Čist industrijski sporazum koji će biti predstavljen naredne sedmice mora da uključi mere za vraćanje poverenja radnika u pravednu tranziciju, ukazali su sindikalni lideri na sastanku sa predstavnicima Evropske komisije
U utorak 18. februara, potpredsednici Evropske komisije Tereza Ribera Rodrigez (zadužena za čistu, pravednu i konkurentnu tranziciju), Roksana Minzatu (socijalna prava i kvalitetni poslovi) i Stefan Ekskudent (prosperitet i industrijske strategije), razgovarali su sa predstavnicima evropskih sindikata. Tema socijalnog dijaloga je bio je strateški dokument poznat kao Čist industrijski dogovor, koji će u Briselu biti javno predstavljen 26. februara.
U riziku više od 100.000 poslova
Sastanak sa visokim predstavnicima Evropske komisije usledio je samo dve nedelje nakon što su desetine hiljada radnika demonstrirale ulicama Brisela na poziv sindikalne asocijacije IndustriAll Europe zbog najave otpuštanja 100.000 zaposlenih, i zahtevajući mere Evropske unije za zaštitu postojećih i otvaranje novih kvalitetnih radnih mesta.
Na pomenutom sastanku socijalnih partnera uoči aktiviranja novog industrijskog sporazuma, delegacija predstavnika evropskih sindikata upozorila je da radnici gube veru u zelenu tranziciju jer se gase poslovi u tradicionalnim industrijama, a nova „zelena“ radna mesta ne uspevaju da se materijalizuju ili su slabijeg kvaliteta, saopšteno je iz Evropske konfederacije sindikata.
Na pitanje predstavnika Komisije – koje ključne mere sindikati smatraju potrebnim za podršku pravednoj tranziciji i kvalitetnim poslovima – delegacija EKS-a je navela sledeće:
* Investicioni mehanizam koji podržava pravu evropsku industrijsku politiku i inovacije u skladu sa odgovarajućim socijalnim merama kako bi se osiguralo da se javni novac podstiču kvalitetni poslovi i kolektivno pregovaranje;
* Kompleks mera sličnih onim kojima su sačuvana radna mesta tokom pandemije, koji će sprečiti nepovratne gubitke u industrijskim kapacitetima tokom privremene krize izazvane visokim troškovima energije;
* Direktiva o pravednoj tranziciji koja primorava kompanije da proaktivno planiraju promene, umesto da reaguju samo kada dođe do gubitka posla, i koja radnicima obezbeđuje pravo na plaćenu prekvalifikaciju tokom radnog vremena. To bi pomoglo da se popune nedostaci radne snage u sektorima čiste tehnologije.
Generalna sekretarka EKS-a Ester Linč je kazala da kreatori politike u Briselu već dugo govore o pravednoj tranziciji koja do sada nije uspela da se ostvari i naglasila da sindikati neće stajati po strani dok radnici gube posao.
„Ono što radni ljudi vide jesu rizici za dobro plaćene poslove i loše ili nikakve zelene alternative koje se nude. Čist industrijski sporazum je povod da se to promeni. Kombinacija novih investicija i prava mogla bi da osigura da zaštitimo industrijske kapacitete Evrope, zaštitimo dobra radna mesta i stvorimo uslove za otvaranje novih kvalitetnih poslova. Bez toga ćemo imati reprizu Godine veština 2023. kada smo čuli lepe ideje, ali još nismo ni blizu da ispunimo ciljeve“, izjavila je Linč.
Generalna sekretarka EKS-a je ukazala da „sindikati stoje iza kompanija, ali nam treba da i kompanije i Komisija u potpunosti stoje iza naših radnika“, podsetivši da su „sve evropske priče o ekonomskom uspehu izgrađene na stvarnom socijalnom dijalogu i kolektivnom pregovaranju.”
Konfederalni sekretar EKS-a Ludovik Voet je naglasio da hitno potrebne politike za stabilizaciju zapošljavanja u industriji i podršku radnicima u tranziciji: „Bez odlučne akcije, evropska industrija će nastaviti da opada suočena sa međunarodnom konkurencijom i nadolazećim ekonomskim šokovima. Ako imamo budžetske kapacitete da finansiramo odbranu, moramo imati i kapacitet da branimo našu industriju i radna mesta“.
Priredio S. R.
