6. novembar 2020. Kategorija: Autorski tekstovi, Svetozar Raković Izvor: UGS Nezavisnost Foto:
Rukovodstvo Nezavisnosti na sam vrh liste svojih zahteva prema novoj, “oročenoj” Vladi Srbije postavljaju intenziviranje socijalnog dijaloga, sprečavanje masovnih otpuštanja radnika, povećanje zarada i penzija, smanjenje nejednakosti i ubrzanje reformi i integracionih procesa u pristupanju Evropskoj uniji
Posle 130 dana, sredinom prošle sedmice konačno je izabran sastav nove Vlade Srbije. Stara-nova premijerka Ana Brnabić najavila šest ključnih zadataka nove Vlade: Jačanje zdravstva u vreme epidemije, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje vitalnih interesa srpskog naroda na Кosovu i Metohiji, očuvanje nezavisnosti Srbije, vladavina prava i ubrzanje reformi na evropskom putu i dalje ekonomsko jačanje Srbije.
Međutim, pored rekordnog kašnjenja u formiranju Vlade za koje je nesumnjivo „zaslužan“ predsednik Republike, Aleksandar Vučić se pobrinuo za još jedno, ništa manje neprijatno iznenađenje. Nekoliko dana pre njenog konstituisanja on je saopštio da je mandat nove Vlade oročen do novih vanrednih parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe u aprilu 2022. godine. Tim povodom, pitali smo ključne ljude u UGS Nezavisnosti da za portal Nezavisnosti saopšte kakva su njihova očekivanja od Vlade ograničenog trajanja.
Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković ocenjuje da su na neuobičajeno skraćeno trajanje Vlade „uticali politički interesi i tehnologija vladanja na čije definisanje odlučujuće utiče predsednik Vučić“.
– Ako su prethodni izbori, na čiji demokratski kredibilitet su primedbe imali i ključni zapadni “veto igrači”, ishodili parlament bez opozicije i ispodpolovičnu izlaznost, onda Vlada kao njihov efekat mora trajati što kraće. Praktično, do trenutka kada će se vanredni parlamentarni izbori preklopiti sa predsedničkim i izborima u Beogradu. Po mome sudu povoljnom ishodu na tim izborima treba da posluži i prisustvo u vlasti i socijalista i Šapićevog SPASA. U suprotnom, dosta je izvesno da bi po Vučića bilo neugodno prisustvo kandidata SPS na predsedničkim i Šapića na beogradskim izborima. Tako bi se, uz nešto aranžiranja i unapređenja izbornih uslova, smanjile primedbe za neregularnost, povećala izborna izlaznost a očuvala vlast. Ionako se već vidi kako su preubedljiva pobeda i parlament koji priziva odsutnu opoziciju lišeni svake realne svrhe, smatra prvi čoveka Nezavisnosti.
Odgovarajući na pitanje da li Vlada sa tako kratkim rokom trajanja može da realizuje pomenute krupne zadatke i ciljeve, Stojiljković je veoma rezervisan i sumnjičav.
– Već smo videli i naučili da na kratki rok oročene vlade za svhu imaju da dokinu političku odgovornost za data izborna obećanja, odnosno da praktično neproverljivim, pa i nerealnim učine, recimo, obećanu prosečnu platu od 900 evra 2025. godine. Ako i krajnje površno pogledate proklamovanih šest prioriteta jasno je da sem jačanja zdravstva u vreme pandemije i, delimice pregovora oko Kosova, svi ostali imaju karakter večitih i građanima nesporno važnih pitanja za čije bitno kvalitativno pomeranje treba i više vremena i šire društvene saglasnosti nego što to tek nešto više od godinu dana ovakve Vlade i parlamenta omogućuju.
Stojiljković ocenjuje da „premošćujuća Vlada i vlast imaju samo jednu ključnu kariku – predsednika Vučića, i jedan zadatak – da ‘drže vodu’, odnosno da do narednih izbora postignu marketinški održiv rezultat“.
– Za sve nas najvažnije je da očuvanje života, zdravlja i bezbednosti pod pandemijom ide zajedno sa održanjem poslova i rastom zarada, sa dostojanstvenim radom i stvarnim socijalnim dijalogom. Niko u Nezavisnosti, naravno ni ja lično, nismo za scenario što gore to bolje i sve ćemo učiniti da se održe proizvodnja i zaposlenost. No, ranija praksa naknadnog obaveštavanja i saopštavanja negde već dogovorenog mora se menjati realnim i argumentovanim dijalogom. Uostalom, staro je sindikalno geslo “Ništa o nama bez nas “, zaključuje predsednik Nezavisnosti.
Rukovodstva granskih sindikata Nezavisnost na sam vrh svojih zahteva prema novoj Vladi stavljaju suštinsko unapređenje socijalnog dijaloga, sprečavanje masovnih otpuštanja radnika zbog pandemije, povećanje zarada, smanjenje nejednakosti u društvu, ali i ubrzanje reformi i integracionih procesa u pristupanju Evropskoj uniji.
Granski sindikat industrije, energije i rudarstva Nezavisnost ( GS IER) očekuje da novoformirana Vlada intenzivira otvaranje novih poglavlja u pregovorima za prustupanje EU.
– Posebno se fokusiramo na Poglavlje 15 o energetici i Poglavlje 19 koje se tiče unapređenja socijalnog dijaloga, jačanja kapaciteta Socijalno-ekonomskog saveta na nivou Republike, AP Vojvodine i na nivoima regiona i lokalnih samouprava, te načina upisa sindikata u registar i dr, objašnjava predsednik GS IER Milorad Panović.
U tom sindikatu podsećaju da su učestvovali u tripartitnom radnom timu za pripremu nacionalnog Socijalnog akcionog plana Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, koji je usvojen još 2009. ali čija implementacija nije zaživela, iako je to od suštinskog je značaja za reformu i reorganizaciju najveće državne kompanije – Elektroprivrede Srbije.
Panović kaže da zato očekuju da će nova ministarka rudarstva i energetike pokrenuti suštinski socijalni dijalog sa reprezentativnim sindikatima u sektoru energetike i rudarstva. Objašnjava i da je GS IER, osim za socijalne posledice restrukturiranja EPS-a, veoma zainteresovan i za kolektivno pregovaranje u kompaniji ZiJin Copper Bor, kao i za uspostavljanje kontinuiranog dijaloga Nezavisnosti sa menadžmentom te kineske kompanije, jer se radi o ključnim pitanjima za približno 5.000 radnika.
U GS IER podsećaju da je posebno teško pitanje poslovna budućnost JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, koje dobija subvencije iz republičkog budžeta od približno 4,5 milijardi dinara godišnje. Problem je što se pojedini rudnici nalaze pred zatvaranjem jer su iscrpeli eksploataciju uglja. Još za vreme vlade Vojislava Koštunice GS IER je predlagao da se status rudnika u sastavu Resavice rešava po “receptu” Slovenije. To znači da treba posebnim zakonom regulisati postepeno zatvaranje rudnika ali i otvaranje drugih industrija na područijima tih rudnika.
Sindikat IER ukazuje i na značajne probleme u Namenskoj industriji, konkretnije u preduzećima Zastava oružje i Krušik. Zato bi bilo važno otvaranje dijaloga novog ministra odbrane i predstavnika reprezentativnih sindikata, ali, kako kažu, ne da se kao do sada pozivaju samo sindikati iz preduzeća, već i Granski sindikat IER.
Uspostavljanje socijalnog dijaloga sa reprezentativnim sindikatima očekuje se i od nove ministarke privrede posebno zbog veoma složenih pitanja budućnosti preduzeća HIP Petrohemija i MSK Kikinda, za koje država kao njihov vlasnik ni posle mnogo godina nije uspela da nađe strateške partnere.
Granski sindikat javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti “Nezavisnost” (GSJSKD) od novog sastava Vlade, odnosno od resornih ministarstava očekuje uspostavljanje socijalnog dijaloga i stalne komunikacije.
– Primena suštinskog dijaloga na svim nivoima, od ministarstava do lokalne samouprave, za nas je izuzetno važna zbog tripartitnih pregovora o kolektivnim ugovorima. Očekujemo kontinuiranu komunikaciju sa Ministarstvom rada, Ministarstvom građevinarstva a posebno sa Ministarstvom finansija koje direktno utiče na ograničenje zarada zaposlenih u komunalnom sistemu, iako se zarade ne isplaćuju iz budžeta već od naplate komunalnih usluga. Smatramo da je neophodno organizovati sastanke sa predstavnicima resornih ministarstava jednom u tri meseca, objašnjava Milan Simić, predsednik GSJSKD.
Taj sindikat, takođe, smatra da u stalnu komunikaciju treba da se ukljičuje i Ministarstvo priovrede. Simić ukazuje da je neophodno posebno angažovanje Ministarstva rada u delu inspekcijskog nadzora, te da je potrebna i stalna direktna komunikacija sa Inspektoratom za rad i Upravom za bezbednost na radu.
U GSJSKD očekuju ukidanje Uredbe o ograničenju broja zaposlenih i prestanak političkog zapošljavanja na štetu struke i stručnosti jer je evidentan manjak izvršilaca osnovne komunalne delatnosti.
– Očekujemo i jednak tretman zaposlenih u javnom sektoru. To praktično znači da kada se povećavaju zarade zaposlenih u javnom sektoru da to važi i zaposlene u komunalnim preduzećima čije osnovne zarade nisu povećane unazad šest godina za razliku od drugih zaposlenih u javnom sektoru. Naše očekivanje je i da se ukine takozvana masa za zarade koja je prouzrokovala uravnilovku u visini primanja u komunalnom sistemu. Smatramo i da je izuzetno važna i kontrola odgovornosti za vođenje i upravljanje komunalnim preduzećima, navodi Milan Simić.
Granski sindikat prehrane, ugostiteljstva, turizma, poljoprivrede, vodoprivrede i duvanske industrije Nezavisnost (GS PUT) očekuje da nova Vlada merama makroekonomske politike učini sve da se očuva zaposlenost.
– Na početku epidemije, kada je potražnje za prehrambenim proizvodima bila izrazito povećana, kao i kasnije preduzeća, zadruge i poljoprivrednici su obezbedili samoodrživost Srbije u snadbevanju hranom. I ne samo to – već sada je jasno da će ove delatnosti u 2020. godini ostvariti značajne izvozne rezultate, a neki pokazatelji ukazuju na to da je produktivnost u ovom sektoru veoma blizu proseku EU. Zbog toga očekujemo i zahtevamo da nova Vlada raspoloživim merama makroekonomske politike učini sve da se očuva sadašnji nivo zaposlenosti u industriji prehrane, poljoprivrede i srodnim delatnostima, kaže Dejan Titović, predsednik GS PUT.
U tom sindikatu nisu zadovoljni dostignutim nivoom ekonomsko-socijalnog položaja radnika u pomenutim sektorima, jer trenutni, zvanični podaci govore da su zarade u ovim delatnostima ispod republičkog proseka. Prosečna zarada u prehrambenoj industriji u avgustu je iznosila 77 % republičkog proseka, u poljoprivredi 87 %, u vodoprivredi 91 %, a zaposleni u delatnostima usluga i smeštaja hrane su primili samo 61 % republičkog proseka. Jedino su zaposleni u proizvodnji pića i u duvanskoj industriji primili zaradu koja je veća od republičkog proseka.
Nisu samo zarade pokazatelj socijalno-ekonomskog položaja radnika u pomenutim delatnostima. Na primer, rad nedeljom i 6-dnevna radna sedmica odavno su pravilo u trgovini, ali to postaje redovna praksa i u drugim delatnostima.
– Zato je neophodno da se intenzivira socijalni dijalog u ovim delatnostima kao i kolektivno pregovaranje u preduzećima. Ukoliko pristup dijalogu od strane poslodavaca i njihovih udruženja, kao i do sada, ostane deklarativan i ne bude sadžajan i suštinski orijentisan na progres i kompromis – ne možemo biti optimisti, ukazuje Titović.
Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost (GS ZSZ) već je uputio nekoliko predloga novoj Vladi povodom otežanih uslova rada zbog pandemije.
– Predložili smo regulisanje povećane bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, zatim stimulacije za zaposlene koji rade sa COVID pacijentima i povećanje plata. Sve naše predloge uputili smo Ministarstvu za zdravlje i Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja. Za sada nema odgovora, rekao nam je Zoran Ilić, predsednik GS ZSZ.
Pored zahteva za optimalnim zaštitnim sredstvima, zbog povećanog priliva COVID pacijenata GS ZSZ je tražio i prevođenje u stalni radni odnos svih zaposlenih na određeno vreme za vreme pandemije. Ukoliko zatreba, tražiće i dodatno radno angažovanje ili ispomoć nezaposlenih lica sa zdravstvenim kvalifikacijama koja su u evidencijama biroa za zapošljavanje kao i studenata završnih godina medicinskih studija.
– Razmatrajući i uvažavajući činjenicu da može doći do otpuštanja radnika u drugim delatnostima zatražili smo da se u osnovicu cene rada za 2020. godinu uključi i 10 odsto dodatka na osnovnu platu iz ove godine. Ta nadogradnja osnovice za obračun plata sa 10 odsto ne bi zahtevala dodatna sredstva. Sve to je utemeljeno na osnovu očekivanog rada za vreme pandemije u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, ukazuje Ilić.
U GSZS očekuju i intenziviranje pregovora i socijalnog dijaloga povodom njihovih predloga da se rad sa COVID pacijentima uredi Posebnim kolektivnim ugovorom, a posebno kada je reč o prevenciji bezbednosti i zdravlja na radu i stepenastim stimulacijama prema težini rada.
Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost (GS PRS) očekuje da se sa novom Vladom obnove ranije započeti pregovori o platama i platnim razredima.
– Postavljam pitanje i sebi i vama, šta se može očekivati od „ograničene Vlade“ i od Vlade kontinuiteta. No, bez obzira, uvek može „i brže i bolje“. Od Vlade očekujemo da obnovimo započete pregovore kako po pitanju povećanja plata tako i po pitanju platnih razreda, rekao je Tomislav Živanović, predsednik GS PRS.
On je dodao da imajući u vidu da je ministar Branko Ružić bio ministar državne i lokalne uprave u prethodnom mandatu, i da je ovo Vlada kontinuiteta, može se zaključiti koji je dometi i Vlade i Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj. Živanović smatra da su zbog toga i način i rezultati rada ministra Ružića u ovoj Vladi omeđeni i jasno definisani, ali da će bez obzira na to GS PRS nastaviti pregovore, podsticati i uticati na razvijanje socijalnog dijaloga i usmeravati pregovore u smeru koji odgovara zaposlenima u obrazovanju.
– Od ministra očekujemo da ispoštuje ranije dogovoreno povećanje plata u obrazovanju do uvođenja platnih grupa i platnih razreda, da doprinese rešavanju problema zaposlenih u obrazovanju do V stepena čije su zarade sada na nivou „minimalca“, kao i da u potpunosti poštuje kolektivne ugovore zaposlenih u obrazovanju. Na taj način bi se smanjile nejednakosti između različitih delatnosti u okviru javnih službi, intenzivirao socijalni dijalog i ubrzale reforme u obrazovanju, zaključio je Živanović.
Granski sindikat uprave, pravosuđa, odbrane i policije Nezavisnost (GS UPOP) je zbog veoma složene strukture svog članstva upućen na veliki broj ministarstava. U poziciji poslodavca članovima tog sindikata nalaze se Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija, objašnjava predsednik tog sindikata Dragan Čabrić.
– Očekivanja našeg sindikata i samih povereništava od izabrane Vlade su prilično umerena. Najavljeno je ograničenje njenog mandata do početka 2022. godine i zbog toga nije realno očekivati da će se pristupiti rešavanju onih pitanja koja se odlažu od 2015. a pre svega donošenje zakona o platnim razredima koji je za naše članstvo od najvećeg značaja, kaže Čabrić.
Naš sagovornik smatra da su situacija nastala zbog pandemije i prilagođavanje novim okolnostima veoma pogodni za zloupotrebe i kršenje osnovnih sindikalnih prava i sloboda. Mnogi službenici su izloženi riziku zbog prirode poslova a sa druge strane nisu preduzete adekvatne mere zaštite ili su one nedovoljne. Posebno je osetljivo pitanje odlaska u karantin službenika koji su bili u kontaktu sa pozitivnim na Kovid 19. Zbog svega toga, u GS UPOP očekuju da se u narednoj godini izmene zakonska rešenja i posebni kolektivni ugovori u pravcu definisanja konkretnih obaveza poslodavca i prava zaposlenih u slučaju pojave zaraze i njihovog eventualnog lečenja.
Čabrić smatra da u javnoj upravi nije realno očekivati smanjenje zaposlenih ili njihovo otpuštanje. Međutim, u posebno nepovoljnom položaju su zaposleni koji su angažovani po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, jer nije definisan njihov status u uslovima kada su primorani da budu u izolaciji i udaljeni sa posla. Pored toga, Čabrić kaže da bi rad od kuće mogao da se primenjuje u većem obimu, posebno za ugrožene kategorije zaposlenih.
– Oblast u kojoj očekujemo značajne korake je u vezi sa najavljenom borbom protiv korupcije na svim nivoima, naročito u državnim institucijama. Tu vidimo i prostor za aktivnije učešće sindikata posebno u zaštiti uzbunjivača i prijavljivanja slučajeva korupcije.
Predsednik GS UPOP ne očekuje značajnije iskorake u procesima evrointegracija jer je pitanje vladavine prava kao i poštovanja elementarnih ljudskih sloboda, uključujući i ona o sindikalnom delovanju i organizovanju, „očigledno ispod radara novoformirane vlade jer ova pitanja ne donose popularnost i vidljivu korist za političke subjekte na unutrašnjoj političkoj sceni“.
Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija Nezavisnost (GS SITEL) smatra da svaka pa i ova nova Vlada Srbije, bez obzira na trajanje mandata, ima ozbiljne obaveze i zadatke.
– Od Vlade, posebno od resornih ministarstva u čijoj su nadležnosti delatnosti članstva našeg sindikata, kao sindikalni predstavnik očekujem, pre svega, da spreče masovna otpuštanja radnika usled epidemije ali i da se maksimalno angažuju kako bi se smanjile socijalne nejednakosti i siromaštvo. Takođe, očekujem intenziviranje socijalnog dijaloga i povećanje plata, kao i ubrzanje reformi i integracionih procesa sa Evropskom unijom, rekao nam je Aleksandar Titović, predsednik GS SITEL.
U Sindikatu penzionera Nezavisnost kažu da nemaju poverenje u novu Vladu i njenu politiku iako za nju imaju brojne predloge .
– Od Vlade koja ima kontinuitet sa Vladom od 2014. godine i isti sastav koalicije koja je u srpskom parlamentu glasala za smanjenje – otimanje dela penzija i plata ne očekujem ništa dobro. Ova Vlada je na sastavljena na temeljima koji su postavljeni još 2012. godine a koji se zasnivaju na mržnji i diskriminaciji penzionera. To je politika koja je oduzela sva osnovna ljudska prava, sklona otimanju imovine – penzija, zabranama kretanja u vreme vanrednog stanja kada su veće pravo dali kućnim ljubimcima nego penzionerima, izjavio je Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera.
Naš sagovornik podseća na širenje panike i straha zbog virusne epidemije na plasiranje vesti o navodno velikoj brizi o penzionerima, te lažne tvrdnje da penzioneri nikad nisu imali veće penzije nego danas.
– Takva Vlada nije dobronamerna prema starim osobama niti radi za dobrobit penzionera a ni same nacije. Vlada i parlament imaju ustavnu da sa poštenom namerom pod hitno donesu zakon lex specijalis kojim će biti regulisana obaveza države, način i rok u kojem će se penzionerima vratiti umanjeni delovi penzija. Samo tako će postati država svih građana, bez diskriminacije, smatra Grabundžija.
Naveo je i da bi voleo kada bi Vlada otpočela istinski dijalog sa penzionerskim organizacijama kao bi se izradila nacionalna strategija o položaju starih lica i načinuima rešavanja problema starih lica. Takođe, trebalo bi osnovati nacionalno veće za brigu o problemima starih lica i penzionerskih organizacija, uključujući domove starih lica i klubove penzionera. Potrebno je regulisati mogućnost zapošljavanja osoba koje su sposobne da rade nakon penzionisanja (inženjeri, lekari, informatičari i drugi). Takođe, treba omogućiti penzionerima na postupanje pred Agencijom za mirno rešavanje sporova ili ih osloboditi od skupih sudskih taksi i advokatskih nadoknada.
