iznosi 13,7 odsto.
Najveća razlika evidentirana je u potrošnji za rekreaciju i kulturu: dok najbogatija desetina domaćinstava na te stavke troše mesečno 10 odsto budžeta, najsiromašnijih 10 odsto izdvaja samo 1,1 procenat od veoma oskudne mesečne potrošnje.
Pravi bogataši se nalaze tek u jedan odsto ljudi sa najvećim prihodima. Prema analizi ekonomiste Dragovana Milićevića zasnovanoj na podacima Eurostata za 2022. godinu, koju je preneo list Danas, prosečan pripadnik tog najbogatijeg sloja (jedan odsto) stanovništva Srbije imao je godišnji prihod od 36.182 evra. To znači da su 2022. godine 66.142 najimućnije osobe raspolagale sa ukupno 2,4 milijarde evra prihoda. Nasuprot njima, jedan procenat stanovništva sa najmanjim prihodima pojedinačno je u proseku raspolagao sa svega 121 evro.
Biće teže ako se ne pomogne proizvođačima
Ne računajući zemlje za koje Eurostat nema podatke (Albanija, Severna Makedonija, BiH) i Tursku za koju je notirana neverovatna nejednakost, najmanje godišnje prihode u Evropi 2022. imao je prvi decil stanovništva (10 odsto sa najmanjim prihodima) u Crnoj Gori – 1.806 evra, zatim u Srbiji – 2.010, Rumunija – 2.154 i Bugarska – 2.248 evra. Sa prihodima najsiromašnijih 10 odsto većim od 4.000 evra bile su Hrvatska, Mađarska, Letonija, Litvanija, Grčka…
Bogati i najbogatiji
Slična je skala i sa desetim decilom (10 odsto sa najvećim prihodima): sa 14.077 evra u 2022. godini najbogatiji stanovnici Srbije imali su veće prihode od Crnogoraca (12.265 evra), ali manje od Rumuna (15.868), Slovaka (17.725), Mađara (20.076), Bugara (23.301), Hrvata (23.184 evra)…
Međutim, jedan odsto najbogatijih u Srbiji stoji puno bolje u poređenju sa evropskom imućnom elitom: u posmatranoj 2022. prosečan godišnji prihod tog jednoprocentnog stanovnika Srbije iznosio je 36.182 evra, što je bilo znatno više od prihoda najbogatijih jedan odsto u Crnoj Gori (22.929) i Slovačkoj (24.755 evra). Nešto više od naše “elite” imali su pripadnici jedan odsto najbogatijih u Poljskoj – 40.015 evra, Hrvatskoj – 41.475 i Mađarskoj – 43.644, a znatno više u Bugarskih – 52.846 evra.
Prema rečima ekonomiste Dragovana Milićevića, pored toga što je Srbija među najsiromašnijim zemljama u Evropi, dodatna otežavajuća okolnost je što sto su cene hrane i pića u našoj zemlji na nivou od čak 94 odsto prosečnih cena u zemljama Evropske unije.
“To dodatno govori o stepenu siromaštva većeg dela stanovnika Srbije u odnosu na prosek EU. Takođe i rast dohotka po decilima u prethodnim godinama nije rezultat rasta ekonomije Srbije već stagnacije kursa eura, zatim rasta inflacije i prilagođavanja zarada inflaciji čime su zarade rasle u evrima a kupovna snaga ostajala ista ili blago padala“, ukazuje Milićević u svojoj analizi.
Jeftinije i skuplje
U zajedničkom tekstu Milićevića sa Milanom Ćulibrkom, objavljenom sredinom septembra u nedeljniku Radar, navodi se da “potrošače u Srbiji posebno boli što osnovne namirnice plaćaju u proseku isto kao i Holanđani (hrana je tamo 4,6 odsto jeftinija od proseka EU), čija je prosečna bruto plata prošle godine bila 2.855, a neto zarada oko 2.250 evra. Ili tri puta veća nego u Srbiji, jer je lane naš prosek bio 733 evra ili 86.007 dinara.”
Autori ukazuju da našim potrošačima smeta i to što osnovne namirnice u proseku plaćaju za petinu skuplje nego stanovnici Poljske (cene hrane u toj zemlji su 24,2 odsto niže od EU proseka), “iako su oni, prema podacima Svetske banke, prošle godine imali skoro duplo veći bruto domaći proizvod po stanovniku od nas (44.051 prema 24.511 dolara), meren paritetom kupovne moći u stalnim, međunarodnim dolarima iz 2021.”
Mnogima nije jasno kako građani susedne Severne Makedonije, i sa mnogo nižim platama mogu sebi da priušte više osnovnih namirnica. “Prosečna neto plata u decembru 2023. u Severnoj Makedoniji bila je, naime, 649 evra, a u Srbiji 811 evra ili za 162 evra veća. Problem je, međutim, što ni sa 25 odsto više evra u džepu građani Srbije ne mogu kupiti više hrane od južnih suseda, jer je ona kod nas 28 odsto skuplja nego kod njih (hrana u Severnoj Makedoniji je 32,1 odsto jeftinija od proseka EU)”, ukazuje se u analizi Radara.
“Šta tek reći ako Srbiju uporedimo sa Rumunijom, u kojoj su cene hrane za 22 odsto niže nego kod nas i za 27,3 procenta ispod proseka EU. Pri tome je prosečna neto zarada u Rumuniji u februaru ove godine bila oko 975 evra, za 170 evra veća nego kod nas”, konstatuju Milićević i Ćulibrk.
Oni ukazuju i na primere država u okruženju gde je hrana skuplja nego u Srbiji:
“Iako susedi s druge strane Dunava hranu plaćaju 4,3 odsto više od nas, za njih to, ipak, nije prevelik problem, jer je u Hrvatskoj u junu prosečna neto zarada bila 1.315 evra. Ima li neko ko bi odbio da hranu plaća 4,3 odsto više pod uslovom da mu se i primanja uvećaju za 60,7 odsto, koliko su prosečne neto zarade u Hrvatskoj trenutno veće nego u Srbiji? Slično važi i za Mađare, koji hranu plaćaju 5,7 odsto više od građana Srbije, ali bi se većina naših državljana rado menjala sa njima, s obzirom na to da severni susedi zarađuju 23 odsto više, jer je kod njih prosečna neto plata veća od 1.000 evra.”
Priredio S. R.
