14. novembar 2020. Kategorija: Autorski tekstovi, Branislav Božić Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Google
Novembarski talas epidemije korona virusa u Srbiji je negativnim efektima već nadmašio oba prethodna, ali u preduzećima zasad nema naznaka da su oni postali „inkubatori zaraze“, izuzimajući noćne klubove i kafiće koji rade uprkos visokom riziku
Naravno, po prirodi posla u rizičnu zonu virusa Kovid 19 spadaju gotovo svi zaposleni u zdravstvu i dobar deo onih u socijalnoj zaštiti i domovima za starije osobe. Da je to tako posvedočio je na dan donošenja izmena Zakona o zaštiti od zaraznih bolesti ministar zdravlja Zlatibor Lončar koji je kazao da je 814 medicinskih radnika inificirano korona virusom, od kojih je 47 na bolničkom lečenju. Istovremeno u ustanovama socijalne zaštite za smeštaj korisnika i u domovima za smeštaj odraslih i starih bilo je zaraženo na isti dan 165 zaposlenih.
Kada je reč o fabrikama i o realnom sektoru, nakon poslednjeg većeg slučaja zaraze, kada se u niškoj Juri u oktobru inficiralo 68 radnika, a zbog toga zasedao čak i Gradski krizni štab, inspekcija navodno nije našla nijedan bitan propust na licu mesta. Da li to znači da će osim kod poslovično problematične Jure nadležni morati i dalje da utvrđuju “pravilnosti” umesto onog što je pogrešno, pitanje je na koje će verovatno najviše ukazivati sindikati i radnici.
Da podsetimo, u Juri je inspekcija kako-tako počela da “radi” svoj posao tek nakon burnog protesta radnika u Nišu, a pre toga u Rači i Leskovcu. Niški radnici su izneli niz ozbiljnih optužbi, počev od toga da poslodavac nije obezbedio dovoljno maski, preko neadekvatne organizacije rada, do dupke punih autobusa kojima se prevoze na posao. Kako bilo, nakon pomenutog nalaza isnpekcije u Juri utišao se glas radnika, ali je zato nedavno slično stanje bilo u Zastavi oružju. Korona virusom inficirano je dvadesetak radnika, a nakon toga su pooštrene mere i sprovedeno masovnije testiranje.
Pojavilo se, takođe u Kragujevcu, žarište i u firmi Fijat plastik. Radnici u ovoj firmi su se pobunili ukazujući da su epidemiološke mere „obesmišljene“, te su menadžmentu kompanije Fijat Krajslera predložili da se primeni samoizolacija preventivno za sumnjive kontakte, ali je predlog odbijen. Ističu da zaposleni dobijaju po dve maske za osmočasovno radno vreme, iako je poznato da maska štiti samo dva sata.
Na pomenutim primerima vidi se sva nelogičnost aktuelnih mera i primena kontrole u Srbiji, a, kako ističu naši sagovrnici, proizvodni i drugi radnici još i imaju sreće da stanje nije gore. Očigledno je da je to tako zahvaljujući i njihovom oprezu i korišćenju zaštitnih sredstava koji sami kupuju.
Državna tolerancija „inkubatora zaraze“
Kako za sajt Nezavisnosti kaže novinar Miša Brkić u zaštiti radnika na radnom mestu ključna je uloga zakona, odnosno države.
– Jasno je da je državi stalo da ne naljuti poslodavce, ali je apsolutno jasno i da zakon mora da štiti radnika. Zato i postoji – da sudi ”ni po babu, ni po stričevima”. Naravno, na poslodavcima je bila i jeste obaveza da zaštite radnike. Međutim, stiče se utisak da nije u pitanju samo materijalni trošak kao razlog neuvođenja zaštitnih mera. Ima mnogo neznanja i nesposobnosti menadžera i neposrednih rukovodilaca da organizuju zaštitne mere. Najveći im je, na primer, problem prevoza zaposlenih do radnog mesta, ukazuje Brkić i dodaje da je nesporno da je mere najteže sprovesti u industrijskim pogonima, jer je tu mnogo ljudi na malo prostora.
Za našeg sagovornika je enigma zašto se ne ograničava rad pravih „inkubatora zaraze“ kao što su kafići i noćni klubovi.
– Oni nisu srpska privreda, niti od njih zavisi bruto društveni proizvod (BDP) da bi se toliko razmišljalo da li ih treba zatvoriti ili ne, ako su ključni uzročnici širenja epidemije. Izgleda da državni vrh i dalje ima previše razumevanja za te ”biznise” jer odatle stižu jake lobističke poruke i podrške vlastima, smatra Miša Brkić.
Izgleda da je ta „poruka“ veoma uticajna, jer se uprkos insistiranju medicinskog dela Kriznog štaba da se ograniči rad kafića i klubova u četvrtak 12. novembra, prvi put od početka epidemije desilo da Vlada ne donese nove mere, nego je vagala šta i kako da uradi.
A da li se slične poruke i zahtevi iz sindikata uvažavaju, za naše sagovornike iz granskih sindikata UGS Nezavisnost pitanje je na koje je gotovo nemoguće odgovoriti, jer se radi po onom starom – na papiru i u obećanjima nekako, a u praksi gotovo nikako.
Nebriga o novozaposlenima
Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite kaže da je nakon njihovih najnovijih zahteva i predloga Vladi stiglo samo ćutanje.
– Pored zahteva za optimalnim zaštitnim sredstvima, tražili smo i ono što je za samo zdravstvo najbitnije, a to je prevođenje u stalni radni odnos svih zaposlenih koji su primljeni na određeno vreme za vreme pandemije, a ako zatreba da se traže i novi prijemi ili pomoć sa biroa za zapošljavanje. Doduše, novih zapošljavanja, tj prelaska iz statusa na određeno u status na neodređeno vreme ima izuzev tamo gde to pravo, protivno naredbama Ministarstva zdravlja, nisu iskoristili pojedini direktori ustanova. Nakon niza pregovora ostvarena su prava na stimulacije koje se obezbeđuju iz sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO), ali prema procenama samog fonda. Po nama, tu je načinjena greška, jer je bilo jednostavnije da je evidentiranje učinka rada prepušteno ustanovama. Upravo usled tog previda iz par ustanova su prispele primedbe na način isplate, ističe Ilić.
Pored ovog, a što se tiče GS zdravstva, na prvom mestu neizostavan je socijalni dijalog kako bi se rad sa kovid pacijentima i u sličnom kriznim stanjima uredio Posebnim kolektivnim ugovorom, zbog prevencije bezbednosti i zdravlja na radu i sa stimulacijama stepenasto prema težini rada.
Prema Ilićevim informacijama broj zaraženih medicinara je oko 7-8 odsto od ukupnog broja inficiranih u zemlji.
– Ono što predstavlja najveću opasnost po zdravstveni sistem je nagli skok zaraženih koji nas može dovesti do „zarobljavanja“ određenih grupacija u zdravstvu koje su posebno obučene za rad u kovid sistemu, pa bi se za njih teško mogla naći zamena. Naravno, ne treba zanemariti ni iscrpljenost zaposlenih koji još od marta, iz dana u dan, rade pod dodatnim fizičkim naporom i stresom od potencijalne zaraze, napominje predsednik GS zdravstva Nezavisnost, jednog od dva reprezentativna sindikata u toj delatnosti.
Ne popuštati sindikalni pritisak
Dragan Vesić, Sekretar GS industrije, energije i rudarstva kaže da je u najvećem broju preduzeća aktiviran rad odbora za bezbednost i zdravlje na radu u kojima učestvuju predstavnici sindikata, tako da je u ovom trenutku stanje u fabrikama i rudnicima bolje nego u prvom talasu.
– Imali smo probleme sa zaražavanjem u državnom preduzeću Zastava oružje, a takođe se nedavno povećao i broj inficiranih u fabrici Tigar Tajers u Pirotu, ali se ne radi o alarmantnim ciframa. Obilazeći mnoge fabrike proteklih sedmica uverili smo se da su poslodavci shvatili ozbiljnost situacije. Kontrole preventivnih epidemioloških mera su rigorozne, svuda se meri temperatura na ulasku, a pojedini poslodavci su zapretili čak i kažnjavanjem onih pojedinaca koji u toku rada ne nose maske, navodi naš sagovornik.
Vesić misli da je odgovornije postupanje poslodavaca rezultat sindikalnog pritiska, ali i da su vlasnici shvatili da prekid proizvodnje zbog povećanog zaražavanja nanosi njima veliku ekonomsku štetu, mnogo veću od troškova mera.
– Naravno, nismo zaboravili na probleme koje smo u aprilu imali sa poslovodstvom fabrike Jura u Rači, gde je naš sindikalni poverenik progonjen samo zato što je zahtevao striktno poštovanje epidemioloških mera. Zbog toga smo rešeni da ne popustimo u sličnim slučajevima, jer zaštita zdravlja zaposlenih mora da bude imperativ ispred profita, odnosno neće biti ni tog profita ako radnici budu bili bolesni.
„Opušteno“ u državnim organima
Dragan Čabrić i Nebojša Pejčinović, predsednik i sekretar GS uprave, pravosuđa, odbrane i policije (GS UPOP) kažu da se nakon prvih nesnalaženja u ovim delatnostima u martu, očekivalo da će kasnije biti mnogo lakše.
Međutim, u julu je bilo mnogo zaraženih među zaposlenima u državnim organima, pre svega zbog neadekvatne primene mera prevencije i zaštite. Opuštenost i neodgovornost poslodavaca koja je i demonstrirana sa najvišeg državnog nivoa (cirkus oko izbora, fudbalski derbi i slično) dovela je do masovnog oboljevanja državnih činovnika. Rad od kuće je bio organizovan samo za najugroženije kategorije zaposlenih. Neretko i čitava odeljenja i organizacione jedinice su bile desetkovane, podsećaju iz GS UPOIP.
– Mere karantina i obavezne izolacije i danas, kao i u julu i avgustu, određuju se po pravilu sa zakašnjenjem. Uz to, problemi postoje kod lica koja su angažovana putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima, jer im se period koji provedu u izolaciji ne isplaćuje uredno, a često ostaju i bez nadoknade za te dane. Isto je i kod obračuna troškova prevoza. Sve u svemu, sav ili najveći trošak koji nastaje zbog epidemije uglavnom snose zaposleni u državnim organima. Količina maski i sredstava za dezinfekciju je po pravilu nedovoljna za kontinuiranu zaštitu koja jedino garantuje kakvu-takvu bezbednost na poslu, objašnjava Nebojša Pejčinović.
Naš sagovornik podseća i da je u prvom naletu virusa u martu bilo ozbiljnih problema u policiji i vojsci kod kontrole mera u vreme vanrednog stanja sa potencijalno zaraženim osobama.
– Trenutno je ozbiljna situacija u lokalnim samoupravama, recimo u katastrima, takoreći svuda gde postoji neposredni kontakt sa građanima. Međutim, kada zbog toga reagujemo i izađemo u javnost, veoma često, kao u slučaju Republičkog geodetskog zavoda, budemo okrivljeni za širenje panike i lažnih vesti. U tom smislu može se konstatovati da i sindikat u ovim okolnostima trpi diskriminaciju i mobing, navode u GS UPOIP.
Pomeriti školski raspust
Apeli sindikata nekad se, ipak, uvaže, kao u oblasti obrazovanja, kaže Tomislav Živanović, predsednik GS prosvetnih radnika Srbije.
– Naša i inicijativa još dva sindikata prema novom ministru bila je da se i za srednje škole omogući jesenji raspust od tri dana, kako bi se sa vikendom usporilo širenje virusa preko školske dece. To je prihvaćeno. Iniciraćemo i da se, ako to može pomoći u usporavanju širenja epidemije, pomeri raspust kako u Vojvodini tako i u ostalim krajevima Srbije, a da se kada opasnost bude manja nastava organizuje kako se to bude moglo. Ovome treba pridodati i opasnost od sezonskog gripa čije je širenje preko školske dece i te kako izraženo, ističe Živanović.
On podseća na već poslovične nelogičnosti u različitim oblastima, kao što je ona da je krizni štab doneo odluku o ograničenju broja na manje od pet osoba na otvorenom tako i u zatvorenom prostoru, a istovremeno u školama je na svakom času po 15 đaka. Odluka da navedene odredbe ne važe za škole dovoljno govore o tome da u Kriznom štabu nisu pravovremeno sagledali sve potencijalne opasnosti. Ili ne znaju kako to da reše i kako da pomire kvalitet u nastavi sa opasnošću od pandemije, smatra Živanović.
Predsednik GS PRS ukazuje i da uputstva Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nisu uvek jasna i nije ih lako primeniti, te se neka od njih, od slučaja do slučaja, moraju improvizovati ili se traže dodatna objašnjenja. Nejasno je, recimo, kada se škola zatvara, odnosno koliki se broj zaražene dece i zaposlenih podrazumeva da bi se to desilo. To je posebno važno kod obolevanja deficitarnog nastavnog kadra za koje ne može naći adekvatna zamena na tržištu rada.
Građevinarstvo odoleva epidemiji
Za Sašu Dimitrijevića, predsednika GS Građevinarstva, građevinskog materijala i drvne industrije najbinije je da se što doslednije sprovode Vladine avgustovske mere za privredu.
U granama ovog sindikata sve kompanije su usvojile planove preventivnih mera, a problem su radovi u tehnologiji izvođenja koji zahtevaju intenzivnije kontakte zaposlenih, ili su higijenske mere teško sprovodive zbog objaktivnih uslova kao što su rad na otvorenim gradilištima i trasama puteva.
– Postoje sporadični primeri infekcije kao što se dešavalo i tokom prva dva talasa epidemije, ali sve kompanije rade. Teško je tu sada utvrditi i da li su radnici zaraženi “privatno” ili na radnom mestu. Gledajući stanje u državi pre bi se reklo da je ono prvo. Važno je da zasad nemamo informacije o većem broju zaraženih u kompanijama i to tako treba da ostane, zaključuje Dimitrijević.
Veliki pad turističke privrede
U Granskom sindikatu prehrane, ugostiteljstva, turizma, poljoprivrede, vodoprivrede i duvanske industrije (GS PUT), ističu da je epidemija izazvala najveći pad poslovanja u turističko-ugostiteljskoj privredi.
– Broj turističkih noćenja u septembru bio je manji za 23 odsto, a broj dolazaka turista za 43 procenata u odnosu na isti mesec 2019. Interesantno je to što statistika pokazuje da je u delatnosti usluga smeštaja i ishrane čak zabeležen rast zaposlenih, tako da je u trećem kvartalu ove godine bilo ukupno 87.322 radnika, što je za pet odsto više nego u istom kvartalu lane. Sigurno je ovaj efekat postignut zahvaljujući merama subvencionisanja, ali verujemo da je delimično rast zaposlenosti zabeležen i zbog zapošljavanja radnika koji su pre odluke o subvencionisanju radili „na crno“, kaže Dejan Titović, predsednik ovog granskog sindikata.
Koliko je poznato rukovodstvu GS PUT, do sada nije bilo većih epidemioloških žarišta u preduzećima sa srednjim i većim brojem radnika. Kažu da su na uspeh sprovođenja zaštitnih ovih mera svakako uticali i postojeći standardi bezbedne proizvodnje hrane.
