U Beogradu je, 30. oktobra 2019. godine, održana Konferencija Dostojanstveni rad u eri digitalizacije, u okviru projekta Danube@work, koji sprovode Ujedinjeni granski sindikati NEZAVISNOST i Savez samostalnih sindikata Srbije, u saradnji sa Unijom poslodavaca Srbije i sindikalnim centralama iz Austrije, Bugarske i Rumunije, a uz podršku Ministarstva rada, socijalne politike i zaštite potrošača Austrije. Konferencija je okupila socijalne partnere i predstavnike relevantnih institucija i organizacija, kako bi se sagledali uticaji tehnološkog razvoja na tržište rada i značaj saradnje socijalnih partnera u razvoju mehanizama zaštite dostojanstvenog rada u eri digitalizacije.
Otvarajući skup, predsednik UGS NEZAVISNOST Zoran Stojiljković, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević istakli su da bi ovaj skup, posvećen digitalizaciji i dostojanstvenom radu, mogao da označi početak zajedničkog rada na “hvatanju koraka” sa promenama i na normiranju novih, sve zastupljenijih formi rada.
Ako nije regulisana, digitalizacija će izazvati ozbiljno povećanje razlika u prihodima, kao i ograničen pristup sistemu socijalne zaštite, ne samo zbog smanjenja doprinosa, već i zbog nestabilne prirode samog digitalnog rada.
Konferencija je bila podeljena u dve panel diskusije:
- Uticaj digitalizacije na sektore u Srbiji;
- Zaštita dostojanstvenog rada u fleksibilnim oblicima rada.
Aleksandra Vitorović iz UGS NEZAVISNOST predstavila je projekat Danube@work, usmeren ka unapređenju saradnje u suočavanju sa mnoštvom izazova u oblasti obrazovanja i zapošljavanja, koji dobijaju novu dimenziju usled digitalizacije, a ta nova dimenzija bi morala biti oblikovana od strane socijalnih partnera. U projektne aktivnosti su uključene dve reprezentativne sindikalne centrale, Unija poslodavaca Srbije, predstavnici nadležnih ministarstava i organizacija civilnog društva. Projekat je podstakao prepoznavanje elemenata strategije za delovanje sindikata u sferi dostojanstvenog rada i digitalizacije, oblastima koje će, svakako, obeležiti delovanje svih aktera u sferi rada i socijalne politike u narednom periodu.
Pri sagledavanju promena u svetu rada i karakteristikama samog rada i zapošljavanja, bilo je neophodno napraviti analizu u sferi u kojoj sindikati nisu tradicionalno prisutni, jer fokus nije samo na broju radnih mesta, već i na njihovom kvalitetu. Od velike pomoći za sagledavanje obima i prirode problema radnika angažovanih na platformama bila je analiza koju je sproveo Centar za istraživanje javnih politika. Prema prošlogodišnjem indeksu onlajn rada i podacima Svetske banke, Srbija je u prvih 20 zemalja po broju online radnika. Pojedina istraživanja svrstavaju Srbiju, uz Ukrajinu i Rumuniju, u top tri zemlje Evrope po zastupljenosti digitalnih radnika u odnosu na ukupnu radnu snagu i ukupnu polulaciju države.
Nikolas Preterhofer predstavio je rezultate istraživanja Instituta L&R iz Austrije, sprovedenog u okviru projekta Danube@work, u sektorima automobilske industrije, turizma, finansija, zdravstva i trgovine. Rezultati pokazuju da je 45 odsto ispitanika za digitalizaciju i da je većina zaposlenih u ovim sektorima od procesa digitalizacije očekivala povećanje efikasnosti, poboljšanje kvaliteta usluge/proizvoda, ali i poboljšanje kvaliteta radnih mesta, što često nije bio slučaj, osim u smislu smanjenja obima iscrpljujućeg i teškog fizičkog rada. Kao izazove, prepoznali su nedovoljne programe osposobljavanja radnika za nove procese rada, nekompatibilnost sistema i visoke investicione troškove. Ispitanici vide sindikate kao aktere koji bi trebalo da se zalažu za kontrolu „virtuelnog“ rada na osnovu zakonskih okvira, informisanje radnika, socijalnu sigurnost, pravično plaćanje radnika i njihovo pravo na slobodno vreme. Istraživanje je pokazalo da su neka radna mesta izgubljena, a da će ih, po svoj prilici, u budućnosti nestati još. Sa druge strane, pojavila su se, ali u manjem broju u odnosu na broj izgubljenih, nova radna mesta, koja najčešće podrazumevaju i digitalne veštine.
Predstavnik Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Sava Savić predstavio je inovacije u sektoru turizma i trgovine, posebno u oblasti online prodaje i maketinga, ukazavši i na prepoznate rizike zloupotrebe i izbegavanja plaćanja poreza, odnosno rada u sivoj zoni. Sektor za informaciono društvo i informacionu bezbednost angažuje se u oblasti planiranja i pripremanja strategije razvoja informacionog društva, te podsticanja razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija i IKT infrastrukture.
Predstavljajući inovacije u zdravstvenoj zaštiti (IZIS, e-recept, e-karton, e-zakazivanje), koji bi trebalo da olakšaju i ubrzaju rad zaposlenih i usluge pacijentima, Nikola Radoman iz Ministarstva zdravlja naglasio je da je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije digitalizacija u svim sferama, pa i u sektoru zdravstva. U fazama implementacije uočeni su problemi – padanje sistema koje blokira rad, velike razlike po regionima, zaštita ličnih podataka, nedovoljne obuke zaposlenih za nove procese rada i dupliranje administracije koje usporavaju rad, ali se očekuje da će se sistemi vremenom uhodati.
Vesna Vojvodić, predstavnica GSPRS NEZAVISNOST istakla je brojne probleme u procesu digitalizacije u obrazovanju: nedovoljnu infrastrukturnu opremljenost škola i razlike u razvijenosti regiona, strukturu zaposlenih (najpre usled činjenice da je od 2014. godine postoji zabrana zapošljavanja u javnom sektoru), nepostojanje elektronskih udžbenika i pravih digitalnih učionica, te nedovoljan broj obučenih nastavnika za IKT nastavu. Kao poseban problem, istakla je instant programe obrazovanja i nekontrolisanu upotrebu interneta, koji ne doprinose ostvarenju jedne od osnovnih uloga obrazovanja – razvoju kritičkog mišljenja, već neguju nultu jezičku, matematičku i tehničku pismenost. Digitalizacija je potrebna i poželjna sektoru obrazovanja, ali ne ovako nepripremljena i spora, jer neće doneti očekivane rezultate.
Tokom diskusije, učesnici su izneli stav da su problemi koji nastaju u digitalizaciji, posebno javnog sektora, sa kojima se suočavaju i zaposleni i korisnici usluga, mogli biti predupređeni da je proces digitalizacije planiran temeljno, uz uključivanje predstavnika sindikata.
Drugu panel diskusiju, posvećenu dostojanstvenom radu u fleksibilnim oblicima rada, obeležio je usaglašen stav panelista – Stefana Resimića iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Slađane Kiković iz UGS NEZAVISNOST, Nađe Gojović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije i Svetlane Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije, da se fleksibilni oblici rada moraju normirati i da zakoni koji će regulisati ovu oblast moraju biti temeljni i primenjivi, kao efikasna sredstva zaštite radnih prava i poštovanja obaveza. Kao primer zakona usvojenog bez sluha za kritike socijalnih partnera, kojim je obezbeđeno digitalizovano plaćanje poreza i doprinosa državi, a prava radnika, njihove naknade, bezbednost i zdravlje na radu prepušteni usmenom dogovoru, Slađana Kiković navela je Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.
Najavljene promene radnog zakonodavstva moraju garantovati pravo na sindikalno organizovanje svim radnicima, bili oni angažovani u tradicionalnim ili novim formama rada, kod domaćih ili poslodavaca u inostranstvu. Fleksibilni oblici rada, sve prisutniji u Srbiji, posledica su fleksibilnih oblika poslovanja u neoliberalnom kapitalizmu. Ono što se ne sme dozvoliti jeste da se, u borbi za profit, izgubi briga o ljudima.
Istaknuto je da gašenje nekih zanimanja u budućnosti ne bi trebalo da bude problem, ako bude praćeno nastankom novih i garantovanim pravom na rad, odnosno ako strategije obrazovanja i programi obrazovanja i prekvalifikacija budu pratili potrebe na tržištu rada. Zato je pitanje kontinuirane i efikasne saradnje između resornih ministarstava i saradnje svih socijalnih partnera naglašeno kao najvažnije u temeljnom kreiranju strategija i njihovom sprovođenju.
Rezimirajući diskusije panelista i učesnika, može se zaključiti da je projekat Danube@work iznedrio odlične prilike za podsticanje saradnje između socijalnih partnera u suočavanju sa izazovima koje nose digitalizacija i fleksibilizacija rada. Ako kažemo da će digitalizacija dovesti do napretka, onda to mora da podrazumeva eliminisanje ili bar značajno smanjenje nejednakosti. Sindikati ne žele da zaustave razvoj i novu industrijsku revoluciju. Preživeli smo prethodne, preživećemo i četvrtu. Ono što, širom planete, pokušavaju da spreče jesu erozija radničkih i socijalnih prava, urušavanje kolektivnog pregovaranja, rast neformalne ekonomije i prekarijata, u tradicionalnim delatnostima i u web poslovanju.
