U prethodnih petnaest godina zaposleni u Republičkom geodetskom zavodu su u sedam navrata morali da se za svoja prava izbore stupanjem u štrajk.
Odluku o stupanju u poslednji štrajk doneli su Odbori dva reprezentativan sindikata u RGZ-u, Jedinstvena organizacja sindikata i Sindikat NEZAVISNOST RGZ-a..
Odmah po početku štrajka počeli su pritisci na zaposlene, članove štrajkačkog odbora pa i na same sindikate koji su organizatori štrajka. Premeštanje članova štrajkačkog odbora na druga radna mesta, pretnje otkazima, pritisci na niže rukovodioce, medijska hajka i kampanja o političkoj pozadini štrajka imala je ograničene efekte samo u prvih nekoliko dana. Principijelno držanje i neprihvatanje ponuđenih kompromisa dovelo je do jačanja pozicije sindikata i ohrabrilo zaposlene koji su u štrajku.
Uz zaposlene i sindikate koji su pokrenuli štrajk u potpunosti je stala centrala UGS NEZAVISNOST i Granski sindikat uprave, pravosuđa, odbrane i policije NEZAVISNOST a nešto kasnije je odluku o štrajku prihvatilo i članstvo ASNS-a. Kako se štrajk približavao svom kraju rastao je i broj zaposlenih koji su stupili u štrajk. Tome je u značajnoj meri doprineo aktivan pristup sindikata koji je sve vreme imao inicijativu i tražio rešenja.
Tok štrajka i ostvareni efekti
Osnovni zahtevi štrajka su:
- Usklađivanje primanja zaposlenih sa odlukama Vlade RS o povećanju osnovica u 2018.i 2019.god kao i uvećanje po osnovu minulog rada koje je bilo uskraćeno od 2015 god.
- Od predlagača Zakona o platama državnih službenika i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Vlade RS, sindikati zahtevaju da još jednom razmotre i usvoje podnete predloge sindikata koji su usaglašeni sa rukovodstvom RGZ-ai Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
- Od Vlade RS i Ministarstva finansija, sinikati zahtevaju da obezbede sredstva u Budžetu za nesmetano funkcionisanje RGZ-a, primanja zaposlenih po potpisanom Sporazumu kao i za plate novoprimljenih radnika po okončanju raspisanog konkursa.
Formiran je štrajkački odbor od predstavnika odbora dva sindikata uz 4 člana koje je predložio
Zbor zaposlenih koji je održan 06.12.2018.god. Odbor je izabrao Pregovarački tim i odredio osobu za kontakte sa medijima.
Odmah po donošenju odluke o početku štrajka sindikati su uputili poziv Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova. Postupak mirenja je otpočeo u konstruktivnoj atmosferi, mada je od starta agencija insistirala na pregovorima sindikata i predstavnika RGZ-a. Sindikati su zauzeli stav da je neophodno da u pregovorima aktivno učestvuju i predstavnici Vlade RS koji bi bili ovlašćeni da postignu Sporazum. Pregovori su okončani Zapisnikom o većanju i Preporukom u kojoj su navedeni svi zahtevi sindikata i dat predlog za njihovo rešavanje. Na osnovu te Preporuke sačinjen je predlog Sporazuma kao i nacrt Zaključka koji je trebalo da usvoji Vlada RS i dat je rok do 21.12.2018. god.
Ulazak u štrajk
Obzirom da do datog roka nije sprovedeno u delo ono što je ranije dogovoreno a da je već u dva navrata odluka o početku štrajka odlagana, štrajkački odbor je procenio da bi dalje odlaganje štrajka dovelo do značajnog umanjenja njegovih efekata i štrajk je otpočeo 24.12.2018. god.
Prvog dana štrajka predsednik štrajkačkog odbora koji je ujedno bio i predsednik JOS Centra Beograd je ličnim dopisom pozvao zaposlene na teritoriji Grada Beograda da ne stupe u štrajk i da daju svoje poverenje direktoru i rukovodstvu RGZ-a. Odluku Štrajkačkog odbora je nazvao politički motivisanom i ujedno izneo veliki broj neistina i proizvoljnosti na račun sindikata koji su organizovali štrajk. Na prvoj narednoj sednici Štrajkački odbor je doneo odluke o isključenju predsednika i još dva predstavnika JOS-a sa područja Centra Beograd i izabrao novu predsednicu odbora.
Pritisci i pretnje i odgovori na njih
Istoga dana počinje neviđena tortura i donošenje rešenja o premeštaju članova štrajkačkog odbora od strane direktora RGZ-a. Uz to je doneta i odluka da se u svim katastrima koji su stupili u štrajk kroz isključivanje elektronske pisarnice DMS onemogući bilo kakav rad. Odluka sindikata i uputstvo Štrajkačkog odbora je bilo da se u katastrima odrađuje jedan deo posla a da se prema građanima izdaju dokumenta neophodna za regulisanje prava iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite. Prvog dana Štrajka počeli su pritisci od strane rukovodstva i zahtevi za potpisivanjem spiskova i izjavama onih koji su stupili u štrajk. Odgovor sindikata je bio da se nikakvi spiskovi ne potpisuju i da se poštuje zakon o štrajku. Takav stav i ponašanje poslodavca dovelo je do donošenja odluke o pokretanju Krivične prijave protiv direktora a zbog grubog kršenja sindikalnih sloboda, prava na rad, dostojanstvo, diskriminacije zaposlenih, kršenja prava na štrajk i sl. Prijava je predata Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu 04.01.2019.god. Istovremeno, sindikati su se obratili i Inspektoratu za rad i zatražili nadzor nad odlukama RGZ-a donetim u toku štrajka i protiv učesnika u štrajku.
Analizirajući sve odluke koje su donete kao i činjenicu da je poslodavac rešio da deci zaposlenih koji su u štrajku uskrati i isplatu Novogodišnje novčane čestitke, sindikati su doneli odluku da se u pregovore o okončanju štrajka unese i zahtev o utvrđivanju odgovornosti direktora RGZ-a i njegovih saradnika. Odluke o premeštanju članova štrajkačkog odbora su nakon toga stavljene van snage a smanjeni su i pritisci na zaposlene kao i medijska hajke kroz naručene napise u novinama, kojima se umanjuje značaj postavljenih zahteva i vrši diskreditacija sindikata.
Otvaranje mogućnosti da se preko medija čuje i glas zaposlenih koji su u štrajku, dovodi do još veće podrške zaposlenih i još veće odlučnosti onih koji su u štrajku da istraju do kraja. Poslodavac pokušava da pretnjama i ukazivanjem da dani koji su provedeni u štrajku neće biti plaćen,i dodatno ponizi i uplaši zaposlene. Nakon isplaćene akontacije za decembar jedan broj zaposlenih je dobio umanjena primanja. Sam obračun je urađen na haotičan i nezakonit način što je još više doprinelo da se štrajku priključe i one kategorije zaposlenih koje nisu bile ugrožene.
Ulazak vlasti u pregovore
09.01.2019.god. u pregovore se uključuje ministarstvo za rad. Ministar Zoran Đorđević organizuje sastanak sa predstavnicima štrajkačkog odbora, uz prisustvo Direktora Agencije za nirno rešavanje radnih sporova, vd. Direktora Inspektorata za rad i na sto stavlja predlog Sporazuma koji je bio razmatran još 26.12.2018. god. i koji su sindikati odbacili. Nakon određenih neuspelih usaglašavanja teksta Sporazuma, sindikatima se daje ultimatum u kome do određenog roka treba da prihvate Sporazum, koji ne zadovoljava ni minimum zahteva. Sindikati su na ultimatum odgovorili tako što su još jednom prosledili svoj predlog koji je sadržavao određena kompromisna rešenja.
Nakon isteka ultimatuma i roka koji je dat istovremeno je u više od 30 katastara ušla Inspekcija rada sa zadatkom da utvrdi zakonitost štrajka. Indikativna je koordinacija poslodavca koji je dao ultimatum sindikatima i neposrednog nadzora odmah nakon što je ultimatum odbačen.
Indikativna je i uloga Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. I pored činjenice da su sindikati tražili njeno angažovanje, agencija je sve vreme pregovora bila u neobičnom položaju. U prvoj fazi je miriteljka prihvatila sve predloge sindikata kao i kompromisni usaglašeni tekst Sporazuma. Nakon što je poslodavac iz teksta izbacio neke odredbe koje se tiču nadoknade sredstava koja su uskraćena u 2018. god. Agencija sve predloge pokušava da podvede u okvire onih stavova sa kojima nastupa poslodavac i predstavnici RGZ-a. Taj stav i ulogu Agencije sindikati ne prihvataju i uporno insistiraju na uključivanju predstavnika Vlade RS, koji bi imali ovlašćenja da prihvate zahteve štrajkača i sklope Sporazum sa sindikatima.
Okončanje štrajka
U saradnji sa UGS NEZAVISNOST sinidkati RGZ-a organizuju protest pred zgradom Vlade RS 15.01.2019.god, nakon čega je usledio poziv za pregovore u kabinetu predsednice Vlade RS. Konkretni razgovori o svim zahtevima su vođeni sa ministrom Zoranom Đorđevićem, kabinetom premijerke Ane Brnabić i predstavnicima ministarstva finansija. Konačan dogovor je postignut 21.01.2019.god. u uslovima kada je najveći procenat Službi za katastar i zaposlenih stupio u štrajk. Svi zahtevi sindikata su prihvaćeni i potpisan je Sporazum kojim je štrajk okončan. Obezbeđeni su svi elementi zaštite zaposlenih koji su učestvovali u štrajku i napravljena osnova da se ispune i zahtevi o nadoknadi sredstava koja su zaposlenima uskraćena u toku 2018. god.
Opstrukcija potpisanog Sporazuma
Neposredno po potpisivanju Sporazuma o prekidu štrajka direktor RGZ- a donosi Odluku o prenosu svojih ovlašćenja na niže rukovodioce kojima daje mogućnost da samoinicijativno tumače odredbe potpisanog Sporazuma i obračunavaju dodatke na platu po svom izboru. Takva situacija je već na prvoj sledećoj isplati akontacije za januar dovela do umanjenja primanja zaposlenima u nekoliko organizacionih jedinica RGZ-a. Sindikati reaguju tako što upozoravaju rukovodstvo RGZ-a i Vladu RS o kršenju Sporazuma. Obavljen je i razgovor sa Ministrom rada Zoranom Đorđevićem na kome su izneti svi detalji i primedbe.
Odluka o novom štrajku
Vlada RS nije odreagovala na pravi način tako da je i isplata januarske plate bila umanjena što je dovelo do donošenja nove odluke o stupanju u štrajk 21.02.2019.god. Najavljeni štrajk je počeo 27.02.2019.god. i u njega su stupila sva tri sindikata SSSS, ASNS Sindikat Nezavisnost RGZ. Štrajk solidarnosti je podržao nešto manji broj zaposlenih što je dovelo do ponovnih pritisaka na učesnike u štrajku. Zahtevi koji su postavljeni uglavnom su vezani za poštovanje ranije potpisanog Sporazuma i njegovo sprovođenje. Vlada RS nije ispoštovala ni odredbe o formiranju Radne grupe za reorganizaciju RGZ-a kao i ni odbora za praćenje primene i sprovođenja Sporazuma. Pored toga nije bio pokrenut ni nadzor nad radom RGZ-a od strane ministarstva građevinarstva. Ponovljena medijska hajka od strane vrha RGZ-a u odnosu na sindikate i učesnike u štrajku je dostigla najdrastičnije razmere. Sva saopštenja su obilovala manipulacijama o pozadini i stavrnim uzrocima nezadovojstva zaposlenih.
Podrška sindikalnih centrala
To je dovelo do obraćanja sindikalnim centarlama koje su jedinstveno podržale borbu zaposlenih u RGZ-u i obratile se i Vladi RS kao i svim međunarodnim sindikalnim asocijacijama sa apelom za pomoć. Ta pomoć je odmah usledila i na adrese resornih ministarstava stigla su pisma iz Evropske konfederacije sindikata , Međunarodne konfederacije sindikata i EPSU u kojima je ukazano na kršenje osnovnih prava sindikalnog delovanja i prava na rad.
Pregovori i rešavanje zahteva
Posle nekoliko nastupa u sredstvima informisanja sindikati su se izborili da i Vlada RS prihvati realnost i počne sa ispunjavanjem preuzetih obaveza. Dat je nalog Ministarstvu građevinarstva da pokrene nadzor nad radom rukovodstva RGZ-a a kasnije je formirana u Međuresorna Radna grupa koja će se baviti pitanjima strateškog rzvoja i određivanja statusa RGZ-a. Nešto kasnije je formirana i Radna grupa za primenu i sprovođenje Sporazuma koji je potpisan 21.01.2019.god i ministru Zoranu Đorđeviću su data sva prava na njegovom sprovođenju. Kao posledica takve odluke počelo se sa ispunjenjem zahteva za korekcijom primanja zaposlenih kojima su ona bila umanjena odlukom rukovodilaca RGZ-a. Istovremeno su poništene sve odluke direktora RGZ-a od 21.02.2019.god. kojima su zaposleni premeštani u druge organizacione jedinice i uticano na same učesnike u štrajku. Početak pregovora sindikata sa ministrom Zoranom Đorđevićem doveo je i do pokretanja pitanja odgovornosti rukovodstva i direktora RGZ-a. Sindikatima je data mogućnost da o svim uočenim nepravilnostima Vladi RS dostave sve akte i infomacije koje će biti prosleđene na dalje postupanje. U pregovorrima Vlada RS je insistirala na prekidu štrajka kao uslovu za nastavak pregovora i potpisivanje Sporazuma ili Protokola o primeni ranije potpisanih Sporazuma.
Prekid pregovora i komunikacije
Dva sindikata RGZ-a JOS i ASNS nisu htela da prihvate takav predlog, što je dovelo do prekida pregovora a kasnije i do donošenje Uredbe Vlade RS kojom se u RGZ-u uvodi obaveza minimuma procesa rada. Direktni pregovori koji su vođeni i sa predsednicom Vlade RS u tri navrata nisu doveli do postizanja sporazuma i dogovora iako je Vlada davala usmene garancije da će svi zahtevi štrajka biti ispunjeni. Argumentciji Vlade RS i ministra Zorana Đorđevića suprotstavljeni su neki potezi i odluke direktora RGZ-a koji je demonstracijom gole sile dodatno podstakao nezadovoljstvo zaposlenih i učesnika u štrajku.
Odluka o prekidu štrajka
Sindikat Nezavisnost RGZ je analizirao sve aspekte štrajka kao i uslove njegovog sprovođenja u kontekstu donete Uredbe o minimumu procesa rada. Konstatovano je da je nakon ispunjenja dela zahteva kao i u uslovima obaveze otvaranja šaltera što u većini katastara praktično znači da štrajka i nema, potrebna o doneti odluku o prekidu štrajka. Imajući u vidu da je kroz pregovore obezbeđeno da učesnicima u štrajku neće biti umanjena primanja za vreme trajanja štrajka kao i da je potrebno sačekati rezultate nadzora nad radom RGZ-a a u kontekstu već ispunjenih zahteva za korekcijom umanjenih primanja, odbor je na sastanku održanom 12.04.2019.god. doneo odluku o prekidu štrajka.
Nastavak borbe
U skladu sa rezultatima nadzora koji budu prezentovani sindikatima biće doneta odluka o daljim koracima i aktivnostima sindikata. Istovremeno je pokrenuta inicijativa za ocenu zakonitosti i ustavnosti Uredbe o minimumu procesa rada u RGZ-u. Obaveza njenog sprovođenja je veliki problem za sindikate posebno kada se uzme u obzir velika raznolikost organizacionih jedinica RGZ-a u kojima je i kadrovska struktura i broj izvršilaca veoma neujednačen. To posebno utiče na mogućnost jedinstvenog postupanja i prilagođavnja donetoj Uredbi i jednostrano određenom obimu sprovođenja minimuma procesa rada koji je doneo direktor RGZ-a bez mišljenja sindikata.
Obzirom da sindikat Nezavisnost RGZ-a nije u mogućnosti da obezbedi punu zaštitu učesnika u štrajku jer su na snazi propisi koji su doneti u pravno spornim okolnostima i uz očigledno kršenje zakonom definisanih procedura doneta odluka o prekidu štrajka je najbolje moguće rešenje u ovom trenutku. Postignuti rezultati u toku pregovora su pozitivni i daju prostora za unapređenje statusa zaposlenih kroz rad u Radnim grupama u koje su uključeni i predstavnici sindikata.
Pokazuje se, međutim, da je i pored poštovanja zakonitosti od strane sindikata došlo do urušavanja sistema socijalnog dijaloga. Nezainteresovanost Vlade RS je dovela do gubitka poverenja od strane sindikalnih predstavnika a sa druge strane zalaganje za smenu rukovodstva RGZ-a je dovelo do prekida pregovora i komunikacije između Vlade i sindikata. Takva situacija je neodrživa na duži rok .
Svesni smo da je rad katastra važan za najveći broj građana naše zemlje i da su oni najveći gubitnici i žrtve spora koji je nastao. U cilju umanjenja štete, odluka sindikata Nezavisnost je da se štrajk prekine a sindikalna borba nastavi drugim modelima i sredstvima. Argumenti su na strani sindikata i zaposlenih a najavljene reforme su prilika da se izvrše neophodne promene. Sindikat će iskoristiti sve raspoložive resurse u pravcu ostvarenja postavljenih zahteva.
Nebojša Pejčinović
