Početak sindikalnog leta obeležio je značajan međunarodni događaj: održavanje Regionalnog foruma o zaradama Međunarodne konferencije sindikata, 16. i 17. jula, u Beogradu. U razgovoru o povećanju zarada u Jugoistočnoj Evropi i uključivanju ovog regiona u Globalnu kampanju za povećanje zarada učestvovala je i Generalna sekretarka MKS, Šron Barou.
Osim činjenice da Srbija doživljava rast koji nije unkluzivan i koji podstiče porast nejednakosti, na Forumu su istaknuti razlozi zbog kojih bi svimregionalnim sindikalnim centralama bilo u interesu uključivanje u globalnu kampanju:
- Podizanje minimalnih zarada smanjuje siromaštvo i nejednakost;
- Podizanje minimalnih zarada podstiče ukupnu potražnju, zaposlenost i sveukupni ekonomski rast;
- Minimalna zarada koja osigurava egzistenciju i odgovarajuća socijalna zaštita podstiču inkluzivni ekonomski rast.
„Privredni rast koji Srbija beleži je sve samo ne održiv, jer njegovom raspodelom diriguje predsednik, a, koliko sam čula od radnika s kojima sam se sastala, velikim delom potiče iz dehumanizujuće eksploatacije radne snage. Ne znam kako drugačije da nazovem zlostavljanje zaposlenih, nedovoljno velike plate i permanentni strah da će deca da odu iz zemlje. S druge strane, ljudi s kojima sam razgovarala uglavnom ispoljavaju zavidno veliku odanost, jer većina upravo želi da ostane u Srbiji. U srcu ste Evrope, pružate okvir za lance snabdevanja multinacionalnih kompanija, a vlast tim kompanijama daje subvencije iako se ne brine za socijalnu zaštitu građana od kojih su neki za nju glasali. Čak ne pritiska ni kompanije da poštuju slovo zakona u okviru radnih prava i, recimo, pitanja isplate minimalne zarade. Ako je minimalac 230 evra, a minimalna potrošačka korpa prema vladinoj statistici 315 evra, situaciju možemo oceniti samo kao užasnu“, Šaron Berou, Generalna sekretarka MKS, za „NIN“.
Politika minimalnih zarada u regionu ne omogućava dostojanstven rad i živor radnika i njihovih porodica, te UGS NEZAVISNOST ostaju pri zahtevu da minimalna cena rada mora biti minimum na nivou minimalne potrošačke korpe, što je ujedno i tema koja je obeležila kraj leta 2019. godine u Srbiji.
SOCIJALNI DIJALOG
Osim pozitivne činjenice da je, polovinom avgusta, potpisan Sporazum o osnivanju, delovanju i načinu rada Socijalno-ekonomskog saveta Grada Pančeva, u okviru koga će, na osnovu utvrđene reprezentativnosti, UGS NEZAVISNOST imenovati svoje članove, nacionalni socijalni dijalog bio je fokusiran na pregovore o novoj minimalnoj ceni rada.
Prvi sastanak Pregovaračkog tima za pregovore o minimalnoj ceni rada po radnom času (neto) u Republici Srbijiza 2020. godinu, održan je 20. avgusta. Na sastanku predstavnici Ministarstva finansija nisu izlazili sa predlogom visine nove minimalne cene rada, dok su predstavnici obe reprezentativne sindikalne centrale i poslodavaca insistirali da Vlada prva iznese predlog, na osnovu svojih analiza, ukazujući na činjenicu da Vlada u Socijalno-ekonomskom savetu RS nema ulogu medijatora, već aktivnog pregovarača. Na sledećem sastanku Pregovaračkog tima, 22. avgusta, Vlada je ponudila povećanje minimalne cene rada u rasponu od 6 do 10%, Unija poslodavaca je insistirala na minimalnom povećanju od 6%, izrazivši spremnost da prihvati 10% uz dodatna smanjenja opterećenja na zarade, dok su sindikati zahtevali veće povećanje od nešto manje od 25%, u cilju dostizanja 90% minimalne potrošačke korpe, u skladu sa dogovorima postignutim na SES-u prošle godine.
Uprkos tome što su sindikati, tokom pregovora, svoj zahtev revidirali na 20% povećanja, minimalna cena rada u 2020. godini biće povećana za 11,1%. Saglasnost nije postignuta na sednici SES-a, održanoj 10. septembra, već je odluku donela Vlada RS.
Drugi veliki izazov za sindikate pojavio je početkom leta, kada su, nakon višemesečnog štrajka u Republičkog geodetskom zavodu, zaposleni u ovom preduzeću izloženi različitim vrstama represije: umanjivanju radnih prava, marginalizacijisocijalnog dijaloga, kao i otvorenim pritiscima nad zaposlenima i sindikatima. Pretnje otkazima i pritisci za iščlanjivanje iz „nepodobnih“ sindikata bili su i glavni razlog za odluku oba reprezentativna sindikata da, 3. jula 2019., obustave učešće u radu Socijalno-ekonomskog saveta RS do rešavanja ovih problema.
Budući da je rukovodstvo RGZ-a, u nezakonitom postupku, donelo rešenja kojima je oduzeta reprezentativnost sindikatima na nivou RZS (JOS i NEZAVISNOST), nakon niza opstrukcija, 22. avgusta je održana sednica Republičkog odbora za reprezentativnost, na kojoj je jednoglasno potvrđeno da obe sindikalne centrale imaju reprezentativnost u ovoj ustanovi, nakon čega su sloboda sindikalnog organizovanja, prava i zaštite zaposlenih i članova sindikata koji su izloženi pritiscima i pretnjama od strane poslodavca bili tema 91. redovne sednice Socijalno-ekonomskog saveta, održane 27. avgsuta.
