U Beogradu je, 27. maja ove godine, održan sastanak Radne grupe 17 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) na kome vođena rasprava o Nacrtu Strategije socijalne zaštite za period 2019. do 2025. godine. Sastanku je, u ime UGS NEZAVISNOST, prisustvovala Zlata Zec, izvršna sekretarka Sindikata penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’.
Osim teksta Nacrta Strategije, kao osnova za raspravu poslužili su komentari na nacrt Fondacije Centar za demokratiju.
Predstavnica UGS NEZAVISNOST je, kao apsolutno opravdane i dobro argumentovane, u potpunosti podržala sve komentare, primedbe i predloge Centra za demokratiju koji se odnose na postupak predlaganja i sadržaj Nacrta Strategije. Radi se o komentarima koji se odnose na iskazane (netačne) pokazatelje stanja u ekonomskoj i socijalnoj sferi (fingiranje podataka), izostale analize realizacije i rezultata prethodne Strategije, nedoslednosti u konstataciji problema i mapiranju mera za period na koji se Strategija donosi.
U ime UGS NEZAVISNOST, u raspravi su iznete i sledeće primedbe i predlozi:
1. Neprihvatljivo je da se tako značajna Strategija donosi bez ikakvih prethodnih konsultacija sa reprezentativnim socijalnim partnerima, kao i ekspertima iz organizacija i institucija koje se bave ovim pitanjima ili deluju u oblasti socijalne zaštite. Predloženo je da na neodrživost ovakvog poimanja i prakse ‘’socijalnog dijaloga’’ od strane vlasti u Srbiji, a posebno vezano za Poglavlje 19, upozori Tim za pregovore i druge institucije nadležne za komunikaciju sa EU. UGS NEZAVISNOST otvoreno postavljaju pitanje: Zašto evropske institucije podržavaju mere i ‘’reforme’’ u Srbiji koje za rezultat (ili posledicu) imaju efekte suprotne evropskim standardima;
2. Stiče se utisak da je ovo još jedna u nisu ‘’formalnosti’’ koje su obaveza države u okviru procesa evrointegracija i da je predlagaču bitna forma, a ne i sadržaj Strategije, odnosno da će i ova Strategija kao i mnoge pre, ostati mrtvo slovo na papiru. Zbog toga se insistira na izradi godišnjih akcionih planova kojima će se precizirati: nosioci realizacije, rokovi, potrebna sredstva (logistička i finansijska) i tačno navesti odgovorna lica i institucije za realizaciju Strategije;
3. Formalan, a moglo bi se reči i ciničan pristup izradi Strategije, vidljiv je već u datoj definiciji socijalne zaštite koja (citat) ‘’…osigurava blagostanje i dobrobit građana…’’. Kao da tvorcima definicije nije jasno da tamo gde se veliki broj građana nalazi u stanju socijalne potrebe, nema ni govora o ‘’blagostanju’’, već o pukom fizičkom preživljavanju. O tome govori i izuzetno, nerealno niska ‘’granica siromaštva’’ koja osim egzistencijalnog minimuma ne obezbeđuje ni najmanju mogućnost zadovoljenja potreba za obrazovanjem, kulturom i drugim potrebama svakog pojedinca;
4. UGS NEZAVISNOST posebno naglašavaju direktnu vezu između ekonomske politike, posebno politike zapošljavanja, koju vode aktuelne vlasti i pojedinih tzv ’’reformskih’’ mera i stanja u socijalnoj sferi, odnosno siromaštva ne samo nezaposlenih već i zaposlenih lica. Kao ilustracija može poslužiti: iznos minimalne zarade koji je znatno niži od minimalne potrošačke korpe; ogromna prisutnost nesigurnog (prekarnog) rada i neformalne (sive) ekonomije; stalno pooštravanje uslova za sticanje penzije i kriterijuma za obračun osnovice za penziju, kao i nezakonito umanjivanje penzija… i dr.;
5. UGS NEZAVISNOST traže odgovor na pitanje – zbog čega na ovakvim sastancima zvaničnih tela, kao što je NKEU, kada se raspravlja o tako značajnim dokumentima kao što je Strategija, ne prisustvuje niko od predlagača, iako su uredno pozvani, i traži odgovornost za takvo ponašanje.
Na sastanku je, jednoglasno, dogovoreno da se o stavovima članica NKEU, iznetim na ovom sastanku, obaveste sve nadležne domaće i evropske institucije i pojedinci. Iznet , Usvojen je i zahtev da se, pre rasprave o Strategiji na Vladi, u njeno formulisanje ravnopravno uključe ekspertske radne grupe i pojednci, a da se njihovi predlozi i argumenti ozbiljno razmotre i uzmu u obzir pri formulisanju konačne verzije Strategije.
