- oktobar 2021. Kategorija: Intervju Izvor: UGS Nezavisnost Foto: N1, youtube
Lekare posebno boli što su Krizni štab i Ministarstvo zdravlja odgovornost za zaražavanje prebacivali na njih, a ne na loše uslove rada, izjavio je epidemiolog dr Zoran Radovanović u specijalnom razgovoru za portal UGS Nezavisnost.
U Srbiji je prošle godine od posledica kovida-19 preminulo oko 30.000 građana, a u ovoj godini se očekuje da će ta crna brojka biti znatno veća. Vlast je prošle godine uhvaćena kako fingira broj umrlih, dok je ove godine, prema mišljenju mnogih lekara, svesno odlučila da žrtvuje narod zarad privrednog rasta i političkih poena.
Dok su prošle godine sprovođene najrestriktivnije moguće mere (policijski čas, zabrana rada ugostiteljskih objekata, zatvaranje škola i fakulteta, zabrana skupova…), kako bi se smanjio broj zaraženih i preminulih (što je davalo rezultate), u poslednjem virusnom talasu kada od posledica kovida-19 dbevno umire i više od 50 a zarazi se oko 8.000 ljudi, premijerka Ana Brnabić je saopštila da Krizni štab više ne veruje u efekte preventivnih mera. Kaže, jedini spas je u vakcinaciji, iako se njen šef vakcinisao tek 6. aprila i to organizujući rijaliti iz helikoptera. Potrošili su ogromne pare na kupovinu vakcina, ali nisu znali da osmisle i spovedu uspešnu kampanju za vakcinaciju.
Predlozi lekara iz Kriznog štaba se ne uzimaju u obzir, ali oni i ne pomišljaju da bar ostavkom spasu svoj obraz i lekarsku etiku. Odlučili su da ostanu tu gde su, iako ničemu ne služe. Struka se ne pita, a građani trpe. Sve veći broj bolnica je u kovid sistemu, tako da pacijenti koji boluju od drugih bolesti nemaju gde da se leče. A kad narod nema gde da se leči, znači da se zdravstveni sistem raspao.
Profesor dr Zoran Radovanović, naš najeminentniji epidemiolog, već godinu i po dana svakodnevno upozorava, pre svega ljude iz Kriznog štaba, kako da se na najbolji mogući način suprostavimo širenju zaraze, ali njegove reči kao da ne dopiru do onih koji odlučuju o sudbini naroda i države. U intervjuu za portal UGS Nezavisnost Radovanović kaže da je Srbija trenutno prva u Evropi po ozbiljnosti epidemiološke situacije.
Kako ocenjujete najnoviju odluku Kriznog štaba da se ne preduzimaju restriktivnije mere na suzbijanju epidemije kovida-19?
– Odluka da se ne donese bilo kakva odluka izraz je svojevrsne doslednosti Kriznog štaba u sprovođenju politike nečinjenja. Takav labav i nedosledan pristup protivepidemijskoj borbi tokom poslednjih 17 meseci, posle ukidanja vanrednog stanja, svrstao nas je među zemlje koje su u celom svetu najgore prošle u tekućoj pandemiji. Za tako porazan učinak nije bila dovoljna tek po neka greška. Cela strategija zasnovana na povlađivanju željama široke javnosti, umesto na struci i nauci, bila je duboko pogrešna. Posledice čiji smo sada svedoci bile su neminovne.
Koja je uloga članova medicinskog dela Kriznog štaba, s obzirom da se njihove preporuke na suzbijanju epidemije ne uvažavaju?
– Vest o neuvažavanju njihovih preporuka je skorašnjeg datuma. Sve vreme smo dobijali informacije da su lekarski i nelekarski deo Kriznog štaba jedinstveni i da se odluke donose konsenzusom. Koliko pratim hronologiju, pravdanja su počela tek posle 11. septembra, kada sam u otvorenom pismu predsedniku Republike naveo: „Nad odgovornima lebdi optužba za krivično delo ponavljanog nepostupanja po zdravstvenim propisima u toku epidemije po članu 248 Krivičnog zakonika Srbije“. Nervoza se dodatno povećala kada je, malo potom, udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida uputilo kolegama sličnu poruku u svom apelu vlastima i javnosti.
Ima li svrhe da u radu Kriznog štaba i dalje učestvuju predstavnici struke?
– Odluka je na njima. Po meni, krajnje vreme da se povuku bilo je prošlog proleća. Jednu priliku činilo je saznanje o krivotvorenju brojeva obolelih i umrlih enormnih razmera, jer ih ne oslobađa odgovornosti čak ni pasivno učestvovanje u toj podvali, recimo, čitanje lažnih brojeva na konferencijama za štampu, kao jasan vid obmanjivanja javnosti. Druga prilika javila se početkom maja, kada su, zbog predizbornih aktivnosti, naterani ili su prihvatili da ubeđuju javnost kako je virus pobeđen.
Da li je vakcinacija, kako to kaže premijerka Ana Brnabić, zaista jedina i dovoljna preventiva od kovida-19?
– Vakcinacija je daleko najvažnija mera sprečavanja i suzbijanja kovida-19, ali ona po pravilu ide u paketu s drugim merama. U situaciji kada visina kolektivnog imuniteta, recimo, 85 odsto ukupne populacije, onemogući dalje rasejavanje uzročnika, moguće je zaboraviti na ostale metode borbe. Međutim, sa samo 42-43 odsto propisno vakcinisanog stanovništva mi sebi ne smemo da dozvolimo takav luksuz. To je čak svojevrstan zločin prema sopstvenom narodu u situaciji kada se dnevno zvanično otkriva preko 7.000 novozaraženih osoba, a svesni smo da je stvarni broj bar trostruko veći.
Zašto vakcinacija nije sprovedena masovnije i brže? Ko je zatajio?
– U takvim situacijama uvek je kriva vlast. Nabavka vakcina je protekla vrlo uspešno i bila je pravovremena, ali je potpuno zatajila zdravstveno-prosvetiteljska akcija. Ne samo da vlast u tom pogledu nije dovoljno uradila, a potpuno su omanuli instituti i zavodi za javno zdravlje, pre svega njihove jedinice za promociju zdravlja, već je odgovorna i za slanje kontradiktornih poruka javnosti. Forsiranjem antivakcinaša i teoretičara zavere na medijima s nacionalnom frekvencijom demagoški je ohrabrivan ksenofobičan segment populacije. Jeftin je izgovor da su u pitanju privatne televizije sa svojom navodno nezavisnom politikom, jer sve dele iste crne liste sa imenima nezavisnih ličnosti i protivnika režima kojima je onemogućen pristup.
Kako tumačite to što je Srbija druga u Evropi po broju novozaraženih u odnosu na broj stanovnika?
– Srbija je trenutno prva u Evropi po ozbiljnosti epidemiološke situacije, ali je mnogo gore i crnje što je u samom vrhu zemalja najpogođenijih pandemijom tokom njenog postojanja. Objašnjenje je jednostavno: strategija protivepidemijske borbe bila je pogrešna. Prirodno je da se za učinjene propuste nađe krivac, kako bi se bar sada krenulo boljim putem.
Da li se vlast odgovorno odnosi prema zdravlju građana?
– Vlast je zabrazdila u populističkom povlađivanju masama. Za pomor do kojeg je došlo, a posebno za njegove ogromne razmere, višak smrti je prešao 30.000, ne može da bude kriv narod, već oni koji ga vode. Žalosno je što je trenutni politički rejting bio osnovno merilo za odluke o načinima suzbijanja epidemije ili, tačnije, za tolerisanje njenog skoro nesmetanog širenja.
Da li je privredni rast važniji od zdravlja ljudi?
– Važno je i jedno i drugo. U azbuku nauke o narodnom zdravlju spada maksima da nema uspešne ekonomije bez zdravih ljudi i da nema zdravih ljudi bez uspešne ekonomije. Zdravlje i ekonomija se ne isključuju, već dopunjuju. Lažna je dilema: ekonomija ili zdravlje. Mnoge zemlje koje su se najuspešnije suprotstavile pandemiji, uglavnom na Dalekom Istoku i u Australiji, ostvarile su prošle godine ekonomski napredak. Kina, u kojoj je i počela cela drama, zahvaljujući efikasnim protivepidemijskim merama zabeležila je porast BDP od preko tri odsto.
Zbog prevelikog broja novozaraženih mnoge bolnice su ponovo u kovid sistemu. Kako se to odražava na lečenje ljudi koji boluju od drugih bolesti?
– Prenapregnutost sistema negativno se odražava i na jedne i na druge. Ljudi umiru od akutnih stanja, izlečivih pod normalnim okolnostima, samo zato što im je otežan pristup lekaru. Lečenje hroničnih bolesnika se odlaže ili otkazuje, što direktno utiče na ishod, odnosno, da budemo do kraja jasni, na njihov životni vek. Preventivni pregledi odraslih se skoro uopšte ne sprovode, a neminovna posledica kasnog otkrivanja bolesti biće povećana smrtnost od izbežnih uzroka tokom narednih godina.
Da li se, nepreduzimanjem preventivnih mera, vlast neodgovorno odnosi i prema zdravstvenim radnicima?
– Izostale mere zaštite, naročito u prvom periodu, dovele su do zaražavanja i umiranja od kovida-19 velikog broja lekara. Za manje od godinu dana, samo do početka februara, preminulo ih je 104. Sistem organizacije rada je zakazao, što su lekari u dobroj meri pripisivali nesposobnom rukovodstvu zdravstvenih ustanova, biranom prema partijskoj pripadnosti i poslušnosti, a ne prema sposobnosti i ugledu u kolektivu. Lekare je posebno bolelo što su Krizni štab i Ministarstvo zdravlja odgovornost za zaražavanje prebacivali na njih, a ne na loše uslove rada – mešanje čistog i nečistog dela, serološki test kao uslov za prijem bolesnika, sa posledičnim rasejavanjem zaraze itd. Odgovornost vlasti proteže se i na bolesnike. Nehumani su uslovi u kovid ambulantama i laboratorijama, gde se čeka na prijem po mnogo sati. Zbog nastalih gužvi, ustanove primarne zaštite su, nažalost, potencijalna sejališta zaraze.
Koje mere bi u ovom trenutku trebalo preduzeti kako bi se „obuzdalo“ širenje virusa i smanjio broj obolelih i preminulih?
– Razumne mere, poput kovid propusnica, trebalo je primeniti letos, kao i u celom svetu, paralelno sa insistiranjem na poštovanju već postojećih mera. Sada je situacija dramatična, pa i mere moraju da budu odgovarajuće. Njih je taksativno navelo udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida (UPK). Nalazimo se u katastrofalnoj epidemiološkoj situaciji i stav UPK je da je u ovom trenutku i pod ovakvim okolnostima hitno potrebno zatvaranje svih objekata koji nisu neophodni na najmanje četiri nedelje. Nakon tri nedelje ponovo proceniti situaciju i odlučiti da li da se mera nastavi ili postepeno popušta po predloženom modelu nivoa.
Da podsetimo, koje su najbitnije mere koje predložilo udruženje Ujedinjeni protiv kovida?
– Da se obustave svi masovni skupovi, a proslave dozvole za najviše četiri zvanice (venčanja, slave, rođendani). Potpuno zatvoriti sve ugostiteljske objekte, sem rada za dostavu na kućnu adresu. Zabraniti sve sportske aktivnosti u zatvorenom prostoru, a na otvorenom najviše dve osobe na rastojanju. U javnom prevozu popunjenost kapaciteta da bude najviše do svakog drugog sedećeg mesta. Sahrane samo uz prisustvo uže porodice. Kompletna nastava onlajn, sem vrtića za decu roditelja esencijalnih zanimanja. Rad od kuće što je više moguće, ako nije moguće onda jedna osoba na četiri kvadratna metra. Boravak u kući što je više moguće, bez poseta i okupljanja koja nisu neophodna. Tržne centre i prodavnice kompletno zatvoriti sem prehrambenih prodavnica, apoteka i benzinskih stanica koje moraju da limitiraju broj kupaca.
Kazali ste da je samo 42-43 odsto stanovništva propisno vakcinisano. Kako povećati broj vakcinisanih?
– Proglasiti obaveznu vakcinaciju svih radnika u zdravstvu, prosveti, policiji, vojsci, javnim službama… u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. U javnom sektoru primeniti sankcije za one koji ne poštuju ovu obavezu.
Da li je moguće sprečiti antivaksersku kampanju?
– Naravno da je moguće. Medijski javni servis RTS trebalo bi da u saradnji s Katedrama za imunologiju medicinskih fakulteta i Društvom imunologa Srbije, napravi obrazovni program usmeren prema različitim uzrastima u cilju podizanja svesti o značaju vakcinacije. Istovremeno, treba obustaviti sistematsko sejanje nenaučnih stavova preko prorežimskih medija i pozvati medije na odgovornost prema građanima u smislu ukidanja senzacionalističkih sadržaja kada se radi o pandemiji.
Ko bi trebalo da preuzme odgovornost?
– Krizni štab da preuzme odgovornost za tekući epidemijski talas, da poštuje naučna saznanja, bez kalkulacija o političkim efektima preduzetih mera, uz uvažavanje iskustva drugih evropskih zemalja, čije su protivepidemijske mere pokazale svoju delotvornost. Ministarstvo zdravlja i Institut “Batut” trebalo bi da redovno stavljaju na uvid javnosti ažurirane podatke o obolevanju i umiranju od kovida-19, posebno po vakconalnom statusu i tipu vakcina, na isti način kako se to čini u celom civilizovanom svetu.
Mora da se postavi i pitanje odgovornosti organa i pojedinaca zbog krivičnog dela ponavljanog nepostupanja po zdravstvenim propisima u toku epidemije (čl. 248 Krivičnog zakonika) što se posebno odnosi na lekare na vakcinalnim punktovima koji odvraćaju građane od vakcinacije mimo protokola.
Velimir Perović
