▶️ PREPORUKE ZA POSLODAVCE
Uvođenje vanrednog stanja u Republici Srbiji ne znači prestanak rada u privredi, privatnom i javnom sektoru, naprotiv svedoci smo povećanog intenziteta rada u nekim delatnostima, poput zdravstva, proizvodnje hrane, higijenskih sredstava, odnosno šire, u prerađivačkoj industriji i trgovini, s tim da i rad na velikim projektima u građevinarstvu nije zaustavljen a tu je i veće angažovanje policije i vojske.
Dok oni kojima je omogućeno da rade od svojih kuća, više zavise od vlastite odgovornosti u poštovanju pravila bezbednog ponašanja u uslovima proglašene epidemije, bezbednost i zdravlje ljudi koji su neposredno na svojim radnim mestima, u mnogo većoj meri zavisi od načina na koji je poslodavac organizovao rad i poslove bezbednosti i zdravlja na radu, u ovim uslovima.
U ovom momentu poslodavcima je od koristi primena Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, gde između ostalog stoji da oni poslodavci čija je delatnost takva da nije moguće da organizuju rad od kuće, dužni su da svoje poslovanje usklade sa uslovima vanrednog stanja i to tako da, ukoliko je to moguće, organizuju rad u smenama – kako bi što manji broj zaposlenih i drugih angažovanih lica obavljao istovremeno rad u jednoj prostoriji.
Poslodavci su Uredbom obavezani da, u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih, angažovanih i stranaka obezbede, sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekta i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Za zaposlene i angažovane koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više lica potrebno je da obezbede dovoljne količine zaštitne opreme.
Proverili smo sadržinu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i kao što mu samo ime kaže on se više odnosi na ukupno stanovništvo i nije posebno informativan za poslodavce, osim onih koji se bave zdravstvenom delatnošću.
Tragajući za drugim dokumentima koji bi mogli da posluže kao preporuka poslodavcima za organizovanje poslova u uslovima epidemije, naišli smo na Uputstvo za postupanje u novonastalim okolnostima koje je dala Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, ali pošto smo to Uputstvo pronašli na sajtu Mašinskog fakulteta u Beogradu, a ne i na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ne možemo biti sigurni u njegovu verodostojnost, mada je sadržaj sasvim prihvatljiv:
“Uzimajući u obzir obavezu poslodavca da obezbedi zaposlenima rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, pravna lica i preduzetnici kojima je izdata licenca za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu dužna su da pri obavljanju poslova:
– dosledno sprovode preporuke Vlade Republike Srbije i Ministarstva zdravlja;
– povećaju higijenu na svakom radnom mestu i obezbede pojačano čišćenje radnih i pomoćnih prostorija;
– na vidna mesta istaknu pisana uputstva o pravilnom održavanju higijene;
– utiču da se obezbedi dovoljna količina, izda na upotrebu i kontroliše korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
– informišu zaposleni koji mogu biti izloženi većem riziku od težih bolesti
O primeni preventivnih mera u cilju zaštite zdravlja zaposlenih na radu:
– potrebno je da lica starija od 65 godina i lica koja imaju hronične bolesti (dijabetes, bolesti srca i pluća, maligne bolesti) ostanu kod kuće;
– obezbede nesmetan pristup prostorijama koje imaju na raspolaganju sredstva za pranje i dezinfekciju ruku;
– organizuju rad na takav način da se izbegne kontakt sa licima za koje se sumnja da su zaražena;
– ukoliko proces rada dozvoljava da poslodavac organizuju rad od kuće;
– zahtevaju da zaposleni treba da ostanu kod kuće ili da idu kući ako imaju simptome koronavirusne infekcije.
U nastaloj situaciji dužni ste da kao važan činilac u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu planirate i na odgovarajući način reagujete prilikom obavljanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi rizike po zdravlje zaposlenih sveli na najmanju moguću meru“, navodi se u ovom saopštenju.
Za dalja uputstva u vezi obezbeđivanja preventivnih mera za bezbednost i zdravlje na radu u ovoj situaciji konsultovali smo i Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, pošto i epidemija spada u vanredne situacije, i tu ima nekih dobrih rešenja, ali sve u svemu, ipak je premalo informacija koje mogu konkretnije pomoći poslodavcima da organizuju rad na način da se obezbedi primena Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, zbog čega su više prepušteni samoorganizovanju i vlastitoj inventivnosti.
Zato treba da se na društvenim mrežama otvori prostor za primere dobre prakse, kao što je Valjaonice bakra Sevojno, o čemu je već pisano, gde su i pre uvođenja vanrednog stanja primenjene sve potrebne higijenske mere, a odmah po uvođenju vanrednog stanja, osnovan krizni štab koji se na bazi dnevnih informacija svakodnevno bavi procenom rizika i uvođenjem, po potrebi, novih preventivnih mera, ili primer Heinekena Srbija gde zaposleni redovno dobijaju informacije kako da se ponašaju u novonastalim okolnostima ili Carnex-a, gde je takođe osnovan krizni štab i gde su osim redovnih, uvedene i dodatne mera prevencije, a između ostalih, poštovanje rasporeda odlaska u menzu za sve zaposlene i kontrola temperature zaposlenih prilikom dolaska na posao i drugo.
Verujemo da je jako teško organizovati rad na način da se ispoštuje propisana udaljenost od dva metra, koliko u samom radnom prostoru, toliko i u toku sada redukovanog javnog prevoza, ali apelujemo na poslodavce da se u saradnji sa državom i lokalnom samoupravom i to postigne, kako bi zaposleni u najvećoj mogućoj meri bili zaštićeni.
Takođe, ne treba zaboraviti da je osim broja ličnih zaštitnih sredstava i njihove dostupnosti vrlo bitan i kvalitet, jer treba obezbediti takva sredstva koja zaposlene štite i od virusa Corona, ali i od drugih opasnosti i štetnosti na njihovim radnim mestima.
Kada se sve ovo završi, sigurno će morati na bazi svih iskustava, i pozitivnih i negativnih da se donese Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu u vanrednim situacijama, ali je više nego jasno koliko bi obaveznost postojanja Odbora za bezbednost i zdravlje na radu sa učešćem predstavnika zaposlenih i poslodavaca, olakšalo brže i efikasnije kompletno sagledavanje situacije i uvođenje neophodnih preventivnih mera, jer poslovodstva moraju da komuniciraju i sa kriznim štabovima na lokalnom i višim nivoima zbog praćenja situacije koja se dnevno menja.
Takođe, ova situacija je istakla značaj upliva zdravstva u svet rada, koje je neopravdano bilo zapostavljeno, nasuprot zakonskim rešenjima koja su to omogućavala.
I treća važna stvar je procena rizika koja je u ovoj epidemiji dobila još više na značaju i čega su valjda sada postali svesni svi oni koji su procenu rizika smatrali samo za formalnu, dodatnu i nametnutu zakonsku obavezu, a koja je sasvim suprotno tome, jedini način za prepoznavanje i eliminisanje ili smanjenje, odnosno jednom rečju, jedino sredstvo za upravljanje rizikom, što se pokazuje i u ovoj situaciji.
Pozivamo sve poslodavce da primene principe prevencije, primenjujući propisane i adekvatne mere zaštite zdravlja na radu, za sve one zaposlene koji su pod visokim rizikom u ovoj kompleksnoj situaciji.
Pozivamo zaposlene i poslodavce da podele sa nama svoja iskustva oko primene mera bezbednosti i zdravlja na radu u situaciji vanrednog stanja, kako bi o pozitivnim primerima izvestili i druge, i tako pomogli da se zaštiti zdravlje i život svih.
COIP UGS NEZAVISNOST
Vera Kondić, viši savetnik
