Digitalne platforme poput Glovo, Wolt, Donesi i CarGo tretiraju radnike kao „nezavisne pružaoce usluga“, a ne kao zaposlene. Time se zaobilaze njihova prava na sindikalno organizovanje i socijalnu zaštitu, zagarantovana onima koji imaju uobičajene ugovore o radu, pokazuje studija Centra za istraživanje javnih politika. https://publicpolicy.rs/publikacije/7541feaa6a2ab37f0f57ea39f035f9cc247d6a75.pdf )
Propisi koji normativno regulišu rad i prava iz rada u Republici Srbiji, pa i Zakon o radu, umesto termina „radnik“, koriste termin „zaposleni“, što podrazumeva potpisan standardni ugovor o radu, i pravo na sindikalno organizovanje garantuju isključivo „zaposlenima“. Stoga su pojedine grupe radnika, posebno onih u atipičnim formama rada kao što su radnici na poslovima dostave preko aplikacija, lišene prava na sindikalno organizovanje, a time i na kolektivno pregovaranje, štrajk i sindikalnu zaštitu.
Tokom protekle decenije je širom sveta došlo do eksplozije rada u platformskoj ekonomiji. Rad uz posredovanje platformi prodro je u sve oblasti ekonomske aktivnosti, iz korena izmenivši razumevanje rada i zaposlenosti. Ni Srbija, poput mnogih drugih zemalja, nije ostala imuna na ovaj fenomen. Pored frilensera koji rade na onlajn digitalnim platformama, odnedavno u Srbiji raste i broj angažovanih radnika preko mobilnih aplikacija za dostavu hrane kao što su Glovo, Donesi, Wolt, a i za prevoz putnika, kao što je aplikacija CarGo.
Većina tih platformi je u Srbiji aktivna od 2018. ili 2019. godine, izuzev firme Donesi (danas deo lanca Delivery Hero) koja je osnovana još 2006. godine, iako je mobilnu aplikaciju uvela tek 2014. Uprkos njihovom relativno skorašnjem ulasku na tržište, vetar u leđa ovim servisima dala je pandemija kovida-19, što je dovelo do povećanja njihove baze korisnika i broja ljudi koji rade preko platformi.
Prvo istraživanje Centra za istraživanje javnih politika o radnicima preko mobilnih aplikacija ukazuje da njima nisu dostupna mnoga prava iz standardnog radnog odnosa. Uprkos tome, platforme koje nude usluge putem mobilnih aplikacija privukle su značajan broj radnika zainteresovanih da svoj dotadašnji radni odnos na neodređeno vreme i socijalno i zdravstveno osiguranje zamene boljom zaradom i fleksibilnijim radnim vremenom.
U Srbiji na ovim poslovima rade prvenstveno muškarci srednjih godina sa relativno dugim radnim stažom koji imaju srednje ili više obrazovanje. Nasuprot tome, žene se retko bave ovim poslovima. Studenti uglavnom rade nepuno radno vreme, dok ostali rade puno radno vreme.
Usled nedostatka radnih mesta i loših uslova koji preovladavaju na domaćem tržištu rada, platforme za prevoz putnika, a naročito za dostavu, predstavljaju relativno atraktivne prilike za posao u Srbiji. One nude neprekidnu ponudu posla, zbog čega radnici mogu da ostvare dobre prihode i određeni stepen finansijske stabilnosti.
Kako pokazuju rezultati studije Centra, ovako angažovani radnici mogu da zarade između 60.000 i 200.000 dinara mesečno (između 500 i 1700 evra), što je daleko više nego što su ovi ljudi u stanju da zarade na radnom mestu sa sličnim nivoom veština. To je naročito izraženo kod radnika bez formalnih kvalifikacija ili univerzitetske diplome, koji ipak čine manjinu među dostavljačima putem mobilnih aplikacija.
Dok studenti najčešće rade nepuno radno vreme, onima kojima je to glavni posao, radni dan traje od osam do 12, ili čak 15 sati. Na mesečnom nivou, oni koji rade najviše skupe 200 do 300 sati mesečno, u poređenju sa većinom zaposlenih koji rade oko 170 sati. Ali, kada se sve sabere, zarada je iluzija, kažu neki od njih.
To je zato što ovih 60.000 i 200.000 dinara mesečno zarađeno uz visoku cenu. Pre svega, iako određuju sva pravila i uslove rada, platforme ne zapošljavaju radnike neposredno već putem posrednika koji radnicima najčešće nude prekarne ugovore o radu, odnosno ugovore o privremenom ili povremenom angažovanju, koji najčešće glase na daleko manji broj radnih sati od onog koji zaista ostvare. Pored toga, pojedini radnici uopšte i nemaju nikakve ugovore o radu, ili ne znaju šta su potpisali. Njihov odnos sa posrednicima svodi se na plaćanje izvesnog procenta agencijama (najčešće od 8% do 15%) da bi na ruke i ređe na račun dobili svoj novac. Mali broj radnika registrovao se kao preduzetnici, ali ovi nameti su preveliki za nivo zarade koju ostvaruju, pa kroz jednu preduzetničku radnju najčešće radi jedan legalan preduzetnik i nekoliko njegovih kolega, kojima u kešu isplaćuje zaradu. Zbog toga ovaj tip rada u Srbiji karakteriše nepoštovanje načela dostojanstvenog rada, odnosno ograničena socijalna zaštita, bezbednost i zdravlje na radu, stabilnost radnog mesta i mogućnosti za socijalni dijalog.
Mnogi radnici rekli su nam da ne mare za to. Neki od radnika koje je Centar intervjuisao rekli su da im zdravstveno osiguranje ne treba „jer su zdravi“, a ni penziono, jer „penzija verovatno neće ni postojati kad ja budem ostario“. Ipak, kada se povrede – a saobraćajne nezgode su u ovom poslu veoma česte – mnogi od njih u potpunosti ostaju bez prihoda i mogućnosti za lečenje, izuzev ako su osigurani preko nekog od članova porodice.
Drugo, teško je reći da li je ovaj iznos od 60.000 i 200.000 dinara bruto ili neto iznos zarade. Naime, radnici od ovog novca plaćaju svoje obroke, troškove nabavke ili popravke vozila, benzina i zamene delova, parkiranja i, kao što smo rekli, najčešće nemaju plaćeno bolovanje ili godišnji odmor, pa na njih gledaju kao na trošak.
Kao sredstvo za rad koriste svoja privatna vozila – automobile, motore ili bicikle, a troškovi amortizacije nisu uračunati u njihove zarade, sami plaćaju kazne za nepropisna parkiranja koja su ponekad neminovna prilikom dostave. Nažalost, ne prepoznaju probleme vezane za bezbednost i zdravlje na radu, već uočavaju samo problem bezbednosti u saobraćaju.
Brojne države u svetu nastoje da odgovore na izazove koje postavlja platformski rad, kako onaj onlajn tako i ovaj preko mobilnih aplikacija. Neke zemlje donose sektorske i zakone o konkurenciji, propise o radu i pravila koja se specifično odnose na onlajn platforme. Srbija se i dalje ne oglašava ni po jednom od ovih pitanja.
