Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad žena i nasilja u porodici predstavlja još jedan u nizu međunarodnih akata koje je Srbija potpisala, a koji se ne primenjuju u praksi. Naprotiv, nasilje nad ženama u privatnoj i javnoj sferi je sve prisutnije, uprkos postojećim solidnim institucionalnim mehanizmima za njegovo sprečavanje i suzbijanje.
U želji da ukaže na alarmantno stanje u Srbiji i pokrene solidarnu akciju koja će dovesti do promena u društvu koje nasilje nad ženama formalno osuđuje, a u svakodnevnom životu odobrava i podstiče, Fondacija Centar za demokratiju i Fondacija Fridrih Ebert organizovale su 19. juna u Beogradu debatu na temu nasilja nad ženama u javnom prostoru. Minja Bogavac (dramaturškinja i rediteljka), Marija Srdić (Ženska platforma za razvoj Srbije), Tamara Skrozza (novinarka) i Ivan Sekulović (Fondacija Centar za demokratiju) pokrenuli su dijalog uvodnim izlaganjima o oblicima nasilja nad ženama u javnom prostoru i sopstvenom iskustvu.
U današnjoj Srbiji nijedna žena nije pošteđena opasnosti od nasilja i diskriminacije zasnovane na rodu, bez obzira na klasnu pripadnost i društvenu poziciju. U javnoj sferi, nasilju su izložene političarke iz pozicije i opozicije, aktivistkinje, žene koje rade u oblastima kulture, medija i zabave, a suočavaju se sa verbalnim napadima, seksističkim i degradirajućim kvalifikacijama, fizičkim nasiljem i pretnjama smrću. Odsustvo ili simboličnost sankcija kreira zastrašujuću društvenu realnost gde je sve dozvoljeno ukoliko su žene meta. Pri tom, javni prostor, naročito u oblasti medija, ima poseban značaj jer se upravo tu, načinom na koji se o nasilju izveštava i komentariše, stvara slika društva u kome nasilništvo postaje društveni standard, čime se generiše još veće nasilje.
Debata je završena komentarom Dragoljuba Mićunovića da je ljudska istorija prepuna krvi žena, zbog čega bi svi muškarci na svetu trebalo da se izvine ženama. Imajući u vidu da izvinjenje kao čin, bez obzira na dobronamernost, ne menja stanje stvari, vreme je da se preduzmu konkretni koraci ka promenama koje će dovesti do strogog sankcionisanje nasilja. Za početak će biti dovoljna solidarna javna osuda bilo kog vida nasilja nad ženama, bez obzira na stranačku ili neku drugu pripadnost, kao i pronalaženje volje, davno zagubljene između međunarodnih akata, domaćih zakona i institucionalnih mehanizama.
