Objava na sajtu Unije prosvetnih radnika Srbije u kojoj se navodi da su se „predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS NEZAVISNOST na Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije, složili da se prosvetnim radnicima ograniči pravo na štrajk“ je apsolutna laž, a objavljivanje navedene laži pokazuje zlu nameru koleginica i kolega iz Unije jer su u suprotnom mogli učiniti napor i proveriti kod svojih kolega prosvetnih radnika u UGS NEZAVISNOST da li je to tačno. Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije nije bio Nacrta zakona o štrajku na dnevnom redu i to je nepobitna činjenica. Kada Nacrt zakona o štrajku bude na dnevnom redu sednice Socijalno-ekonomskog saveta, UGS NEZAVISNOST će se prema tom dokumentu odrediti. Ono što je i sada jasno jeste, da Nacrtom Zakona o štrajku, koji je otišao u javnu raspravu, nije ispunjen osnovni cilj zbog kojeg su UGS NEZAVISNOST ušli u Radnu grupu, a to je da ovaj zakon bude sistemski/krovni zakon i da samo on uređuje štrajk. Želeli smo da izbegnemo da se čitavim nizom zakona iz oblasti energetike, obrazovanja, zdravstva…ograničava pravo na štrajk što je do sada bio slučaj. Predlagač zakona, očigledno želi da zadrži ovakvo stanje jer je u obrazloženju naveo da se zakon donosi zbog „međusobnog usklađivanja Zakona o štrajku i posebnih zakona“.
Radna grupa nije postigla dogovor oko jednog od najvažnijih pitanja, a to su delatnosti od opšteg interesa, već je predlagač samo prepisao član 9. važećeg Zakona o štrajku. Za nas je neprihvatljivo predloženo rešenje u kojem se predviđa da se štrajk upozorenja i štrajk solidarnosti u delatnostima od opšteg interesa mora najaviti deset dana pre početka štrajka, jer se na taj način gubi svrha samog štrajka.
Konačno, neprihvatljiv je način na koji je prekinut rad Radne grupe, bez utvrđivanja teksta nacrta koji ide na javnu raspravu, bez utvrđivanja pitanja o kojima nije bilo moguće postići konsenzus, a koja nisu tehnička već suštinska. Svođenje javne rasprave na tri dvočasovne debate u Nišu, Beogradu i Novom Sadu za jedan od najvanijih zakona iz oblasti radnog zakonodavstva je primer kako ne treba voditi socijalni dijalog i zbog toga kao odgovoran sindikat ne želimo da učestvujemo u simulaciji socijalnog dijaloga koji će za krajnji rezultat imati umanjenje prava zaposlenih u Srbiji.
Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjnih granskih sindikata „Nezavisnost“
