Prošle nedelje sindikat Nezavisnost Radio-televizije Vojvodine objavio je zvanično saopštenje zbog izostanka reakcije te medijske kuće, koju finansiraju građani, na sve što se dešavalo posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Naime, tokom dana žalosti, RTV nije emitovala informativni program osim Vesti. Nije pratila proteste koji su usledili nakon trodnevne žalosti i nije izveštavala sa događaja koji su bili reakcija građana i opozicije na tragični događaj u glavnom gradu Vojvodine, u kojoj je sedište RTV-a. Čak je i o akciji “Zastani Novi Sade” u kojoj su učestvovali mnogi zaposleni na RTV-u i dešavala se ispred same kuće vojvođanskog javnog servisa, imala samo agencijsku vest na portalu.
Iako je saopštenje objavljeno pre više od nedelju dana, na njega još uvek nema reakcije ni urednika Informativnog programa. ni rukovodstva te kuće, osim komentara da je takvo saopštenje mešanje u uređivačku politiku JMU RTV.
“Ja sam dan uoči objavljivanja tog saopštenja pozvao našeg Generalnog direktora, hteo sam da ga upoznam sa sadržajem. On je bio na bolovanju pa sam ga preko telefona obavestio šta ćemo uraditi – izdati saopštenje. On je izneo mišljenje da mi to ne bi trebalo da radimo i da to nisu sindikalni poslovi. Međutim, ukazali smo da je to kršenje Zakona o javnim medijskim servisima, pa možda i više od toga. Onda je on rekao da nemamo prava da se bavimo uređivačkom politikom. Ispostavilo se da je nerado prihvatio tu informaciju i kada se vratio na posao nije nas kontaktirao. Mislili smo da će ga to zanimati, ali se nakon saopštenja ništa nije dogodilo i sada već sumnjam da će o tome hteti sa nama da razgovara. Ako do tog razgovora zaista ne dođe, mislim da bi to mogao da bude potencijalno veliki problem, jer je društvena klima trenutno vrlo osetljiva i sve oči su uprte u medije, odnosno kako oni izveštavaju o tragediji u Novom Sadu i potonjim protestima i svemu onome što se dešava prilikom protesta i revolta građana. Smatramo da Javni servis Vojvodine nije ispunio svoju ulogu prema, pre svega, građanima Vojvodine. Tri dana je ćutao, informacije su iskrivljene, mnogi događaji se kompletno ignorišu, ništa se ne prenosi,… Smatrali smo da bi direktor trebalo time da se pozabavi”, priča za Kumu Darko Šper, glavni poverenik sindikata Nezavisnost JMU RTV.
Darko komentariše da je bilo reakcija zaposlenih na saopštenje. Kako kaže, bude tu nekog lajkovanja ili tapšanja po ramenu, neko otvoreno prilazi i odaje priznanje, ali je uvek prisutno uredničko ćutanje. “Oni su mali kao miševi, a na televiziji se prave da su slonovi. Kontaktirali su me neki novinari informativnog programa koji su naši članovi, ohrabrio sam ih i posavetovao da ne potpisuju informativne emisije koje uređuju u slučaju da dođe do mešanja viših urednika, u sadržaj Dnevnika pogotovo. Ne znam da li su me poslušali. Ono što sam čuo je da su članovi Informativnog programa televizije, redakcije koja broji 50-60 zaposlenih, uglavnom novinara, počeli da potpisuju peticiju koju su hteli da pošalju generalnom direktoru. Na tu peticiju potpisalo više od 20 članova kolektiva, ali se onda iz nekog naprasnog razloga odustalo. O peticiji se priča kao da je neki validni dokument i po RTV-u iako ona sa tim potpisima nije ugledala svetlo dana. Takve stvari neće doveka moći da se skrivaju. Ja ohrabrujem te ljude ako su zaista želeli da istupe i prema direktoru i prema javnosti da to i urade, jer na kraju krajeva, mislim da nekih osam godina unazad trpe teror jedne iste uređivačke politike koja je sve, samo ne uređivačka politika javnog servisa. Sve što su mogli da prekrše po Zakonu o javnim medijskim servisima, oni su uspeli, i to samo za ovih nekoliko dana. Mada većinu tih stvari rade kontinuirano osam godina o čemu mogu da posvedoče i zaposleni u informativnom programu Prvog programa televizije koji su se potpisali u toj neobjavljenoj peticiji”, objašnjava Šper.
Sanja Kljajić, asistentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ali i nekadašnja radnica RTV-a, smatra da se ovakvo (ne)izveštavanje o događajima koji su zaista potresli Novođane, moglo i očekivati.
“Oni koji ne prate rad RTV-a poslednjih osam godina, možda bi bili iznenađeni. Mi koji i dalje verujemo u javne servise i iščekujemo taj momenat da se nešto promeni, nismo bili iznenađeni. Ono čemu sam se ja nadala jeste da će RTV makar na osnovnom profesionalnom nivou, bez ulaska u spekulacije o tome šta se zapravo desilo i ko su odgovorni, da će makar iz poštovanja prema svojim sugrađanima ipak taj posao uraditi profesionalno. Ono što smo videli jeste da je RTV reagovao tog prvog dana, ali da se nakon toga potpuno povukao. Izostalo je praćenje građana koji su zaista iz lične uznemirenosti i zabrinutosti za sopstveni život krenuli da traže odgovornost. Ono što mi stalno imamo, svih ovih godina, jeste poziv svim javnim servisima da prestanu sa političkim kalkulacijama: šta je dobro, šta će im doneti probleme sa bilo kojim nivoom vlasti. Oni moraju sa tim da prestanu i da se vrate onome što jeste javni interes. Javni interes ne podrazumeva to da oni moraju da podržavaju opoziciju. Odbrana javnog interesa znači da oni potpuno, objektivno i pravovremeno informišu javnost. Ono što je evidentno jeste da ni RTV ni RTS, a mislim da je RTV u ovom slučaju morao da ponese osnovno breme tog izveštavanja, nisu pratili ono što se zapravo dešavalo na ulicama Novog Sada”, smatra stručnjakinja.
Glavni poverenik sindikata Nezavisnost JMU RTV Darko Šper kaže da je ovakav postupak kuće zapravo krivično delo, ali ni Darko ni Sanja ne misle da će biti neke krivične prijave, a i kad bi je bilo. verovatno od nje ne bi bilo koristi jer većina takvih prijava protiv javnih servisa bivaju odbačene.
“Sada je najbolje iskazivati svoj sindikalni revolt tako što ćemo se obraćati javnosti i s vremena na vreme izvoditi određene performanse, da li u vidu protesta ili baš pukih performansa. To je jedino što nam je ostalo. Mislim da nam je najveći problem što neki ljudi sebe ne pogledaju u ogledalu i ne zapitaju se šta ja ovo radim i šta sve ovo meni treba, šta će da kažu ljudi i da li će ova moja deca kasnije da nose teret ovog mog bivstvovanja ovde na televiziji i uslužnog rada za vladajuću partiju. Trebalo bi njima direktno da se obraćamo, svakoga dana i na svakom mestu. Trebalo bi da unutar RTV-a pravimo takvu klimu da se ljudi koji tu rade ne plaše, da im je stalo do profesionalizma, da im je stalo do poštovanja zakona, da će glasno da kažu protiv koga su i da to obrazlože. Mislim da bi to ohrabrilo ljude i da bi se unutar kuće stvorila takva klima da direktor prosto bude primoran da predloži razrešenje ljudi koji ne zaslužuju da se uopšte nađu u novinarstvu, a kamoli na čelu nekih redakcija javnog medisjkog servisa”, smatra Šper.
“Mi smo još 2016. upozoravali da će se ovo dogoditi i da mi nećemo imati javne servise u momentima kada nam budu najpotrebniji, kada nam budu najviše trebale informacije. I tada smo vodili jedan pravni proces koji je dokazao odgovornost institucija koje su bez bilo kakvog obrazloženja smenile rukovodstvo i da to nije bilo u skladu sa pravnim propisima. Ono što smo videli kao epilog je da se zapravo ništa nije dogodilo. Tako da ja ne verujem, nisam pravnica i ne znam da li postoji mogućnost da neko traži njihovu krivičnu odgovornost, ali njihova zakonska obaveza jeste da pravovremeno, objektivno i potpuno informišu javnost. Ne postoje sankcije u istom tom Zakonu o javnim medijskim servisima, ali mora da postoji pritisak javnosti i mora da postoji njihova moralna odgovornost”, objašnjava Sanja Kljajić sa Filozofskog fakulteta, odseka za Medijske studije.
Ona je kao članica radne grupe posvećenja i unapređenju zakonskih okvira koji regulišu medije.
“Trenutno smo u fazi pisanja Zakona o javnim medijskim servisima, i moram da kažem da zaista u toj radnoj grupi postoji jedan visok stepen saglasnosti o tome da mi moramo javnim servisima kao društvo da pružimo veću podršku, da im osiguramo nezavisnost, kako finansijsku tako i upravljačku. Javni servisi se zahvaljuju na toj podršci i razumevanju za ono što bi javni servis trebalo da predstavlja, ipak vrlo su rezervisani kada dođe do rasprave o tome koja je njihova odgovornost prema javnosti. Ja zaista mislim da moramo da pojačamo pitanje odgovornosti. To što se neko ovog momenta nalazi na bilo kojoj upravljačkoj poziciji, bez obzira na to da li govorimo o poslovnom ili uređivačkom delu, ne daje mu/joj za pravo da sam/a odlučuje da li je nešto vest ili nije i koje interese bi da ugradi u svoju uređivačku politiku. Dakle, uređivačka politika javnog servisa je itekako ograničena onim što je interes javnosti i što je definisano u zakonu”, kaže Sanja Kljajić.
U istom periodu kada rukovodstvo RTV-a nije reagovalo na događaje koji su se dešavali na ulicama grada, momentalno su reagovali na prekid programa i takozvani crni ekran koji se dogodio sat vremena nakon akcije “Zastani Novi Sade”. Posledično je direktor tehnike Jovan Bačić istog dana razrešen svoje dužnosti o čemu je obaveštena i javnost. Pojedini opozicioni političari iskoristili su to kako bi Jovana Bačića proglasili herojem, iako se greška desila sat vremena nakon akcije, i uz pretpostavku zaposlenih da su male šanse da bi direktor tehnike na taj način učestvovao u javnoj akciji. Da se to desilo nekog drugog dana, pitanje je da li bi Bačić ostao bez posla. Takođe, ostaje i pitanje i da li bi taj crni ekran iko primetio da se rukovodstvo RTV-a nije oglasilo saopštenjem o razrešenju direktora tehnike u kom su se javno ogradili od akcije koju su organizovali aktivisti i opozicija.
“Skrivanje informacija od građana i ignorisanje javnog interesa nemerljivo su opasniji i dalekosežniji po građane i društvo od 12 minuta crne slike na ekranu”, stoji u saopštenju Sindikata Nezavisnost JMU RTV, povodom tog događaja.
Darko Šper smatra da je to samo pokazatelj da je RTV izgubila kontakt sa publikom. “Ljudi koji gledaju našu televiziju ne obraćaju pažnju na tako velike stvari kao što je crn ekran, ili tri dana programa ispunjenog isključivo klasičnom muzikom i vestima. Poverenje publike sa kojom smo izgubili kontakt ćemo jako teško vratiti. Da direktor nije reagovao tim saopštenjem niko ne bi primetio do kraja dana da se to desilo. Kad je saopštenje izašlo, momentalno se pojavilo u većini medija u Srbiji, a neki su verovatno i sami poželeli da to ima veze sa protestom koji je održan sat vremena ranije. Ali poznavajući unutrašnje prilike u našoj kući i dešavanja unazad nekoliko meseci pa i godinu dana, svima je bilo jasno da je došlo do neke tehničke greške jer nije prvi put, i znamo da Jovan Bačić nije heroj jer se to i ranije dešavalo. A da nije heroj govori i njegov odnos prema zaposlenima koji traje godinama unazad. A kulminacija je bila da je tog dana, kad mu je direktor dao rešenje da više ne dolazi u firmu, uzeo radne liste naših kolega i brojao im sate i smanjivao im platu na radnim listama. Dakle, toliko o Joci Bačiću ‘heroju’.
Upozorio sam neke ljude na vreme da on nije heroj, ali oni to nisu hteli da čuju jer im je bilo tako slatko da je RTV ugasio program zbog toga i toga, pa su se posle vadili isti ti političari koji nisu hteli da mi veruju i izvinjavali se svojoj publici na društvenim mrežama Ovo je poruka svim političarima, pa i onima u opoziciji, da ne šire dezinformacije, jer ako niko drugi, pošteni novinari će na to da skrenu pažnju i neće dozvoliti širenje dezinformacija. Upravo nas je kontinuirano širenje dezinformacija dovelo u ovu situaciju u kojoj danas živimo. Joca Bačić nikada nije bio heroj niti će to ikada biti, a sramota za RTV ostaje što smo ostali bez signala, zbog ishitrene reakcije i svega što je usledilo. Ta sramota zauvek ostaje. Mislim da neke ljude i u vlasti i u opoziciji već izdaje strpljenje kada je reč o Radio- televiziji Vojvodine, a to bi moglo da nas košta jer nismo bitni koliko RTS”, zaključuje Šper.
“Samo oni koji su radili u RTV-u mogu da razumeju nivoe te groteske koju smo mi gledali. To samo pokazuje još jednom da su oni koji su se odlučili da se bave politikom u ovom društvu lišeni odgovornosti prema javnosti. Mi smo imali situaciju, bez obzira na to što je Miran Pogačar neko koga mi kao novinari poznajemo još od vremena kada se bavio studentskim aktivizmom, da on nije našao za shodno da proveri informaciju pre nego što je objavio. Onog momenta kad objavite informaciju stvar je gotova. Ja sam sigurna da mnogi građani koji su se te večeri ponadali da imaju novog heroja u javnim servisima, misle i dalje da ga imaju i da do njih nije stigla informacija da je Jovan Bačić daleko od novog heroja opozicije. Meni je sve to sa jedne strane bilo veoma simpatično, jer mi je jasno o kome se radi pa sam to gledala kao neku Nušićevu predstavu, sa druge strane jedna mala doza optimizma se probudila u meni jer se pokazalo da građani nisu odustali od javnog servisa. Oni samo jako željno išćekuju da se neko iz tih struktura javi i pokaže da razume šta je njihova uloga i da im daju nadu da tu pretplatu koju sada svi revnosno plaćamo da nešto i dobijaju za to, da postoje neki mediji u ovom društvu koji su naši i kojima bismo možda u budućnosti mogli da verujemo. Sa druge strane to je pokazatelj i da građani ne spavaju posle izbora, oni samo čekaju da se javi neko ko će im pokazati da su promene moguće. A ispostavilo se da je taj heroj kog smo dobili na nekoliko sati veoma daleko od onoga što građani očekuju”, zaključuje medijska ekspertkinja Sanja Kljajić povodom spleta dezinformacija.
