Tripartitna radionica na temu minimalne zarade, u organizaciji Međunarodne organizacije rada, održana je 2. aprila u Beogradu, uz učešće predstavnika UGS NEZAVISNOST (Čedanka Andrić, izvršna sekretarka i Zoran Ristić, viši savetnik), Saveza samostalnih sindikata Srbije, Unije pslodavaca Srbije, Ministarstva za rad zapošjvanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Predavač na radionici bio je ekspert Međunarodne organizacije rada Francois Eyraud koji je predstavio odredbe Konvencije 131, međunarodna iskustva kod definisanja minimalne zarade, kao i mogućnosti za utvrđivanje minimalne zarade kroz sitem kolektivnih ugovora. Iskustva su različita od zemlje do zemlje, bilo da se ovaj institut definiše posebnim zakonom, u okviru zakona o radu ili kroz granske kolektivne ugovore. Konvencija Međunarodne organizacije rada 131. definiše minimalnu zaradu kao „minimalnu sumu nadoknade koju je poslodavac dužan da isplati radnicima za rad izvršen u određenom periodu, a koja ne može biti smanjena putem kolektivnog ili poedinačnog ugovora“. Utvrđivanje visine minimalne zarade trebalo bi da predstavlja jedan od elemenata politike borbe protiv siromaštva koja za cilj ima i da obezbedi zadovoljenje potreba radnika i njihovih porodica. Konvencija nalaže obuhvat svih radnika njenim odredbama, a isključivanje određenih grupa iz obuhvata bi trebalo da se svede na minimum (Preporuka 135) i bude obrazloženo. Pri utvrđivanju minimalne zarade Konvencija 131 nalaže da se kod utvrđivanja minimalne zarade trebaju uzeti u obzir potrebe radnika i njihovih porodica i ekonomski faktori, pri čemu se zastupa ključni princip: jednaka naknada za rad jednake vrednosti
