Planirano uvođenje mera štednje u zemljama Evropske unije naredne godine zaustavilo bi rešavanje glavnih prioriteta građana, upozoravaju sindikati reagujući na predizbornu anketu Evropskog parlamenta
Više od trećine građana Evropske unije vidi borbu protiv siromaštva i socijalne isključenosti (36 posto) i javno zdravlje (34 posto) kao glavne teme koje treba da budu prioriteti Evropskog parlamenta. Delovanje protiv klimatskih promena i podršku privredi i otvaranju novih radnih mjesta takođe podržava veliki broj učesnika u nedavnoj predizbornoj anketi Evropskog parlamenta. Tema migracije i azila (18 posto) dobila je za sedam procenata veću podršku javnosti nego prošle godine.
Društveno ekonomske poteškoće i dalje pogađaju mnoge Evropljane, bez obzira na pokazatelje koji su se u poslednjih šest meseci neznatno poboljšali. Približno 73 odsto ispitanika (6 procenata manje nego u proleće 2023.) smatra da će im se u idućoj godini smanjiti životni standard.
Oktobarski sindikalni protesti u Parizu, foto ETUC
Više od trećine građana u EU (37 posto) izjavilo je da ponekad ili češće ima teškoće sa plaćanjem računa.
Rezultati ankete objavljeni su nekoliko dana pre velikih protesta u Briselu koji su zakazani za 13. decembar na poziv Evropska konfederacija sindikata (EKS) protiv namere da se Evropa “gurne” u novo doba štednje.
“Planovi za ponovno uvođenje mera štednje koje trenutno razmatra Veće EU onemogućili bi Evropu da deluje u skladu sa prioritetima građana i umesto toga značili bi više siromaštva i zagađenja”, izjavila je generalna sekretarka EKS-a Ester Linč. Prema njenim rečima, čelnici EU treba da poslušaju jasnu i glasnu poruku od 26.000 učesnika u anketi Evropskog parlamenta, kao i hiljada ljudi koji će naredne sedmice marširati ulicama Brisela, i da odustanu od mera štednje.
Prema predlozima novih pravila o dugu i deficitu, 14 država članica EU bi samo u toku 2024. godine morale da smanje svoje budžete za ukupno 45 milijardi evra.
