Predstavnici sindikata iz Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Makedonije, Rumunije i Srbije sastali su se u Budimpešti 29. i 30. avgusta, 2016. godine kako bi razgovarali o opštem stanju, preprekama i neophodnim merama koje se tiču unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu u okviru država učesnica.
Regionalni Forum o bezbednosti i zdravlju na radu kojim je predsedavao Evropski sindikalni institut, fokusirao se na skoriji razvoj politike i prakse u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Izveštaji koje su podneli predstavnici država učesnica, ukazuju na to da se u nekim od navedenih država situacija na polju zdravlja i zaštite na radu pogoršala, što je posledica rastućeg trenda nepouzdanog i neizvesnog načina zapošljavanja. U isto vreme, u mnogim zemljama izvršene su izmene zakona o radu gde su prava radnika umanjena. Sve veći broj radnika postaju žrtve bolesti i nesreća na radu, dok se broj smrtnih slučajeva takođe uvećava – donoseći nesreću i bol mnogim porodicama, kao i gubitke po društvo u celini.
Razlozi za razvoj ovakvih tendencija su višestruki, ali su i posledice inazadovanja koje je usledilo nakon godina krize, kao i opadanje političkog interesa i volje da se obezbede sigurni i zdravi uslovi za sve radnike, očigledni krivci za sadašnje stanje. Sindikati smatraju da su smanjena ulaganja u bezbednost i zdravlje na radu neprihvatljiva, jer ulaganje je od ključne važnosti za sve zainteresovane strane, kako za poslodavce tako i za društvo u celini. Smatramo da je neophodno da se uloga kontrolora koju nose sindikati ojača uvođenjem određenih zakonskih promena.
Umanjivanje značaja nacionalnih sistema u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite i kontrole, uveliko su doprineli negativnim tendencijama. Zapostavljanje sistema prevencije, slabljenje inspektorata rada i njihove uloge u sprovođenju zakona, netransparentnost preventivnih i zaštitnih mera zdravstvenih službi, samo su neka od opštih odstupanja. Ova odstupanja ne samo da dovode radnike u još gori položaj, nego škode i širim interesima, dovode do nelojalne konkurencije i stvaraju sredinu pogodnu za razvoj jeftinog i nesavesnog zapošljavanja.
Pozivamo na jačanje socijalnog dijaloga i saradnju na polju bezbednosti i zdravlja na radu – vodeći se primerom uspešnih zemalja Evropske unije. Potrebna je politička volja kako bi se članovi direktive 89/391/EEC, koji se tiču predstavnika radnika sa posebnom odgovornošću za bezbednost radnika i prevenciju narušavanja njihovih prava, sproveli u potpunosti. Zagovaranje sistema prevencije, živih sistema kontrole, kao i sprovođenje zakona, kroz saradnju sa vlastima, zakonodavcima i sindikatima, čine ključ održivog napretka.
Potencijali sindikata u promovisanju bezbednosti i zdravlja na radu morali bi se koristiti na svim nivoima, naročito u vremenima kada su resursi umanjeni. Smatramo da je jačanje institucija, čiji se predstavnici bore za prava i bezbednost radnika, od najvećeg značaja, što sindikati u potpunosti podržavaju. Potrebno je uložiti dodatne napore kako bi se stvorio odgovoran pristup prema bezbednosti i zdravlju na radu, iskorenile tendencije ublažavanja ozbiljnosti i posledica nesreća i bolesti. Sindikati u regionu zapažaju ozbiljne razlike u procenama rizika kod malih i srednjih preduzeća. Izlaganje radnika psihološkim rizicima, kanceri nastali na radnom mestu i upotreba lekova su u velikom porastu. Iz tih razloga pozivamo na akciju!
Potrebna nam je realna procena implementacije zakona Evropske unije koji se tiču bezbednosti i zdravlja na radu u našim zemljama. Potreban nam je akcioni plan za bezbednost i zdravlje na radu, kao i poboljšanje uslova rada radnika u regionu. Pozivamo na političku akciju koja će transformisati radno okruženje iz ,,starih vremena’’ u 21. vek! Govoriti o dostojanstvenom radu nije dovoljno – potrebna je akcija!
