Zadatak Sindikata je da utiče na to da prelazak na obnovljive izvore energije bude na korist svih nas, ali uz minimalne posledice po radnike – posebno one zaposlene u industriji nafte i uglja
Civilno društvo za energetsku tranziciju okuplja udruženja koja prate proces izrade i usvajanja Integrisani nacionalni energetski klimatski plan (INEKP), a među partnerima je i naš sindikat. Prema najavama Ministarstva rudarstva i energetike, uskoro će početi javne konsultacije za INEKP koji je jedan od strateških dokumenata za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. koji treba da postavi ciljeve domaće energetske i klimatske politike i pruži okvir za proces energetske tranzicije, ali bude i instrument za dostizanje dugoročnih ciljeva energetske i klimatske politike EU. Plan treba da definiše nove ciljeve za unapređenje energetske efikasnosti, veću upotrebu obnovljivih izvora energije, unapređenje sigurnosti snabdevanja i smanjenje energetskog siromaštva.
Proces tranzicije zamišljen je tako da doprinese tehnološkom napretku, ekonomskom prosperitetu i otvaranju novih radnih mesta, ali i društvenim inovacijama. Predviđeno je uključivanje svih relevantnih ministarstava, predstavnika privrede, civilnog sektora, sindikata, akademske i međunarodne zajednice u proces izrade dokumenta, a razlog su složene energetske, privredne, ekološke, ekonomske, zdravstvene i socijalna komponente procesa koji podrazumeva prestanak korišćenja uglja i prelazak na obnovljive izvore energije.
Iz perspektive radnika, tranzicija će duboko preoblikovati tržište rada, tako što će stvoriti kako nove rizike, tako i nove mogućnosti za radnike: nova radna mesta, ali u nekim slučajevima i gašenje postojećih zanimanja ili njihovu zamenu novim, što će zahtevati nove kompetencije i veštine. Određeni sektori i regioni, posebno oni koji zavise od industrije sa intenzivnom emisijom ugljenika, mogu biti više pogođeni od drugih. Predviđanje tih trendova i njihovog uticaja na radnike, u fokusu je sindikalnih aktivnosti. Upravljanje politikama povezanim sa klimatskim promenama i njihovo planiranje pružaju priliku sindikatima da bolje razumeju tekuće promene i njihov uticaj na klimatsku politiku.
Smernice Međunarodne organizacije rada (MOR) „za pravedan prelazak ka ekološki održivim ekonomijama i društvima za sve”, preporučuju konsultacije i udruživanje sindikata u izradi i primeni politika niskougljeničnog razvoja na svim mogućim nivoima i u svim fazama jer „održivi razvoj je moguć samo uz aktivno uključivanje sveta rada”. Takođe. u „Energetskom paketu“ iz 2015. godine, Evropska komisija je naglasila važnost uloge socijalnih partnera i pozvala ih da uključe energetsku tranziciju u svoj socijalni dijalog. Vlade, poslodavci i radnici nisu pasivni posmatrači, već agenti promena, koji su u stanju da razviju nove načine rada koji štite životnu sredinu, iskorenjuju siromaštvo i promovišu socijalnu pravdu podsticanjem održivih preduzeća i stvaranjem dostojanstvenog rada za sve. Učešće sindikata u definisanju srednjoročnih i dugoročnih strategija dekarbonizacije ključno je kako bi se osigurala pravedna tranzicija. Prema tome, sva delovanja su važna, posebno makroekonomske politike, industrijske, sektorske i politike na nivou preduzeća, razvoj veština, bezbednost i zdravlje na radu, socijalna zaštita, aktivne politike tržišta rada i prava radnika, objašnjava za KUMA njuzleter Aleksandra Mirković, koordinatorka Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”.
- Kakva je tačno uloga sindikata u izradi tog strateškog dokumenta?
INEKP je ključni dokument koji treba da postavi ciljeve domaće energetske i klimatske politike Republike Srbije. Takođe, INEKP treba da sadrži zelena radna mesta, prekvalafikacije kao i obuke za nove poslove i naravno deo o energetskom siromaštvu. Iz tog razloga je veoma važan za sindikate, jer treba da pruži okvir za proces energetske tranzicije. Međunarodna konfederacija sindikata i Evropska konfederacija sindikata, učestvovale su u izradi Pariskog sporazuma, tačnije u Preambuli, koja služi kao okvir koji se bavi isključivo radnicima, njihovim radnim mestima i dostojanstvenim radom. Podsetila bih Vas da je EPS najveći poslodavac u Republici Srbiji, da zapošljava negde oko 30 hiljada ljudi, a od toga 16 hiljada rudara. Svi oni će biti pogođeni tranzicijom.
- Informacija o izradi plana poznata je skoro dve godine, šta je od onda urađeno?
Od aprila 2021. godine donesen je set zakona iz oblasti energetike i rudarstva, dok je na kraju propisana obaveza izrade INEKP-a, kao i praćenje i izveštajanje o njegovoj realizaciji.
- Koliko je proces izrade plana u ovoj ranoj fazi transparentan i kakva je saradnja sa Ministarstvom rudarstva i energetike?
Do sada nije bio transparentan, međutim, sada vidimo da se Ministarka za energetiku oglasila, da je dokument u finalnoj izradi i da će uslediti javne konsultacije.
- Postojali su prigovori da je “tekst pisan teško razumljivim jezikom i za stručnjake” kao i da sugerisani alati za izradu plana nisu uzeti u obzir. Koliko sindikat može da utiče na to da se pristup promeni?
Slažem se da je pisan “teško razumljivim jezikom i za stručnjake”, ali ono što je posao sindikata Nezavisnost kroz projekat Civilno društvo za energetsku tranziciju koji imamo sa RERI-jem i BOŠ-om, a koji finansira Britanska ambasada u Beogradu, jeste da dokument INEKP približimo domaćoj javnosti i radnicima kroz razumljiv jezik, kako kroz razne nastupe, tako i kroz javna izlaganja na tu temu.
- Ministarka energetike je izjavila da su najviši ciljevi plana „sigurnost snabdevanja i dostupnost energije“. Koliko je to moguće i realno u ovoj situaciji, imamo li u vezi s tim neke informacije iz našeg sindikata?
Nemamo informacije u vezi sa tim, osim onoga što čujemo u javnosti.
- Ona je takođe izjavila da je Srbija „maksimalno posvećena tome da obezbedimo dobru i kontinuiranu proizvodnju električne energije i stabilno snabdevanje ostalim energentima, a istovremeno intenzivno radimo na svim investicionim ulaganjima u energetski sektor.“ Upravo danas svedočimo hapšenjima u vezi sa zloupotrebama u EPS-u. Da li je to korak napred, šta misle sindikati?
Verujem da je snabdevanje električnom energijom krucijalno za Vladu RS, i trebalo bi da bude, nema tu ništa sporno, ali isto tako verujem da će nadležne institucije imati snage, volje i stručnosti da ispitaju zloupotrebe u EPS-u, koje su realne i postoje. Iskreno, ne znam koliko je to korak unapred, ali ću se potruduti da verujem da jeste.
- Sticajem okolnosti, mi smo uspeli da zbog blage zime bez većih problema preživimo najveći deo grejne sezone. Ozbiljne države već planiraju kako da se obezbedi stabilnost tog sektora za sledeću godinu. Koje su naše šanse i na koji način treba, po Vašem mišljenju, da se organizujemo?
Trebalo bi da za svaki slučaj imamo altrenativu što se tiče grejanja, jer smo mogli da vidimo na samom početku zime da su se zapalile dve mašine u Kolubari, da je TENT u Obrenovcu imao problema sa isporukom grejanja….
- Obnovljivi izvori energije su izazov i čini se, još uvek nepoznanica za nas. Koliko se daleko stiglo u ovoj oblasti i šta se predviđa planom?
Na sajtu EPS-a možete videti da su obnovljivi izvori energije jedan od značajnih ciljeva EPS-a i to je dobra vest, jer će EPS pretrpeti kompletnu transformaciju u narednim godinama. Drugi važan segment za EPS je i Strategija održivog razvoja Republike Srbije, tačnije energetska efikasnost, s tim da energetsku efikasnost treba dovoditi u vezu sa energetskim siromaštvom. To će biti ozbiljna tema i velik izazov u narednim godinama jer smo relativno siromašno društvo.
Piše: Ivana Gordić Perc
