U Beogradu je, 17-18. septembra 2018. godine, održana prva radionica u okviru projekta Danube@work – Socijalni partneri zajedno za pravedan rad u eri digitalizacije, koji sprovode Ujedinjeni granski sindikati NEZAVISNOST i Savez samostalnih sindikata Srbije, u saradnji sa sindikalnim centralama iz Austrije, Bugarske i Rumunije, a uz podršku Ministarstva rada, socijalne politike i zaštite potrošača Austrije. Radionici su, uz predstavnike dveju sindikalnih centrala iz Srbije, prisustvovali Martin Risak, profesor radnog prava Univerziteta u Beču i Kristina Hoferl, ekspertkinja Saveza sindikata Austrije.
Digitalizacija menja sve društvene i ekonomske oblasti života i ima veliki uticaj na rad i zapošljavanje. Razvoj novih tehnologija stvorio je nove mogućnosti, ali i mnoge pretnje. Nekada atipičan rad prerasta u nove forme zapošljavanja. Rad na određeno vreme, deljenje radnika, deljenje posla, rad na osnovu vaučera, rad po pozivu, kao i rad na platformama, postali su globalna stvarnost. Industrija 4.0 zahvata sve sfere, odražava se na funkcionisanje sistema, kulturološke promene, individualizaciju i na samu prirodu rada i radnih odnosa. Uz tradicionalne probleme sa kojima se suočavaju u svom radu, pred sindikatima se javljaju novi izazovi – zaštita prava i interesa šireg korpusa radnika u novim formama zapošljavanja. Odgovor sindikata na nove izazove biće od krucijalnog značaja za definisanje njihovog uticaja na svet rada u budućnosti.
Govoreći o karakteristikama novih formi zapošljavanja, posebno u sektorima pod najvećim uticajem digitalizacije, profesor Risak istakao je ukidanje unapred određenog radnog vremena kojim se postiže stalna dostupnost radnika, ukidanje unapred određenog mesta na kome se obavlja posao, jer sve više radnika radi od kuće ili na drugom mestu, kao i pravne probleme koji se javljaju posebno u slučaju rada od kuće ili rada na platformama, odnosno virtuelnog rada. Kod rada sa ugovorom na neodređeno ili određeno radno vreme, definisano je puno radno vreme i jedan poslodavac, dok se kod atipičnih poslova suočavamo sa nepotpunim radnim vremenom, ugovorima o radu na povremenim poslovima, te preopterećenošću radne snage. Pored izmene karaktera samog rada, kao najveći problem, ističe se devastiranje ugovora o radu. Sve veći broj poslova odvijaće se preko platformi ili preko agencija za zapošljavanje. Sociolozi to zovu individualizacijom, koja je u suprotnosti sa osnovnim sindikalnim principom – solidarnošću.
Kristina Hofler, predstavnica granskog sindikata koji okuplja službenike u privatnom sektoru, radnike u grafičkoj industriji i novinare u okviru Saveza sindikata Austrije, predstavila je projekte ove konfederacije usmerene ka jačanju uticaja sindikata u zaštiti prava zaposlenih u novim formama zapošljavanja kroz organizovanje praktikanata – učenika angažovanih kroz obaveznu praksu, slobodnih pružilaca usluga (samozaposlenih), angažovanih na platformama i zaposlenih sa nepotpunim radnim vremenom. Sprovođenjem ovakvih programa, osvaruje se porast broja članova od oko 20 odsto u populaciji mladih na godišnjem nivou.
U Austriji je od 2008. godine zabeležen porast broja radnika angažovanih na atipičnim poslovima za 34,3 odsto. Broj onih koji rade manje od 12 časova nedeljno povećao se na 25,8 odsto, onih koji rade sa nepotpunim radnim vremenom na 26,6 odsto, a broj agažovanih na privremenim i povremenim poslovima povećan je za 11,8 odsto. Jedino je broj slobodnih pružalaca usluga smanjen za 43,3 odsto, jer je uvedena obaveza plaćanja osiguranja za ovako angažovane radnike od strane poslodavca. Nema preciznih podataka o broju onih koji rade na platformama.
U svom izlaganju o radnom zakonodavstvu u eri digitalizacije, Slađana Kiković, šefica Odeljenja za zakonodavno-pravnu regulativu, pravnu pomoć i zastupanje UGS NEZAVISNOST osvrnula se na probleme u primeni sistemskih zakona (npr. Zakon o radu), kao i nepoštovanju hijerarhije zakonskih propisa i kompatibilnosti pozitivnih propisa u Republici Srbiji. Iako Međunarodna organizacija rada (MOR) nije napustila termin „radnik“, zastupljen u svim, pa i u konvencijama 87 i 98, Ustav i svi pozitivni propisi koji normativno regulišu rad i prava iz rada, koriste termin „zaposleni“, što podrazumeva potpisan ugovor o radu, čime su pojedine grupe radnika lišene prava na sindikalno organizovanje, kolektivno pregovaranje, štrajk i zaštitu. Ukazala je na značaj istinskog socijalnog dijaloga i uključivanja sindikata, odnosno socijalnih partnera u pripremu novih i izmene postojećih zakona, kao i u procese koji se odražavaju na tržište rada, posebno u kontekstu 4.0 industrijske revolucije, navodeći, kao primer, posledice nedovoljne uključenosti socijalnih partnera u pripremu reforme osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja. Usled razvoja tehnologije, nestanka pojedinih i nastanka novih zanimanja, sa jedne strane, i neadekvatne reforme obrazovanja, sa druge strane, dolazi do hiperprodukcije visoko obrazovanih ljudi u određenim strukama, koji neće graditi karijere u Srbiji.
Učesnici su o efektima digitalizacije diskutovali iz vizure korisnika, ali i iz ugla sindikata, kao organizacije čiji je primarni cilj zaštita prava i interesa radnika. Automatizacija, robotizacija i digitalizacija prisutne su u brojnim oblastima. U metalskoj industriji, ali i u drugim industrijskim granama, roboti zamenjuju radnike u sve većem broju faza u procesu proizvodnje. U zdravstvu, upravi i bankarskom sektoru sve je više umrežavanja i on-line usluga, kao i u trgovini, ugostiteljstvu, turizmu i sličnim sektorima. Mnoga radna mesta se gase, a radnici koji ostaju u kompanijama postaju preopterećeni poslom. Na osnovu podataka Svetske banke, u odnosu na broj stanovnika i radnu snagu, uz Rumuniju i Ukrajinu, Srbija je najveći izvoznik IT radne snage u Evropi. Problem predstavlja i brza promena veština i zanimanja, kao i “kaskanje” sistema obrazovanja za zahtevima tržišta rada. Istaknuto je da već sada postoji nedostatak radne snage u određenim delatnostima, te da je, npr. u Subotici, neophodno angažovanje radnika koji putuju i 150 kilometara do i sa posla.
Sindikati ne mogu niti žele da zaustave razvoj i novu industrijsku revoluciju. Ono što, širom planete, pokušavaju da spreče su erozija radničkih prava, urušavanje kolektivnog pregovaranja, rast neformalne ekonomije i prekarijata. Na skupu je iznet niz predloga koji mogu poslužiti kao osnova za strategiju delovanja sindikata, posebno u kontekstu novih formi zapošljavanja, u narednom periodu. Potrebno je kontinuirano praćenje ove oblasti, uz sagledavanje mogućnosti za korišćenje novih tehnologija u prikupljanju informacija, promovisanju značaja sindikalnog organizovanja, pristupu radnicima, korišćenju dobre prakse drugih zemalja i sticanju nove organizacione moći sindikata. Uz iniciranje izmena i pune primene regulative koja se odnosi na ovu oblast i redefinisanje prava na sindikalno organizovanje kojim bi se to pravo garantovalo svim radnicima, trebalo bi insistirati na sprečavanju urušavanja socijalnog dijaloga i kolektivnih ugovora, na učešću sindikata u pripremi javnih politika u oblasti socijalne zaštite, na proširenju strategije borbe protiv neformalnog rada i na web prostor, kao i prilagođavanje sindikalnih struktura promenama na tržištu rada. Ove aktivnosti pratili bi i koordinirali timovi predstavnika dveju sindikalnih centrala i njihovih stručnih službi.
