Rad za svetliju budućnost

Međunarodna organizacija rada

GLOBALNA KOMISIJA ZA BUDUĆNOST RADA

Rad za svetliju budućnost

Sažet pregled

Budućnost rada

Nove snage transformišu svet rada. Te tranzicije zahtevaju odlučno delovanje.

Pred nama su bezbrojne mogućnosti da unapredimo kvalitet svog radnog života, proširimo mogućnost izbora, eliminišemo jaz između polova, popravimo štete nastale usled globalnih nejednakosti, i još mnogo toga. Ipak, ništa od ovoga se neće dogoditi samo od sebe. Bez odlučnog delovanja, kretaćemo se ka svetu u kome se postojeće nejednakosti i neizvesnosti uvećavaju.

Tehnološki napredak – veštačka inteligencija, automatizacija i robotika – stvoriće nova radna mesta, ali oni koji u toj tranziciji izgube posao mogu biti najmanje osposobljeni da iskoriste nove mogućnosti. Današnje veštine neće odgovarati poslovima budućnosti, a novostečene veštine mogu brzo postati zastarele. Orijentacija privreda ka zelenom poslovanju stvoriće milione radnih mesta kako budemo usvajali održive prakse i čiste tehnologije, ali druga radna mesta će nestati kako države budu smanjivale svoje industrije sa intenzivnom potrošnjom ugljenika i resursa. Ništa manje značajne nisu ni demografske promene. Povećanje broja mladog stanovništva u nekim delovima sveta i starenje stanovništva u drugima može stvoriti pritisak na tržišta rada i sisteme socijalnog osiguranja, ali u tim promenama leže nove mogućnosti da omogućimo brigu i inkluzivna, aktivna društva.

Treba da iskoristimo prilike koje nam pružaju te transformativne promene da bismo stvorili svetliju budućnost i ostvarili ekonomsku bezbednost, jednake mogućnosti i socijalnu pravdu, a kao krajnji rezultat – ojačali svoje društveno tkivo.

Iskoristiti trenutak: Udahnuti novu energiju društvenom ugovoru

Ostvarivanje ovog novog puta zahteva posvećeno delovanje vlasti, kao i organizacija poslodavaca i zaposlenih. Oni treba da udahnu novu energiju društvenom ugovoru koji radnim ljudima daje pravedan udeo u privrednom napretku, poštuje njihova prava i pruža im zaštitu od rizika u zamenu za njihov neprestani doprinos privredi. Socijalni dijalog može igrati ključnu ulogu u obezbeđivanju relevantnosti ovog ugovora za upravljanje promenama koje su u toku kada svi akteri u svetu rada učestvuju u potpunosti, uključujući milione radnika koji su sada isključeni.

Program u čijem je središtu čovek

Za budućnost rada predlažemo program u čijem je središtu čovek, koji jača društveni ugovor tako što u središte ekonomske i socijalne politike i poslovne prakse stavlja ljude i posao koji obavljaju. Ovaj program se sastoji od tri stuba delovanja, koji zajedno mogu podstaći rast, jednakost i održivost za sadašnje i buduće generacije:

1. POVEĆANJE ULAGANJA U SPOSOBNOSTI LJUDI

Da bismo omogućili ljudima da budu uspešni u ugljenično neutralnom, digitalnom dobu, naš pristup ide dalje od ljudskog kapitala, zalazeći u šire dimenzije razvoja i napretka životnog standarda, uključujući prava i povoljan ambijent koji proširuje ljudske mogućnosti i poboljšava njihovo blagostanje.

• Univerzalno pravo na celoživotno učenje koje ljudima omogućuje sticanje kvalifikacija, prekvalifikaciju i dalje usavršavanje. Celoživotno učenje obuhvata formalno i neformalno učenje od ranog detinjstva i osnovnog obrazovanja do učenja u zrelom dobu. Vlade, radnici i poslodavci, kao i obrazovne institucije, imaju komplementarne odgovornosti za izgradnju delotvornog i na odgovarajući način finansiranog ekosistema za celoživotno učenje.
• Povećati investicije u institucije, politike i strategije koje će podržati ljude kroz buduće tranzicije u svetu rada. Mladim ljudima će biti potrebna podrška za snalaženje u sve težem prelazu iz škole na radno mesto. Starijim radnicima će biti potrebne veće mogućnosti izbora zahvaljujući kojima će moći da ostanu ekonomski aktivni koliko god žele i koje će stvoriti celoživotno aktivno društvo. Svim radnicima će biti potrebna podrška kroz sve veći broj tranzicija na tržištu rada tokom njihovog života. Aktivne politike tržišta rada treba da postanu proaktivne, dok javne službe za zapošljavanje treba proširiti.
• Sprovesti transformišući i merljiv program za rodnu ravnopravnost. Svet rada počinje kod kuće. Od roditeljskog odsustva do investicija u javne službe za negu, politikama treba podsticati podelu neplaćenog rada na nezi kod kuće kako bi se ostvarila stvarna jednakost mogućnosti na radnom mestu. Jačanje glasa i vođstva žena, ukidanje nasilja i uznemiravanja na radu i sprovođenje transparentne politike zarada jesu preduslovi za rodnu ravnopravnost. Potrebne su i specifične mere za rešavanje pitanja rodne ravnopravnosti na budućim tehnološki uslovljenim radnim mestima.
• Obezbeđivanje univerzalne socijalne zaštite od rođenja do starosti. Budućnost rada zahteva snažan i prilagodljiv sistem socijalne zaštite zasnovan na načelima solidarnosti i podele rizika, koji podržava potrebe ljudi tokom životnog ciklusa. To zahteva postojanje donje granice koja omogućuje osnovni nivo zaštite svima kojima je potrebno, uz sisteme socijalnog osiguranja na osnovu doprinosa koji obezbeđuju viši nivo zaštite.

2. POVEĆANJE ULAGANJA U INSTITUCIJE RADA

Naše preporuke nastoje da ojačaju i revitalizuju institucije rada. Od uredbi i ugovora o radu do kolektivnih ugovora i sistema inspekcije rada, te institucije su elementi od kojih su izgrađena pravedna društva. One utiru put ka ozvaničenju zaposlenja, smanjuju siromaštvo radnika i obezbeđuju budućnost rada uz dostojanstvo, ekonomsku bezbednost i jednakost.

• Uspostavljanje univerzalne garancije rada. Svi radnici, bez obzira na svoj ugovorni odnos ili radni status, treba da uživaju osnovna radnička prava, zaradu koja obezbeđuje „odgovarajući egzistencijalni minimum” (Statut MOR, 1919), maksimalno ograničenje radnih sati i zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu. Kolektivni ugovori ili zakoni i propisi mogu podići taj najniži nivo zaštite. Ovaj predlog takođe omogućuje da bezbednost i zdravlje na radu bude priznato kao jedno od osnovnih načela i prava na radu.
• Veća samostalnost u upravljanju vremenom. Radnicima je potrebna veća samostalnost u organizovanju svog radnog vremena, s tim da ispunjavaju potrebe preduzeća. Korišćenje tehnologije da bi se proširila mogućnost izbora i postigla ravnoteža između rada i privatnog života može im pomoći da ostvare ovaj cilj i da reše pitanje pritiska koji nastaje sa sve nejasnijim granicama između radnog vremena i privatnog vremena. Potrebni su stalni napori da bi se primenila maksimalna ograničenja radnog vremena uz mere za poboljšanje produktivnosti, kao i garantovan minimalan broj radnih sati kako bi se omogućio stvaran izbor u pogledu fleksibilnosti i kontrole nad rasporedom radnog vremena.
• Obezbeđivanje kolektivnog zastupanja radnika i poslodavaca kroz socijalni dijalog kao javno dobro, koje se aktivno podstiče javnim politikama. Svi radnici i poslodavci moraju uživati pravo na slobodu udruživanja i pravo na kolektivno pregovaranje, pri čemu država mora biti garant tih prava. Organizacije radnika i poslodavaca moraju ojačati svoju reprezentativnu legitimnost kroz inovativne tehnike organizovanja koje dopiru do onih koji su angažovani u radu preko onlajn platformi, uključujući korišćenjem tehnologije. One takođe moraju upotrebiti svoju moć okupljanja kako bi bili zastupljeni različiti interesi.
• Korišćenje tehnologije i upravljanje tehnologijom za pristojan rad. Ovo znači da radnici i rukovodioci pregovaraju o formi rada. To takođe znači usvajanje pristupa veštačkoj inteligenciji na principu „čovek komanduje”, koji obezbeđuje da konačne odluke koje utiču na rad donose ljudi. Takođe treba uspostaviti međunarodni sistem upravljanja za digitalne radne platforme kojim bi se od platformi (i njihovih klijenata) zahtevalo da poštuju određena minimalna prava i zaštite. Tehnološki napredak takođe iziskuje regulisanje upotrebe podataka i algoritamsku odgovornost u svetu rada.

3. POVEĆANJE ULAGANJA U PRISTOJAN I ODRŽIV RAD

Preporučujemo transformišuće investicije, u skladu sa Agendom za održiv razvoj do 2030. Ujedinjenih nacija.

• Podsticaji za promovisanje investicija u oblasti od ključnog značaja za dostojanstven i održiv rad. Te investicije će takođe unaprediti rodnu ravnopravnost i mogu stvoriti milione radnih mesta i novih mogućnosti za mikro, mala i preduzeća srednje veličine. Razvoj ruralne ekonomije, u kojoj se nalazi budućnost mnogih radnika u svetu, treba da postane prioritet. Neophodno je usmeravanje investicija u visokokvalitetnu fizičku i digitalnu infrastrukturu kako bi se smanjile razlike i podržale usluge visoke vrednosti.
• Preoblikovanje struktura podsticaja poslovanja za dugoročne pristupe investicijama i istraživanje dopunskih pokazatelja ljudskog razvoja i blagostanja. Te aktivnosti mogu uključiti pravedne poreske politike, revidirane standarde korporativne odgovornosti, poboljšanu zastupljenost zainteresovanih strana i promene u praksi izveštavanja. Potrebno je razviti i nova merila za ocenu napretka zemalja, kako bi se obuhvatile distributivne dimenzije rasta, vrednost neplaćenog rada koji se obavlja za potrebe domaćinstava i zajednica i neželjene posledice privredne aktivnosti, kao što je degradacija životne sredine.

Preuzimanje odgovornosti

Pozivamo sve zainteresovane strane da preuzmu odgovornost za izgradnju pravedne i ravnopravne budućnosti rada. Hitna akcija za jačanje socijalnog ugovora u svakoj zemlji iziskuje sve veća ulaganja u sposobnosti ljudi i institucije rada i korišćenje prilika za pristojan i održiv rad. Zemlje treba da donesu nacionalne strategije zao budućnost rada kroz socijalni dijalog između vlada i organizacija zaposlenih i poslodavaca.

Preporučujemo da sve relevantne multilateralne institucije ojačaju svoj zajednički rad na ovoj agendi. Naročito preporučujemo uspostavljanje sistematičnijih i sadržajnijih radnih odnosa između Svetske trgovinske organizacije (STO), bretonvudskih institucija i MOR. Postoje jake, složene i ključne veze između trgovinske, finansijske, ekonomske i socijalne politike. Uspeh predloženog programa rasta i razvoja u čijem je središtu čovek u velikoj meri zavisi od koherentnosti između ovih politika.

MOR mora igrati odlučujuću ulogu u podršci za ostvarenje ovog programa, vođen svojim normativnim zadatkom zasnovanim na pravima i uz puno poštovanje svog tripartitnog karaktera. MOR može postati središnja tačka u međunarodnom sistemu za socijalni dijalog, usmeravanje i analizu nacionalnih strategija za budućnost rada, kao i za ispitivanje kako primena tehnologije može pozitivno uticati na formu rada i dobrobit radnika.

Osim toga, preporučujemo da se posebna pažnja posveti univerzalnosti zadatka MOR. Ovo podrazumeva proširenje njegovih aktivnosti kako bi se obuhvatili oni koji su u prošlosti ostali isključeni iz socijalne pravde i dostojanstvenog rada, naročito one koji rade u sivoj ekonomiji. To takođe podrazumeva inovativne mere za rešavanje pitanja sve raznovrsnijih situacija u kojima se rad obavlja, naročito novonastalu pojavu rada uz digitalno posredovanje u platformskoj privredi. Smatramo da je univerzalna garancija rada odgovarajuće sredstvo za rešavanje tih izazova i preporučujemo da MOR hitno posveti pažnju njenom sprovođenju.

Ovaj izveštaj smatramo početkom putovanja. Pošto MOR okuplja vlade, poslodavce i radnike iz celog sveta, prikladno je da služi kao putokaz i vodič za put koji je pred nama.