U juče objavljenoj prognozi Međunarodni monetarni fond (MMF) je snizio predviđanja globalnog privrednog rasta u ovoj godini sa u januaru projektovanih 3,3 procenta na 2,8 odsto, pre svega zbog povećanja američkih carina
Do tako brzog smanjenja prognoze najvažnije međunarodne finsijske organizacije došlo je pre svega zbog očekivanja da će američke carine i njima uslovljene trgovinske tenzije negativno uticati na svetsku privredu, prenosi agencija Rojters.
MMF je istovremeno smanjio i prognozu privrednog rasta u narednoj 2026. godini sa ranijih 3,3 odsto na tri procenta.
Prema najnovijoj proglozi MMF-a, očekuje se niži ekonomski rast u Sjedinjenim Američkim Državama, Kini i velikom broju zemalja, uključujući mnoge druge razvijene zemlje šrom sveta.
Nova predviđanja su da će upravo zbog carina svetska inflacija opadati sporije nego što se očekivalo u januaru, odnosno da će u 2025. dostići 4,3 odsto a u 2026. oko 3,6 procenata, uz značajan inflatorni rasta u SAD i drugim razvijenim ekonomijama.
Ova „referentna prognoza“, kako su je nazvali stručnjaci MMF-a, zasnovana je na razvoju novih dešavanja.
„Ulazimo u novu eru dok se resetuje globalni ekonomski sistem koji je funkcionisao poslednjih 80 godina“, naglasio je na konferenciji za medije glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinša.
Stav MMF-a je da će brza eskalacija trgovinskih tenzija i „ekstremno visok nivo“ neizvesnosti budućih politika značajno uticati na globalne ekonomske aktivnosti.
„Vidimo niži rast u SAD, niži rast u zoni evra, niži rast u Kini, i niži rast u drugim delovima sveta“, izajvio je Gurinša u intervjuu za Rojters.
Ističući strahovanja MMF-a da će se svetska ekonomska aktivnost usporiti u narednim mesecima zbog velikih uvoznih tarifa koje je uveo predsednik SAD Donald Tramp, Rojters navodi da su šefovi globalnih finansija preplavili Vašington tražeći dogovore sa Trampovim timom da se američki nameti smanje.
Carine obaraju trgovinu
Sekretarka za štampu Bele kuće Karolin Livit navela je da su “brzi razgovori” obavljeni sa 18 zemalja koje su do sada ponudile svoje predloge, a da će Trampov pregovarački tim za trgovinu do kraja ove sedmice razgovarati o carinama sa predstavnicima još 34 države. Sam Donald Tramp je izrazio optimizam da bi trgovinski sporazum sa Kinom mogao „značajno” da smanji carine, što bi podstaklo globalno tržišta.
Nakon što je početkom aprila odredio osnovnu uvoznu taksu od 10 odsto ali i mnogo veće za više desetina zemalja, predsednik SAD je nove namete iznenada stavio “na čekanje” od 90 dana kako bi zemlje pokušale da pregovaraju o manjim tarifnim stopama.
Tekući svakodnevni hitni pregovori dešavaju se i zato što su stotine finansijskih i trgovinskih stručnjaka brojnih država doputovale u Vašington na prolećni sastanak MMF-a i Svetske banke. Misija gotovo svih je potpisivanje sporazuma sa Belom kućom kako bi se ublažio ogroman teret carina na uvoz roba u SAD koje je nametnuo Tramp.
Nova tarifna politika evetske ekonomije broj 1 ne muči samo druge: procena MMF-a je da će rast američkog bruto domaćeg proizvoda u 2025. pasti na samo 1,8 odsto, što je za ceo procentni poen manje nego prošle godine (sa 2,8%).
Možda najveća žrtva Trampovih tarifa je Kina, za koju je MMF smanjio izglede za rast na 4,0% za ovu i sledeću godinu. Carina SAD na kineske robe je povećana na čak 145 odsto a Kina je uzvratila svojim carinama od 125 odsto na robu iz SAD. To je praktično uslovilo trgovinski embargo između dve najveće ekonomije, a takav zastoj, kako ukazuju stručnjaci, nije održiv ni za jednu stranu. Zato ne čudi što je, prema nezvaničnom izvoru Rojtersa, američki ministar finansija Skot Besent na jednom zatvorenom sastanku sa investitorima rekao da očekuje deeskalaciju trgovinskih tenzija između SAD i Kine.
I predsednik Tramp je izjavio da očekuje napredak sa Kinom što će znatno sniziti carine na njihov uvoz.
Priredio S. R.
