Drage koleginice i kolege srećan vam (i muški) 8. mart

Verujem da svi delite moje duboko uverenje da je nemoguće  biti pravi sindikalist a ne biti protiv svakog oblika nejednakosti i diskriminacije. Naravno i one uperene protiv žena

Uostalom, ovako marginalizovani, obespravljeni i osiromašeni i suočeni sa nesigurnošću i strahom  SVI SMO MI ŽENE            

Osim onih 2000 dolarskih milionera i stotinak hiljada onih , uključiv i medije i akademsku zajednicu, koji bez pogovora služe korporativnom kapitalu i uživaju u partijskom zapošljavanju i klijentelizmu – u poretku u kome ne vlada princip zasluga i znanja već poslušnosti.

Zato upućujem u ime svih nas u UGS Nezavisnost apel svim uniženim muškarcima  da ne unižavaju dalje svoje žene , majke , kćeri , sestre….

Duboko sam saglasan sa tvrdnjom i nalazima  poverenice za ravnopravnost Brankice Janković da  su naše koleginice češće premeštane sa viših na niža radna mesta, češće dobijaju otkaze ugovora o radu, generalno više trpe diskriminaciju na poslu. Pridružujem se njenom pozivu  sindikatima  da  prijavljuju sve vidove diskriminacije kako bi pomogli ženama koje imaju strah da to same prijavljuju.

Slažem se sa Poverenicom i da su nega i čuvanje dece i populaciona politika pravo i  odgovornost žena, koliko i nas  muškaraca.

Bez jednakog raspoloživog budžeta slobodnog vremena i raskida sa autoritarnošću  i rodnim  predrasudama  i patrijahalnom tradicijom po kojoj žena treba da ćuti i sluša nema ravnopravnosti.

Žene u Srbiji su jedina većina koja je u položaju manjine.

Kad se radi o sindikatima, pa i nama u Nezavisnosti za tako malo koleginica na ključnim mestima u sopstvenoj organizaciji nemam drugog osećaja do stida. Ovakvo stanje moramo promeniti ako nam je zaista stalo do vrednosti socijalne pravde, ravnopravnosti i solidarnosti i jednakosti.  

Poziv da budemo sretni  

Argument u prilog društvene jednakosti predstavlja činjenica da jednakost vodi ka sreći, odnosno da su najsrećnije zemlje na svetu zemlje sa visokim prihodima, ali i sa visokim nivoom socijalne jednakosti, poverenja i kvalitetne vladavine.

Izveštaji o sreći u svetu detektuju  6 (grupnih) faktora sreće.

Prvi čine prihod i posao. I zaista, ima li ičega radikalnog i neprihvatljivog u zahtevu za dostojanstven rad  –  ugovoren, bezbedan i (pristojno) plaćen posao ?  Tek pristojan posao čini trajan osnov za politički narativ o visokim demokratskim standardima , socijalnoj koheziji i inkluzivnosti.

Drugi, ili za mnoge i prvi, čini zdravlje (očekivano trajanje života), ali i zdravo i bezbedno životno okruženje.

Postojanje životnog oslonca i postojanje privatnih – porodičnih i prijateljskih, ali i socijalnih mreža, na koje čovek može da se osloni u situacijama rizika i nesigurnosti je treći, važan (pred)uslov za sreću.

Mogućnost da se bude solidaran i velikodušan i danas , u vremenima  interesnog kalkulusa  i pohlepe,  većinu čini srećnom.

Sloboda od korupcije koja unižava ljudsko dostojanstvo i integritet je naredni, peti faktor.

Meni se jednako važnom, ako ne i najvažnijom čini sloboda i mogućnost da  se prave autonomni životni izbori, izvan svake  patrijahalne doktrine i palanačke filozofije .

Vaš Zoran