- januar 2022. Kategorija: Autorski tekstovi Izvor: UGS Nezavisnost Foto: gov.me, youtube
Godina 2022. u Crnoj Gori je trebalo da počne u znaku programa „Maršalov plan – Evropa sad!“, zasnovanom na velikom skoku zarada i korenitoj promeni finansiranja javnog zdravstva. Međutim, sudbina ambiciozne ekonomske reforme zavisiće od raspleta političke krize koja poslednjih dana preti raspadom vladajuće koalicije.
Na predlog Vlade, crnogorski parlament je 29. decembra usvojio set zakona kojima se omogućava povećenje minimalne zarade sa 250 na 450 evra, povećanje neoporezivog dela zarade do neto iznosa od 700 evra, podizanje poreske stope na zarade veće od 1.000 evra sa devet na 15 posto. Istovremeno, ukida se doprinos koji su zaposleni izdvajali za zdravstva koji će se nadomestiti direktno iz državnog budžeta, između ostalog povećanjem poreskih stopa na akciznu robu, tzv. nezdrave proizvode, igre na sreću…
Ova vest je naišla na masovnu podršku zaposlenih u Crnoj Gori. Istine radi, čule su se i, doduše retke, kritike stručnjaka koji smatraju da se radi o nedovoljno promišljenom eksperimentu, kao i osporavanja iz redova političke opozicije, mada ne cele. Naime, zakoni su usvojeni glasovima 50 od ukupno 81 poslanika, što znači da su dobili podršku i opozicionih zastupnika jer vladajuća koalicija u parlamentu ima “najtanju” moguću većinu od samo 41 poslanika.
Vlada je za svoj program dobila podrške socijalnih partnera – Unije poslodavaca i sindikalnih centrala.
Beveridž umesto Bizmarka
Najavljujući projekat „Evropa sad!“ aktuelna vlast je još pre nekoliko meseci optimistički ustvrdila da je to, nakon nekoliko godina zastoja, veliki iskorak na evropskom putu, ali i put u bolji život građana. Prezentujući plan reforme, ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić najavio je da će država umesto zaposlenih finansirati Fond za zdravstvo uvođenjem progresivne poreske stope na zarade i na dobit, kao i povećanjem akciza na cigarete, alkohol, sklatkiše…
Inače, u Crnoj Gori, kao i u Srbiji i većini bivših socijalističkih zemalja, funkcioniše tzv. Bizmarkov sistem zdravstvenog osiguranja koji se bazira na naplati socijalnih doprinosa poslodavcima i zaposlenima. Taj model zasnovan na principima solidarnosti, jednakosti i pravednosti koriste i druge razvijenije evropske zemlje, kao što su Nemačka, Austrija, Holandija, Francuska… U nekim drugim evropskim zemljama, prvenstveno Skandinaviji i Velikoj Britaniji, na snazi je Beveridžov model prema kojem se zdravstvo finansira direktno iz budžeta iz klasičnih poreza. Crnogorskim zakonodavcima je kao uzor poslužio upravo britanski model.
Obe sindikalne centrale podržale su Vladin program ne krijući, pre svega, očekivano zadovoljstvo povećanjem zarada.
Generalni sekretar Unije Slobodnih sindikata CG Srđa Keković za portal Nezavisnost.org izjavio je da ta centrala već dugo zahteva povećanje minimalne zarade u cilju postizanja boljeg životnog standarda i obezbeđivanja dostojanstvenih uslova života za sve građane i građanke Crne Gore.
“Očekujemo da svi poslodavci počnu sa isplatama nove minimalne zarade u iznosu od 450,00 eura (neto) već od 1. februara, a koja se odnosi na januarsku zaradu. Definitivno je da će pojedini poslodavci probati na brojne načine da eskiviraju uplatu nove minimalne zarade kao na primjer: kroz potpisivanje aneksa ugovora o radu sa punog na nepuno radno vrijeme; kroz zahtjev da im zaposleni vraća dio isplaćene zarade na ruke (po Zakonu o radu zarada zaposlenog se mora isplatiti preko tekućeg računa zaposlenog), i slično. Međutim, ukoliko nadležne inspekcije i druge institucije sistema budu radile posao kako se od njih očekuje, smatramo da će se zloupotrebe od strane poslodavaca sasjeći u početku i svesti na minimum”, objasnio je Keković.
Veće zarade za većinu radnika
Prema njegovim rečima, zaposleni u Crnoj Gori su napokon dočekali “adekvatnije zarade koje su prvi značajni pomak u približavanju Crne Gore ka standardima Evropske unije”. U Uniji Slobodnih sindikata očekuju da se povećanjem minimalne zarade, ali i svih zarada u zemlji, stvore uslovi da se zaustavi odlazak mladih koji su prethodnih godina masovno napuštali Crnu Goru.
Govoreći o efektima ukidanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, Srđa Keković podseća da radnike u Crnoj Gori, između ostalog, štiti i član 33 stav 3 nacionalnog Opšteg kolektivnog ugovora koji glasi: “ukoliko izmjenom zakonskih propisa dođe do smanjenja stope poreza na dohodak fizičkih lica i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz ličnih primanja zaposlenih, poslodavac je dužan da efekte takvog smanjenja usmjeri na zarade, odnosno naknade zaposlenih u skladu sa zakonom”. Dakle, tumači dalje Keković, “u ovom slučaju došlo je do ukidanja, odnosno, uvođenja nulte stope na doprinose za zdravstveno osiguranje, čime je dio istih prešao u neto zaradu zaposlenog, kao i do uvođenja neoporezivog dijela zarade do 700,00 eura bruto. Sve navedeno će doprinijeti da velika većina zaposlenih u Crnoj Gori dobije povećanje zarade u intervalu 25-30%, odnosno 100,00 – 130,00 eura (neto)”.
U odgovoru na naše pitanje da li je Vlada obrazložila kako će funkcionisati finansiranje zdravstvene zaštite nakon ukidanja obaveznog osiguranja, i na čija iskustva se pozivaju kreatori reforme, Keković potvrđuje da je reč o britanskom modelu.
“Vlada se odlučila na model bez finansiranja zdravstvenog sistema iz zarada zaposlenih, po uzoru na model koji ima Velika Britanija, te odlučila da finansijska sredstva obezbijedi iz budžeta (mahom od poreza), za šta se procjenjuje da će nam biti potrebno cca 340 miliona eura u 2022. godini. Naime, USSCG je godinama unazad predlagala brojne mjere za priliv sredstava u budžet od kojih su najznačajnije: povećanje stope poreza na dobit, oduzimanje nelegalno stečene imovine, uvođenje poreza na luksuz, progresivno oporezivanje zarada, prevođenje u legalne tokove 35-40 hiljada zaposlenih koji se nalaze u faktičkom radnom odnosu (“rad na crno”), uredna i nepristrasna naplata poreza i doprinosa, itd. Vlada se pozvala na univerzalno pravo građana na besplatno liječenje, te stoga smatramo da to pravo treba da servisira država, a ne sami zaposleni”, kazao je Keković.
Dodao je da je Unija slobodnih sindikata tražila od vlade “garancije da će se iz budžeta povećati izdaci za javno zdravstvo u odnosu na sredstva koja su se prikupljala kroz obavezno zdravstveno osiguranje”, te da će sindikat pomno pratiti šta se dešava sa javnim zdravstvom.
Unija poslodavaca jeste podržala Vladin program ali je veoma indikativna njena nedavna ljutita reakcija povodom tvrdnje premijera Zdravka Krivokapić da u Crnoj Gori ne postoji poslodavac koji ne može da obezbedi povećanje zarade uz poruku „“dosta je igre s našim radnicima“. Unija je navela da „značajan broj privrednika – naročito onih iz kategorije mikro i mali, kao i onih iz sjevernog regiona Crne Gore – već sada posluje na pragu održivosti, a dodatan alarm o teškoj situaciji daju i podaci CBCG po kojima je na kraju decembra 2021. godine u blokadi bilo 18,85 hiljada preduzeća i preduzetnika“.
Zanimljivo je i to što vlasnici i direktori velikih državnih i privatnih kompanija tvrde da njima povećanje minimalne zarade neće predstavljati problem, mada je javna tajna da među njihovih zaposlenima domiraju oni čije su plate niže od prosečne koja je u decembru 2021, prema tek objavljenom podatku Monstata (Uprava za statistiku), iznosila 537 evra (bez poreza i doprinosa).
Oprez i sumnje analitičara
Pojedini stručnjaci nisu nimalo optimistički nastrojeni prema vladinom programu. Profesor podgoričkog Fakulteta za ekonomiju i biznis Zarija Pejović je rezervisan prema ključnim pravcima promena.
”Što se tiče minimalne zarade, činjenica je da shodno podacima Monstata (iz Ankete o dohotku i uslovima života), dohodovno ‘gornjih’ 20 odsto populacije zarađuje više od dohodovno ‘donjih’ 60 odsto posto populacije. Ova nejednakost u raspodjeli dohotka upućuje na potcijenjenost rada u Crnoj Gori i upućuje na potrebu uvećanja minimalne zarade”, rekao je Pejović za podgoričke Vijesti, ali i naglasio da minimalna zarada treba da se uvećava postepeno, kao rezultat dogovora socijalnih partnera, uz snaženje uloge sindikata.
Pejović je posebno skeptičan prema promeni modela osiguranja koju smatra veoma rizičnom jer ne vidi odakle bi nakon ukidanja doprinosa država mogla da obezbedi nedostajući novac za funkcionisanje Fonda zdravstva. On je podsetio da odišnji budžet zdravstvenog fonda iznosi preko 200 miliona eura a da je u prethodnih deceniju i po za njegovo finansiranje nedostajalo između 30 i 70 miliona godišnje.
„Smatram da postoji rizik da bi ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje stvorilo deficit u finansiranju Fonda zdravstva, koji bi se morao kompenzovati kroz javni dug, eventualno povećavanje stope PDV, pa bi se trošak doprinosa,(čija je uplata obaveza poslodavaca), tako prelio na potrošače. Doprinose za zdravstveno osiguranje ne treba ukidati, već treba jačati kapacitete Uprave prihoda i carina i inspekcijskih službi, eliminisati zapošljavanje ‘na crno’, pa će širenje poreske baze, omogućiti smanjivanje i stopa poreza i doprinosa koji opterećuju bruto zaradu”, ocenio je Pejović.
S druge strane, ovaj ekonomski analitičar je podržao inicijativu da se uvede progresivno oporezivanje dobiti pravnih lica i dohotka fizičkih lica.
Međutim, Pejović je ukazao da su predlozi koji radikalno menjaju strukturu javnih finansija morali biti zasnovani na prethodno urađenim analizama, i da je pitanje da li je i koja istraživanja sprovelo Ministarstvo finansija i socijalnog staranja za potrebe kreiranja programa “Evropa sad!”.
Istovetna je primedba Marka Sošića, istraživača javnih politika u Institutu alternativa koji smatra da je mudrije da se tako krupne reforme sprovode opreznije i po fazama, nego u paketu.
“Program ‘Evropa sad’ pripremljen je naprečac, bez dovoljno temeljnih analiza i širokih konsultacija, što može ugroziti sprovođenje važnih ciljeva koje on deklarativno ima. Pogotovo su neuvjerljive projekcije prihodne strane, a nijesu dovoljno sagledani svi uticaji koje program može da ima – primjer finansiranja opština koje je u početku Ministarstvo sasvim previdjelo može biti samo jedan u nizu…ali program je sada stvarnost i moramo pratiti kako će se sprovoditi”, ukazao je Sošić.
On je u intervjuu nedeljniku Monitor rekao da je neprihvatljivo da se analize, fiskalne projekcije i obrazloženja konkretnih rešenja rade tek nakon što je program reforme već predstavljen, jer je crnogorski finansijski sistem izuzetno osetljiv na fiskalne rizike. Pored toga, naglasio je da bi zakoni za sprovođenje programa, obrazloženi analizama o njihovim fiskalnim uticajima, pre nego ih vlada uput parlamentu prethodno trebalo da prođu i javnu raspravu.
Razlaz reformatora
Umesto reformskim promenama, godina u Crnoj Gori je počela krizom Vlade, tačnije otvorenim sukobima unutar vladajuće koalicije, a pre svega između premijera Zdravka Krivokapića i njegovog potpredsednika Dritana Abazovića. Razbuktale su se međusobne optužbe i pođele među ministrima na one koji su verni Krivokapiću i one koji podržavaju Abazovića.
Vicepremijer je inicirao izglasavanje nepoverenja Vladi i predložio formiranje manjinske vlade, premijer je uzvratio podnošenjem inicijative za skraćenje mandata Skupštini kako bi bili raspisani vanredni parlamentarni izbori. Rasplet krize koja se manifestovala i uličnim protestima u Podgorici, Nikšiću, Beranama, Tivtu… očekuje se u crnogorskom parlamentu čije su tri vanredne sednice zakazane već za početak narednog meseca: prva 3. februara i čak dve sutradan, 4. februara.
Da li je nesumnjivo veoma ambiciozan program reforme platnog i poreskog sistema Crne Gore doveden u pitanje i pre početka njegove realizacije? Postoji li opasnost da aktuelne turbulencije u aktuelnoj vladajućoj koaliciji ugroze početak realizacije programa “Evropa sad”? Prema oceni Srđe Kekovića, program ne bi smeo biti ugrožen, uprkos nestabiloj političkoj situaciji koja u Crnoj Gori traje godinama.
“Ako znamo za pravilo da nestablna politička situacija izaziva i nestabilnu ekonomsku situaciju, onda je moguće očekivati poteškoće u implementaciji programa ‘Evropa sad’. Trenutno su velike tenzije u samoj vladajućoj većini što destabilizuje poziciju Vlade, ali smatramo da to nikako ne bi smjelo da ugrozi sprovođenje programa ‘Evropa sad’. Eventualno ukidanje programa izazvalo bi veliko negodovanje naroda, pa mi iz USSCG mislimo da se politički subjekti u takvu vrstu ‘egzibicije’ neće smjeti upustiti”, zaključuje Keković u izjavi za portal Nezavisnost.org.
Narednih dana, uz pomoć merodavnih stručnjaka, kao i sindikalnih i poslodavačkih predstavnika, analiziraćemo mogućnosti poreske reforme u Srbiji.
Svetozar Raković
