Marija Martinić
KONTINUIRANA KAMPANJA UGS NEZAVISNOST
Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ su se, početkom 2019. godine, opredelili da svoje aktivnosti ne svedu na obeležavanje pojedinih datuma i nepovezane aktivnosti već ih povežu u jedinstvenu kontinuiranu kampanju, čiji je cilj ukazivanje na brojne društvene probleme i iniciranje javne rasprave koja vodi praktičnim rešenjima za poboljšanje statusa zaposlenih i svih građana u Srbiji.
Programskim dokumentima kao jedan od prioritetnih ciljeva projektovano je i obnavljanje i intenziviranje postojećih i uspostavljanje novih i akciono intenzivnijih veza sa organizacijama civilnog društva sa kojima delimo isti korpus društvenih vrednosti. Iz tog razloga, kontinuirana kampanja je koncipirana na osnovu tri tipa aktivnosti:
1) aktivnosti koje UGS NEZAVISNOST organizuju samostalno, ali uz uključivanje većeg broja partnerskih organizacija kao gostiju
2) aktivnosti koje se suorganizuju sa partnerima
3) aktivnosti koje organizuju druge organizacije, a koje UGS NEZAVISNOST podržava i u kojima učestvuje
U osnovi ovog opredeljenja stoji svest da u uslovima teškog položaja zaposlenih i sindikata, posledične male moći i poverenja u sindikate, kao i neke vrste „tradicije „ i uverenja da sindikati nisu ni česta ni rado praćena tema u medijima i široj javnosti, saradnja jednostavno nema alternativu.
Dan socijalne pravde
Saglasno opredeljenju UGS NEZAVISNOST da ujedinjuje svoje snage sa ostalim demokratskim akterima na društvenoj sceni, obeležavanje Međunarodnog dana socijalne pravde organizovano je u saradnji sa redakcijom nedeljnika NIN. Tribina pod nazivom: „Svetski dan socijalne pravde: Ako nema pravde nema ni mira” održana je 20. februara 2019., u beogradskom Medija centru.
Programska saradnja sindikata i nedeljnika „NIN“ počiva na činjenici da su pravda i istina nerazdvojni, te da je svaki razgovor o socijalnoj pravdi besmislen – bez kritički orijentisanih i slobodnih medija
Ovogodišnji Dan socijalne pravde ide „u susret 8. martu“,pa je na skupu istaknuta i činjenica da, u Srbiji, i dalje nema dovoljne zastupljenosti žena u centrima moći, kao i da se žene u Srbiji i dalje suočavaju sa smanjenim budžetom slobodnog vremena.
Ivan Sekulović je govorio o značajnoj vezi između nejednakosti i krize poverenja u javne institucije. Kao osnovnu odliku aktuelne vlasti, on je istakao guranje socijalne pravde u drugi plan i izostanak brige o životnom standardu građana.
Na katastrofalni odnos vlasti prema obrazovnom sistemu osvrnula se Vesna Vojvodić, iz Granskog sindikata prosvete „Nezavisnost“, posebno istakavši ogroman jaz koji postoji između deklarativnog zalaganja za kvalitet obrazovanja i realnosti u kojoj se javno promoviše koncept dualnog obrazovanja koji je u suprotnosti sa samom Strategijom obrazovanja koju je Srbija donela. Bez kvalitetnog i dostupnog obrazovanja teško je govoriti o „jednakosti u šansama“.
U otvorenoj i živoj diskusiji, učesnici su raspravljali o rastućoj globalnoj nesigurnosti, jednakosti u siromaštvu, migracijama, kršenju prava penzionera pri čemu je zajednički imenitelj svih tema bilo pitanje oživljavanja levice i ponovnog uspostavljanja solidarnosti. Učesnici tribine istakli su da ni Sporazum sa narodom koji je opozicija nedavno ponudila građanima koji protestvuju na potpisivanje ne prepoznaje u dovoljnoj meri značaj socijalnog partnerstva.
Među najznačajnije preporuke koje su upućene sa ove tribine, spadaju: 1) kreiranje spiska socijalnih zahteva koje treba uputiti – kako vlasti, tako i opoziciji; 2) izrada „socijalnog barometra“ koji bi kontinuirano pratio presek stanja; 3) analiza efekata Zakona o radu i izrada predloga za njegovu izmenu; 4) sklapanje Socijalno-ekonomskog, odnosno Pakta o razvoju i zapošljavanju i kontinuirana periodična usaglašavanja sa socijalnim partnerima oko iznosa zarada, penzija i poreza i 5) redovna praksa „javnog slušanja“ o efektima donetih zakona, uključujući i Zakon o privatizaciji.
Za realizaciju svih ovih zaključaka neophodna je, sa jedne strane, ozbiljna strateška povezanost sindikata i organizacija civilnog društva i, sa druge strane, spremnost svih aktera u društvu da nagomilane probleme, kao i institucionalne demokratske deficite, rešavaju putem međusobnog dijaloga.
Duh rasprave je sažeo krilaticom „Pravda se ne dobija na poklon, ona se osvaja“, predsednik UGS NEZAVISNOST, Zoran Stojiljković.
Uspravne radnice i građanke
U kontinuiranoj kampanji UGS NEZAVISNOST, značajno mesto pripalo je i Međunarodnom danu žena.
Većini je odavno poznato da su žene manje plaćene od svojih muških kolega za isti rad, da su u većoj meri izložene riziku od nezaposlenosti, da češće rade na poslovima koji su sve – osim dostojanstveni i da raspolažu sa znatno manje slobodnog vremena. Pored toga, problem usklađivanja poslovnog i privatnog života i dalje se dominantno tretira kao „ženska“ odgovornost.
Ova vrsta segregacije generisana je segregacijom u obrazovanju i politici koja, takođe, beleži pogoršanje. Nedostaju i politike koje bi, pored uvećanja participacije žena, obuhvatile i ishode u ekonomskim nejednakostima.
Budući da solidarnost, tolerancija i socijalna pravda bez rodne ravnopravnosti postaju tek beskorisne verbalne kič-ikebane neokonzervativizma, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ su pozvali javnost na istinski dijalog o položaju žena u Srbiji danas.
Na svojoj facebook stranici, UGS NEZAVISNOST su pozvali žene na otvorenu debatu i objavili sve pristigle komentare. Jedan od njih, koleginice Dragane Mrkaja, iz Hemofarma , možda najslikovitije prikazuje dominantan stav žena: „Pre svega to nije dan majki, supruga, ljubavnica, već dan kojim žene obeležavaju borbu za pravo na ravnopravnost, socijalnu pravdu, pravo glasa… Dopuštamo da budemo manje plaćene za isti rad, dopuštamo da nam koleginice trpe mobing ili bilo koji vid nasilja na osnovu svog pola, uvodimo autocenzuru svaki put kada pomislimo da će nam pretpostavljeni ili poslodavac zameriti, pa ne koristimo svoje pravo na slobodan dan ili plaćeno odsustvo ili trudničko bolovanje. Do nas je da navedeno promenimo, ali je potrebno da se pokrenemo, ujedinimo, edukujemo, organizovano zaštitimo one kojima su prava ugrožena.“,
Tribina pod nazivom „U susret Međunarodnom danu žena“ je održana 6. marta 2019., u beogradskom Impact Hub-u, a ugostila je: Tatjanu Macuru, narodnu poslanicu i aktivistkinju pokreta „Mame su zakon“, Aidu Ćorović, aktivistkinju, Saritu Bradaš, istraživačicu Fondacije Centar za demokratiju, Snežanu Pantović, sportsku novinarku Radio Beograda i Vjekoslavu Stupin, glavnu poverenicu sindikata „Nezavisnost“ u kompaniji „Lear“. Razgovor je moderirala Jovana Gligorijević, pomoćnica urednika nedeljnika „Vreme“.
Na tribini je učestvovao šezdesetak aktivistkinja i aktivista iz UGS NEZAVISNOST, kao i iz brojnih nevladinih organizacija i pokreta koji se bave ženskim i ekonomsko-socijalnim pravima. One su, iz različitih uglova, odnosno sopstvenih iskustava, ukazale na probleme sa kojima se žene suočavaju u raznim životnim oblastima: počev od ekonomske nejednakosti, preko (ne)solidarnosti žena u političkim strukturama i zakonskim merama koje nepravednim obračunom naknade za porodilje dodatno udaljavaju žene sa tržišta rada , pa sve do nasilja nad devojčicama i ženama u oblasti o kojoj se obično ne govori – u sportu.
Osnovni zaključak tribine može se sažeti u tezu da osvajanje prava za žene u Srbiji predstavlja složen, spor i mukotrpan proces od koga niko – ni žene, ni muškarci ne smeju da odustanu.
Predstavnici UGS NEZAVISNOST su, podržavajući svaki vid udruženih napora organizacija civilnog društva za podizanjem stepena demokratije u našoj zemlji, takođe učestvovali i u Maršu – protestnoj šetnji koja je održana 8. marta 2019., na poziv brojnih ženskih udruženja.
Građanska neposlušnost
Ne gubeći iz vida ni značaj regionalnog aspekta društvenog umrežavanja, kontinuirana kampanja Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ obuhvatila je i organizaciju jednodnevnog skupa „Neposlušni građani i građanke“. Skup je održan 18. aprila 2019., u Novom Sadu i okupio je veliki broj omladinskih organizacija i pokreta.
Fokus ovog sindikalnog skupa bio je na zagovaranju društvenog aktivizma i građanske neposlušnosti, a među učesnicima su se pojavile brojne nevladine organizacije, udruženja, inicijative i neformalne grupe: “2 minuta tišine”, “Otpor”, Studentski pokret Novi Sad, “(Ne)davimo Beograd”, Lokalni front, “Sačuvajmo Liman od betona”, “Ženska inicijativa”, PodržiRTV, “1 od 5 miliona” i t.d. Značaj ove aktivnosti uvećava činjenica da je ona okupila brojne mlade ljude, studentske organizacije i omladinske pokrete i klubove, rečju: ciljnu grupu koja za sindikat predstavlja ključnu tačku od koje zavisi modernizacija i omasovljenje u sindikalnim redovima.
Knjigom u pohode
Povodom Međunarodnog dana kulture i Međunarodnog dana knjige, treći put za redom održana je akcija Granskog sindikata kulture i umetnosti i UGS NEZAVISNOST pod nazivom “Darujem ti knjigu” koja za cilj ima podizanje svesti društvene zajednice o značaju biblioteke kao ustanove kulture. Ovoga puta, sakupljanje i darivanje knjiga bilo je namenjeno maloj biblioteci u seocetu Pecka, u kojem živi građanka koja je, pored svih svojih obaveza, uspela da pročita sve knjige iz fonda ove biblioteke. Ovakav tip akcija naročito je značajan za sindikat, jer ukoliko organizacija pretenduje na status respektabilne i društveno odgovorne organizacije koja ima dovoljno kredibiliteta da zasluži poverenje građana, neophodno je da deo njenih aktivnosti bude prepoznatljiv i relevantan za lokalnu zajednicu.
Drugačije o bezbednosti na radu
Sledećeg dana, 24. aprila, UGS NEZAVISNOST su, obeležili i Dan bezbednosti i zdravlja na radu, organizacijom predstave „Pad“ koju je Kokan Mladenović uradio u saradnji sa Centrom za kulturu Svilajinac, a koja je premijeru imala u decembru 2018. godine. Tekst je, sa Mladenovićem, pisala Branislava Ilić, a priču o radničkoj klasi u današnjoj Srbiji preneli su glumci Branislav Trifunović, Nina Nešković i Jelena Blagojević. Predstava posvećena poginulim radnicima u Srbiji, u kojoj je u kratkom vremenskom periodu, stradalo više od 50 radnika na gradilištima širom zemlje, održana je u Teatru 78, u Beogradu.
Predstava pokušava da odgovori na goruća pitanja, među koja spadaju i: “Koliko košta ljudski život?”, “Zašto niko nije kažnjen?”, “Koliko traje radni dan?”, “Šta je minimum dostojanstva?”, “Da li su ljudi roba?” i “Da li je sve na prodaju?”. U zajedničkom traganju za odgovorima, predstavnici sindikata i Branislav Trifunović održali su i kratka debatu na temu značaja obuke za bezbednosti zdravlje na radu, uz diskusiju o lancu odgovornosti i procedurama za bezbedan način rada.
Na ovaj način, UGS NEZAVISNOST su uložili napor da podrže umetnike koji smatraju da im je dužnost da ukazuju na anomalije u društvu, a kojima je podrška više nego potrebna, budući da svoju predstavu u Srbiji ne mogu slobodno da izvode. Veliko interesovanje koje je pratilo ovaj inovativni način obeležavanja Dana bezbednosti i zdravlja na radu pokazalo je suštinski značaj prevazilaženja uobičajenih formi aktivnosti. Da bismo bili prepoznatljivi i privlačni kako za partnerske organizacije tako i za same građane, moramo steći naviku da stvari radimo drugačije i kreativnije.
Solidarnost na delu
Istoga dana, predsednik UGS NEZAVISNOST, održao je govor na protestu koji je organizovala inicijativa “(Ne)davimo Beograd”, povodom trogodišnjice fantomskog rušenja objekata u kvartu Savamala. Budući da, i pored velikog pritiska javnosti i građana, ni do danas nije utvrđena odgovornost za ovo krivično delo, moralna je obaveza sindikata da se pridruži nezadovoljnim građanima koji su, na ovom skupu, bili predstavljeni putem organizacija iz 13 gradova, okupljenih u “Građanski front” i brojnih drugih udruženja čiji su predstavnici izašli u ovu protesnu šetnju.
Dan kasnije, 25. aprila, u Imapct Hub-u, portal “Mašina” je organizovao tribinu pod nazivom: “Kakve medije hoćemo?” koja se bavila stanjem medijskih sloboda u Srbiji, pravcima daljeg razvoja medijskog sektora i mogućnostima za unapređenje materijalnog i radnog položaja medijskih radnika i radnica. Na tribini su govorili: državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja, Aleksandar Gajović, profesorka Fakulteta političkih nauka, Snježana Milivojević i predsednik Nezavisnog udruženja novinara, Željko Bodrožić, dok je stavove UGS NEZAVISNOST, u svom uvodnom izlaganju preneo potpredsednik Dragan Milanović Pilac. On se, takođe, osvrnuo i na problem nedostatka medijskog izveštavanja o sindikalnim aktivnostima.
Prvomajski poziv na promene
Kontinuirana kampanja je svoj vrhunac dosegla Protestnom šetnjom povodom Međunarodnog praznika rada, 1. maja koju su, i ove godine, UGS NEZAVISNOST organizovali u saradnji sa Savezom samostalnih sindikata Srbije. Okupljenim članovima sindikata i ostalim građanima, na Trgu Nikole Pašića, obratili su se predsednici i predstavnici organizacija mladih i povereništava u obe reprezentativne sindikalne centrale. Pod centralnom parolom „Veće plate za opstanak i ostanak“, protestna kolona je prošetala do Trga Dimitrija Tucovića, gde je kratkotrajno zaustavljen saobraćaj i položeno cveće na spomenik Dimitriju Tucoviću.
U svojim obraćanjima predstavnici Nezavisnosti Zoran Stojiljković i Darko Šper , naglasili su da je uloga sindikata da obrazuje, informiše, opominje, upozorava i na delu pokaže borbenost i solidarnost: „Naš cilj staje u jednu rečenicu: da dostojanstveno živimo i radimo u normalnom i pristojnom demokratskom društvu… Da bismo do takvog društva došli moramo odbraniti javna dobra i interes u koji spada i pravo na socijalnu sigurnost i pristup kvalitetom obrazovanju bez koga se pada u digitalno ropstvo.
Ključna novina je bio jasan stav da Nezavisnost neće više ponavljati ritual protesnih šetnji, da će krenuti da računa efekte i proziva i poziva na otpor.
U protestnoj šetnji je učestvovalo oko 1.500 ljudi, nešto manje nego što je i bilo planirano. Pored sindikalnih aktivista i radnika, u koloni koja je prošetala od Trga do Slavije našla se i većina prijatelja UGS NEZAVISNOST iz civilno-društvenih i medijskih organizacija, a mi smo , uz radikalnije poruke upućene sa govornice, najavili da će od sledeće godine imati nov i drugačiji pristup obeležavanju 1. maja.
Medijski forum
Kampanja UGS NEZAVISNOST nastavljena je na Svetski dan slobode medija, 3. maja, organizacijom Medijskog foruma koji je, uz podršku Friedrich Ebert Fondacije, okupio istaknute predstavnike medija, stručne javnosti, sindikata i civilnog društva Srbije. U radu Foruma učestvovali su: Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST, Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta Novi Sad, Veljko Milić, advokat iz Novog Sada, Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a i član UO Saveta za štampu, Branka Dragović, predsednica IO Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Sveta Raković sekretar NUNS-a, Dragan Milanović Pilac, predsednik GS KUM „Nezavisnost“ i moderatorka Ljubica Gojgić, sa RTV.
Medijski forum je otvorio mnoga pitanja: od uloge javnog servisa, medijske strategije, problema bezbednosti novinara u Srbiji, preko materijalnog položaja medijskih radnika i mogućnosti za njihovo sindikalno organizovanje, do problema medijske pismenosti i medijskog praćenja sindikalnih aktivnosti. Tokom diskusije, učesnicima se obratio i Zaštitnik građana, Zoran Pašalić.
Budući da slobodni mediji predstavljaju konstitutivni element moderne demokratije, o slobodi medija u Srbiji ne može govoriti bez analize strukture vlasništva nad medijima, (ne)transparentnosti rada, uticaja oglašivača i aranžmana sa konkursima putem kojih se finansiraju mediji u lokalnim samoupravama. Tek analizom svih ovih tema, moguće je dobiti odgovor na pitanje mogu li mediji biti samostalni ili je reč razornom političkom klijentelizmu i korupciji?
U takvoj društvenoj situaciji, u kojoj čak ni socijalne mreže više nisu prostor slobode, već su stavljene pod kontrolu vlasti proizvodnjom botova, a medijski radnici padaju u prekarni položaj – međusobno umrežavanje i civilno-društveno organizovanje ostaje jedino „oružje“ za borbu za medijske slobode.
Osim finansijske ugroženosti koja direktno podriva njihovu slobodu i nezavisnost, učesnici okruglog stola su se osvrnuli i na aktuelno pitanje bezbednosti novinara i porasta pritisaka na medijske radnike.
Tačno u 5 do 12, učesnici Medijskog foruma su se pridružili akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“. Ova simbolična akcija, kada bi mediji trebalo na pet minuta da zaustave svoj rad, možda nije dovoljno glasna da probudi one koji imaju obavezu da svim novinarima i novinarkama omoguće nesmetan rad ali jeste podsećanje na član 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koja, između ostalog, garantuje pravo na slobodu izražavanja i informisanja kao jednu od osnovnih vrednosti svakog demokratskog društva.
***
Način na koji UGS NEZAVISNOST grade i utvrđuju svoj identitet kroz ovu vrstu formalnih i neformalnih partnerstava i saveza doveo je i do medijske vidljivosti našeg sindikata. Sve aktivnosti našeg sindikata u ovogodišnjoj kampanji ispraćene su, u većoj ili manjoj meri, na većini dostupnih slobodnih medija koji nisu režimski dirigovani. Tako izveštaje o našim aktivnostima sada, ipak, prate televizija N1, “Danas”, NIN, “Vreme”, Insajder, “Novi magazin”, portali “Mašina” i “Radnik”, web prostor Levog samita Srbije, Radio Beograd i t.d., ukratko: svi mediji od kojih je to moguće očekivati.
Pored ovog nimalo beznačajnog probijanja medijske blokade, benefit ovako koncipirane strategije jeste i podizanje prepoznatljivosti sindikata, što predstavlja jedini način za povratak poverenja koje građani u nas imaju.
