17. avgust 2020. Kategorija: Autorski tekstovi, Branislav Božić Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Medija centar i N1
Većina medija u Srbiji ne samo da ne uočava siromaštvo, smanjenje proizvodnje, sve izvesniju recesiju i neizvesnost očuvanja stotina hiljada radnih mesta, već naprotiv, nekritički objavljuje i promoviše hvalospeve vlasti o uspešnom odolevanju virusnoj pandemiji i ekonomskoj krizi
Da nema tek nekoliko nezavisnih i odgovornih medija kao i društvenih mreža, javnost ne bi mogla da sazna ni delić problema sa kojim se susreću zaposleni i njihovi sindikati tokom epidemije korona virusa. Protiv “zvanične istine” nedavno se pobunilo 3.000 lekara koji su, između ostalog, javno zatražili potpunu transparentnost, pravovremeno i istinito izveštavanje o merama Vlade i odlukama kriznog štaba.
Veo ćutanja, zamagljivanja i zamena teza, pao je na sve sfere života, ističu ugledni medijski profesionalci – sagovornici sajta UGS Nezavisnost.
Ćulibrk: Srbija zemlja paradoksalnih čuda
Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik NIN-a u izjavi za sajt Nezavisnosti ocenjuje da je i u ovoj situaciji Srbija zemlja paradoksa.
– Srbija je zemlja čuda – u drugom kvartalu ove godine broj zaposlenih u firmama koje rade za automobilsku industriju zvanično ie povećan za 21 odsto, a u toj industrijskoj grani u istom periodu proizvodnja je smanjena za skoro 47 odsto. Pa šta onda rade ti novi zaposleni? Na stranu što je i pre korone Vlada mnogo više brinula o interesima investitora, posebno stranih, dok su joj interesi radnika bili deveta rupa na svirali. Izuzetak su bili i ostali zaposleni u javnom sektoru – navodi Ćulibrk.
Kako se prave propagandna Potremkinova sela, po Ćulibrku svedoče učestale izjave predsednika Srbije i horsko ponavljanje i razglabanje o neverovatnim uspesima. Tako je, na primer, jedan sezonski izveštaj Eurostata o rastu BDP naširoko obnarodovan, ne bi li se javnost ubedila da je naša zemlja među svetskim rekorderima, na listi gde je na vrhu – Sudan! Ćulibrk dodaje da ćemo ove godine, usled krize izazvane pandemijom, imati recesiju i samo je pitanje da li će ona biti tri odsto, koliko procenjuju MMF i Fiskalni savet, ili još dublja ako se zdravstvena situacija dodatno pogorša.
Srbija dve trećine svog izvoza realizuje u zemlje Evropske unije od kojih će neke ove godine imati ekonomski pad i po 10 odsto.
– Vlast pokušava da nas ubedi da neće biti problema, a bilo bi lakše svima da nam otvoreno kažu – biće problema, da imamo i optimistički i pesimistički scenario. Kod nas se sve svodi na optimimizam bez pokrića – smatra Ćulibrk.
Dodaje da vlast pokušava da skrene pažnju i sa neselektivnih mera za ublažavanje krize, i da prikrije da država novcem poreskih obveznika pomaže i onima koji krizu skoro nisu ni osetili ravnopravno sa onima čiji je biznis skoro ugašen.
– Zato bi, kad prestane budžetska podrška za isplatu monimalnih zarada, mogao da se dogodi veliki talas otpuštanja u najugroženijim sektorima. Deo od 600 miliona evra, koje je vlast pred izbore bacila iz „helikoptera“, trebalo je sačuvati za crne dane, za socijalnu pomoć ljudima koji će dobiti otkaze i koji će teško moći da skorije nađu novi posao – ističe glavni urednik NIN-a.
Brkić: Vlast ignoriše poslodavce i sindikate
Novinar Miša Brkić smatra da je sadašnje stanje posledica već utemeljene strategije Aleksandra Vučića da ovlada medijima kako bi krio činjenice koje mu ne odgovaraju.
– Politički posmatrano, Vučić radi isto ono što je radio Milošević 90-tih godina prošlog veka – radničku klasu (zlo)upotrebljava za nacionalne ciljeve. Zato i danas javnim prostorom dominiraju nacionalne teme – Kosovo, odnosi s Hrvatskom, ugroženo srpstvo u Crnoj Gori, takmičenje za liderstvo u regionu… Vučić, na žalost, veruje da on sve zna i da su njegove prognoze kao proročanstva. Na lažima on homogenizuje onaj deo neobrazovanog javnog mnjenja koji mu bezrezervno veruje – ističe Brkić.
Sagovornik sajta Nezavisnosti smatra da je pitanje antikriznih mera u tom smislu “u istom vagonu”, jer se njihovim krnjim prezentovanjem zaobilaze najbitnije stvari.
– Javnosti, a naročito njenom zaposlenom delu, moralo bi da se objasni da nikakve, ali nikakve mere, nemaju šanse na uspeh ako ih Vučić donosi bez konsultacija s poslodavcima i sindikatima. Sve ozbiljne države i prethodnu ekonomsku i sadašnju zdravstveno-ekonomsku krizu pokušavale su i pokušavaju da reše u dogovoru sa socijalnim partnerima. Podsetiću na dogovor u Nemačkoj: nema otpuštanja, ali nema zahteva za povećanjem zarada. Da je čuo šta o merama misle poslodavci i sindikati Vučić sigurno ne bi do sada bacio u vetar toliko državnog novca koji je trebalo da služi amortizovanju krize. Samo neznalica i diktator može ovako da se ponaša u vreme krize – ocenjuje Brkić.
Zbog namernog zanemarivanja socijalnog dijaloga on ne veruje u socijalne nemire.
– Ne verujem, jer vidim da jedan dobar deo radnika dobro živi, a pre svih brojni zaposleni kod države, u administraciji i javnim preduzećima. Taj deo zaposlenih je antagonizovan prema radnicima u privatnom sektoru. A u privatnom sektoru sindikati nisu uspeli da se ozbiljnije organizuju – navodi Miša Brkić.
Božić: Zašto država ne kontroliše zloupotrebe
Igora Božića, izvršnog producenta televizije N1, nimalo ne čudi to što javni servis I provladini mediji ignorišu radničke i sindikalne teme i probleme, pogotovo u vreme krize zbog epidemije,
– Provladini mediji se ponašaju kao i ranije. Epidemija je zapravo samo dodatno ogolila osnovnu funkciju tih glasila, a to je da bezuslovno podržavaju vlast i čine sve da po svaku cenu zaštite one koji su na vlasti. Ta sprega je samo dodatno izražena u vreme krize. Problemima radnika ni ranije se nisu bavili, a naročito ne sada, kada Vlada pokušava da predstavi kako ekonomija nije ugrožena, već da cveta – izjavio je Božić za portal UGS Nezavisnost.
Mogu li bilo koje mere vlasti uspeti bez socijalnog dijaloga sa sindikatima i poslodavcima i bez iscrpnog prezentovanja svega toga javnosti u medijima, po Božiću
zavisi od trenutne situacije.
– Često situacija nije onakva kako vlast pokušava da je predstavi. Na kraju sami radnici i poslodavci na svojoj koži osećaju s kojim se teškoćama suočavaju. Vlada zapravo treba da stvori uslove da oni mogu da funkcionišu bez nepotrebnih opterećenja i pod jednakim uslovima. To jeste i suštinski problem sistema u Srbji, jer su poslodavci i radnici koji zavise od tržišta mnogo osetljiviji na krize i nemaju dovoljnu podršku od onih koji se zapravo izdržavaju od poreza koje privatnici plaćaju – navodi izvršni producent N1.
Božić smatra nesuvislom nedavnu izjavu ministra rada Zorana Đorđevića da inspekcije nemaju dokaze i ne dobijaju pritužbe šta sve poslodavci rade protivzakonito sa državnom pomoći. “Državni organi moraju da imaju uvid u to kako se troši novac koji je namenjen za isplatu minimalaca i za druge mere. Sve prolazi preko računa i neverovatno bi bilo da neko to ne isplati radnicima”.
Milošević: Ružičasto pranje fleka
Na pitanje da li mediji poklanjaju dovoljno pažnje problemima privrede i radnika u vreme aktuelne višemesečne krize, odrečno odgovara i Aleksandar Milošević, urednik ekonomske rubrike u listu Danas.
– Problemi privrede su tokom pandemije samo na prvi pogled došli u fokus, ali se u Srbiji te teme najčešće tretiraju s propagandne tačke, odnosno o njima se izveštava tek kada na to država reaguje nekim rešenjem. Proaktivno izveštavanje, obelodanjivanje teškoća i prepreka i kritičko preispitivanje Vladinih politika, retko se može videti u današnjim medijima, sa izuzetkom nekolicine nezavisnih kuća – kaže Milošević za sajt UGS Nezavisnost.
Naš sagovornik smatra da su ekonomski i socijalni problemi običnog građanina ispod medijskog radara.
– Problemi radnika su još manje zastupljeni, a čini se da sindikati i radnici ne uspevaju dovoljno da te teme nametnu kao relevantne u javnosti. I inače, retki su mediji koji dosledno izveštavaju o radničkim problemima, dok se većina zadovoljava prenošenjem servisnih informacija iz sindikalnih saopštenja ili sa retkih sednica Socijalno-ekonomskog saveta – utisak je urednika Danasa.
Po Miloševiću, jedan od glavnih problema jeste i to što Vlada u donošenju mera postupa autistično, ne konsultujući se sa onima koji zapravo trpe posledice epidemije, odnosno sa privredom, sindikatima i radnicima.
– Ipak, valja biti svestan da su i motivi vlasti za neke skupe mere, na primer, za linearnu podelu pomoći svima, bez obzira na stepen ugroženosti, bili čisto politički, a ne ekonomski motivisani. Vlada bi trebala da u komunikaciji sa firmama formuliše paket mera koji će njima biti od najveće pomoći, tako što će prvo pomoć usmeravati samo ka onima kojima je potrebna i u meri u kojoj im je potrebna, a zatim i na način koji će biti najdelotvorniji, što nije moguće uraditi bez konsultacije sa primaocima pomoći. Slično je i sa radnicima o kojima takođe treba misliti i po pitanju zaštite radnih mesta i o socijalnoj zaštiti, kada deo tih radnih mesta ipak bude izgubljen – zaključuje Milošević.
Drašković: Zaboravljena stopa siromaštva
Profesor Božo Drašković, saradnik Instituta društvenih nauka, smatra da vlast apstraktnim pojmovima narodu baca prašinu u oči.
“Političari, deo ekonomista kao i oni koji se bave statistikom često liče na proročice iznad staklene kugle kada upotrebljavaju agregatne pokazatelje kao suštinu dokaza da li neka ekonomija raste ili pada…To je zaglupljivanje naroda i kada bi neko ozbiljno pitao i predsednika države i neke komentatore šta je suština BDP-a, ne bi znali da vam objasne ni to, a ni kakav je to rast od nule, ili minus tri odsto”, rekao je Drašković za Danas, komentarišući prognozu predsednika Srbije da ćemo godinu završiti sa rastom kao najbolji u Evropi.
Profesor Drašković ukazuje da niko više ne pominje stopu siromaštva stanovništva Srbije, koja se eufemistički naziva još i rizik od siromaštva, a koja se već dugo održava na nasleđenom, strašno visokom nivou od 25 odsto!
