Konkurentnost se ne jača smanjenjem plata i prava radnika, već ulaganjem u ekonomiju i podizanjem kupovne moći radnika radi povećanja potražnje na tržištu EU, naglasila je Ester Linč u obraćanju Socijalnom savetu u Briselu
Hronični manjak investicija uzrokuje sve veći gubitak radnih mesta, pojačavajući negativne posledice trgovinskog rata Donalda Trampa i sprečavajući povećanje konkurentnosti evropske ekonomije.
Ovo upozorenje saopštili su predstavnici Evropske konfederacije sindikata juče na Socijalnom samitu Evropske unije na čijem dnevnom redu je bio i investicioni jaz u Evropi. Tim povodom, učesnici skupa u Briselu podsetili su na izveštaj Marija Dragija (septembar 2024.) o konkurentnosti EU u kome je naglašeno da Unija treba svake godine da povećava investicije za pet procentnih poena kako bi 2030. ispunila svoje ciljeve.
Na posebnom brifingu koji su za Socijalni samit organizovali Evropski sindikalni institut i EKS ukazano je da su investicije i dalje niže nego 2019. – poslednje godine pre početka globalne pandemije COVID-19, kao i da investicije opadaju u BDP-u onih sektora koji su ključni za povećanje produktivnosti. “To pogoršava uticaj poremećaja u trgovini koje su izazvale američke carina na uvoz iz EU, doprinosi deindustrijalizaciji, koja košta 27.000 radnih mesta u proizvodnji mesečno i podstiče rast nezaposlenosti u 14 zemalja članica EU”, naveli su predstavnici evropskih sindikata.
Zato EKS poziva da Unija donese Zakon o kvalitetnim radnim mestima koji bi pomogao u borbi protiv nesigurnog rada i eksploatacije, obezbedio fer uslove i pravednu tranziciju, i zaštitio prava radnika.
EKS još smatra da pristup ‘Proizvedeno u Evropi’ (Made in Europe) treba zasnovati kvalitetnim radnim mestima, da je neophodan skok javnih investicija, uključujući i kroz izdavanje evroobveznica, kao i da su potrebni modeli upravljanja krizama radi zaštite radnih mesta i proizvodnje u strateškim sektorima koji su ugroženi.
Takođe, zahtevi evropskih sindikata su i jačanje unutrašnje potražnje putem kolektivnog pregovaranja i povećanja plata, kao i mere za pristupačnost energije, uključujući zamrzavanje profitnih marži i odvajanje cena električne energije od cena gasa.
U obraćanju Socijalnom samitu EU, generalna sekretarka EKS-a Ester Linč je naglasila da najveći problem konkurentnosti Evrope nije zaštita zaposlenja, već hronično nedovoljno ulaganje: „Ne možemo sebi priuštiti ponavljanje povećanja kamatnih stopa koje pogoršava krizu troškova života. Profiterstvo mora biti isključeno dok se radnici i preduzeća suočavaju sa rastućim troškovima”.
Linč je ukazala da se Evropa suočava sa dvostrukim nedostatkom: s jedne strane je izložena globalnim energetskim šokovima, a s druge se suočava sa preniskim investicijama neophodnim za transformaciju ekonomije, zaštitu rada i stvaranje kvalitetnih radnih mesta. „Konkurentna Evropa neće biti izgrađena smanjenjem plata i prava radnika. Biće izgrađena ulaganjem u našu ekonomiju uz socijalne uslove i jačanje kupovne moći radnika kako bi se povećala unutrašnja potražnja i podržala ekonomija”.
Na kraju svog obraćanja Socijalnom samitu, generalna sekretarka EKSa-a je poručila: “Ako lideri EU ozbiljno razmišljaju o konkurentnosti, odgovor je jasan: investirajte u Evropu, investirajte u kvalitetna radna mesta, pravedne tranzicije i održivu ekonomiju budućnosti.“
Priredio S. R.
