PRIKAZ KNJIGE
„ANALIZA STANJA EKONOMSKIH I SOCIJALNIH PRAVA U REPUBLICI SRBIJI“
Knjiga „Analiza stanja ekonomskih i socijalnih prava u Republici Srbiji“ objavljena je od strane Centra za dostojanstven rad u Beogradu, uz podršku Ulof Palme međunarodnog centra. Tekst je objavljen dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku. Ukupan obim knjige je 376 strana.
Analiza je pripremljena kao rezultat istraživanja sprovedenog radi izrade izveštaja o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Istraživanje je sprovedeno u toku 2018. i 2019. godine i okončano u martu 2019. godine. Autorski tim koji je radio na istraživanju i pisanju publikacije, bio je u sastavu: Bojan Urdarević, Ivan Sekulović, Sarita Bradaš, Željka Jorgić Đokić, Mario Reljanović, Tanja Marković i Nataša Nikolić.
Publikacija je podeljena na uvodna razmatranja i glavni tekst. Glavni deo analize prati strukturu Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, i to tako što se pojedinačno analiziraju njegovi relevantni članovi.
Iako je Republika Srbija potpisnica većeg broja međunarodnih instrumenata koji se odnose na ekonomska i socijalna prava, stepen i kvalitet njihovog uživanja u dužem vremenskom periodu kontinuirano opada. Srbija je više puta dobila upozorenja od strane Evropskog komiteta za socijalna prava, koji nadgleda implementaciju Revidirane evropske socijalne povelje, kao i Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava koji vrši nadzor nad primenom Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Većina razloga za zabrinutost ovih tela upravo je usmerena na činjenicu da mere socijalne zaštite koje se u Srbiji preduzimaju nisu dovoljne, kao i da ne dovode do značajnih rezultata kada je reč o socijalnom zbrinjavanju najugroženijih.
Godina 2019. je godina podnošenja redovnog periodičnog izveštaja Republike Srbije Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Koristeći to kao povod, grupa autora je odlučila da analizira svako pojedinačno ekonomsko i socijalno pravo garantovano Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, i da na argumentovan i činjenicama potkrepljen način pokaže kakvo je stanje ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji. Uprkos tome što se u zvaničnim državnim izveštajima kreira alternativna realnost u kojoj se ova prava uživaju u zadovoljavajućoj meri, analiza nedvosmisleno pokazuje njihovu konstantnu eroziju, nezaštićenost, kao i nedovoljnost mera socijalne zaštite koje se kroje prema politici konstantnog umanjivanja socijalnih davanja, pri tome ne dajući značaj realnim potrebama populacije.
Analiza obuhvata dva velika segmenta. U jednom su obrađena ekonomska prava – pre svega pravo na rad, kao i sva prava koja iz njega proističu. U drugom su obrađena socijalna prava, počev od osnovnih prava na socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu, preko drugih prava predviđenih Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Materija nije izložena shodno ovoj podeli, teme se u samom tekstu prepliću što je posledica kako redosleda prava regulisanih samim Paktom, tako i povezanosti ove dve grupe prava i dodirnim tačkama u pojedinim članovima (na primer, kod zapošljavanja se može govoriti i o merama vezanim za tržište rada i kreiranju poslova u radnopravnom smislu ali i o politici zapošljavanja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti, koji spadaju u socijalnopravni deo analize). Korišćeni su svi raspoloživi podaci, pa se tako osim očekivane analize normativnog okvira i politika mogu pronaći studije slučaja, sudska praksa (domaća i međunarodnih sudskih tela), drugi dokumenti i izveštaji međunarodnih ugovornih tela, kao i statistička obrada podataka koji su vezani za korišćenje pojedinih prava. Cilj ovakvog pristupa je dvojak. Sa jedne strane se demistifikuju politike koje se zvanično karakterišu kao uspešne i predstavljaju pažljivo selektiranom statistikom koja služi maskiranju pravog stanja; sa druge strane se ukazuje na normativne nedostatke, vrši se kritička analiza strateškog i pravnog okvira i pojedini segmenti se postavljaju u širi okvir ukupnog delovanja države u ovim oblastima.
Kada je reč o pravu na rad i nizu prava koja iz njega deriviraju, istraživanje je pokazalo dve vrste pravilnosti. Sa jedne strane postoji umanjenje postojećih prava radnika koje je nakon 2014. godine dodatno ubrzano. Radnici se, u sklopu aktuelne politike države da uđe u „trku do dna“ čine jeftinijim i angažuju se uglavnom u prekarnim oblicima rada. Sa druge strane, veoma je važan trend nezaštićenosti radnika koji se realizuje kako kroz odredbe zakona koje su destimulišuće za radnike da uopšte potraže zaštitu (na primer, izmene Zakona o radu u vezi nezakonitog otkaza 2014. godine), tako i kroz politiku aktivnog podržavanja poslodavaca (naročito takozvanih „stranih investitora“) i potpune zaštićenosti pojedinih poslodavaca od sankcionisanja za neprimenu zakona (primeri GOŠE i pogibije radnika na gradilištu „Beograda na vodi“). Kolektivna prava su u veoma lošem stanju, socijalni dijalog praktično ne postoji a zabrane sindikata i štrajkova, koje se dešavaju praktično na dnevnoj bazi, ne dovode do adekvatne (ili bilo kakve) reakcije države. Zaključak ovog dela analize je da zaštitna uloga države, na kojoj je stvoreno moderno radno pravo, u slučaju Srbije odumire, da se država svesno i dobrovoljno odrekla svoje nadležnosti da sprovodi zakone u korist radnika i da se u tom smislu u budućnosti mogu očekivati sve drastičniji primeri podržavanja kapitala na račun kršenja prava radnika.
Socijalna prava se takođe ostvaruju u smanjenom obimu i kvalitetu. Mnogi garanti socijalne sigurnosti postoje samo formalno – tako na primer iznos i način primanja novčane socijalne pomoći ne može se posmatrati kao zadovoljavajući, niti se može smatrati da bilo kojem građaninu može obezbediti minimalna sredstva za biološki opstanak. Druga prava su nominalno uvećana u poslednjim godinama ali se krug njihovih korisnika neprestano smanjuje – ovo se čini neustavnim odredbama, kakve se one koje se nalaze u Uredbi o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći ili u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom. Postoji konstantan trend renormiranja sistema novčanih davanja u oblasti socijalnog osiguranja i socijalne zaštite, sa jedinim ciljem njihovog umanjenja – ovo se na primer desilo kada je reč o naknadi zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, kao i sa naknadom za slučaj nezaposlenosti. Zaključak u odnosu na ova prava jeste da socijalna funkcija države polako odumire, država se povlači iz polja brige o svojim građanima i često ne ostvaruje ni minimalne standarde socijalne zaštite na koje se obavezala međunarodnim instrumentima.
Cilj istraživanja jeste da se ukaže na sve ove trendove, da se oni argumentovano utvrde i da podaci i analize koji su izloženi služe kao pokazatelj kako zapravo funkcionišu državne politike u ovom trenutku. Nalazi do kojih su autori došli mogu se koristiti u različitim prilikama: socijalnom dijalogu, kolektivnom pregovaranju, prilikom izrade novih strateško-političkih dokumenata, u radnim grupama za izradu zakona i drugih propisa. U tom smislu istraživanje je pre svega usmereno na sindikate i sindikalne aktiviste, kao i na druge organizacije i pojedince koji svojim delovanjem mogu uticati na promenu navedenih negativnih trendova.
Mario Reljanović
rukovodilac istraživačkog tima
