Pre samo godinu dana, čak i oni skloni najoptimističnijim prognozama verovatno nisu mogli da zamisle da će kraj 2024. godine Srbiji doneti i konačni raskid s apatijom i ravnodušnošću, kao stanjem koje je polako postajalo svojevrsna druga priroda velikog broja njenih građana. Istina, u povremenim i prilično žestokim građanskim pobunama i protestnim ciklusima znala je makar kratkotrajno, makar na par meseci, da se okrnji ta opora nezainteresovanost kako za svet oko sebe, tako i za sopstvenu sudbinu.
U tekstu psihijatra Milana Popovića iz maja 2023. godine (očito ne slučajno napisanim nakon tragedije u Ribnikaru) zainteresovani čitalac može da pronađe i jednu važnu tezu koja se odnosi na zloupotrebu naučene bespomoćnosti u politici. Popović eksplicira da političari i političke strukture ovaj psihološki mehanizam mogu da zloupotrebe kako bi održali kontrolu nad populacijom putem stvaranja atmosfere straha, nesigurnosti i nepredvidljivosti. „Kada se“, piše autor, „ljudi osećaju nemoćno da utiču na političke procese ili da promene svoju situaciju, oni mogu postati apatični i manje verovatno je da će se angažovati u političkim aktivnostima“. Ovaj mehanizam vidi kao posebno efikasan u autokratskim režimima „gde se može koristiti za suzbijanje disidentskih glasova i održavanje statusa quo“.
No, decembra 2024. godine, nakon nove tragedije i pogibije petnaestoro slučajnih prolaznika ispod nadstrešnice u Novom Sadu, među kojima su bila i deca, u Srbiji se dogodilo nešto upravo suprotno apatiji i naučenoj besomoćnosti, dogodili su se najveći studentski protesti u poslednjih trideset godina, a studentski bunt probudio je i novu građansku osećajnost manifestovanu u formi talasa solidarnosti i podrške onima koji su poveli u borbi za slobodnu, nekorumpiranu i zakonski i politički neuzurpiranu zemlju. Tako su se uz studente, upravo podrškom, ali i kao kreatori tog novog, pravičnijeg, društvenog poretka našli i umetnici i umetnička udruženja, neke nacionalne institucije kulture i neka strukovna udruženja.
Napraviti neku vrstu kataloškog popisa svih ovih podrški danas je prilično nezahvalan posao, jer one pristižu iz dana u dan i, čini se, postaju sve glasnije i sve odvažnije. Uz napomenu da su sve autentične podrške jednako važne neka nam bude oprošteno ako poneku izostavimo. Prirodno je da roditeljima studenata, ali i studentima i građanima, mnogo znači sinhronizovana pravna podrška koju ovih dana dobijaju. Krajem decembra, Upravni odbor Advokatske komore Vojvodine doneo je odluku da „formira listu advokata koji će pružati besplatnu pravnu pomoć studentima i drugim građanima koji su zadržani ili pritvoreni na mirnim protestnim okupljanjima“. Upravni odbor Advokatske komore Vojvodine je predsedniku Advokatske komore Srbije predložio i hitno sazivanje vanredne skupštine s jednom tačkom dnevnog reda – sedmodnevna potpuna obustava rada advokata na teritoriji Srbije, radi pružanja podrške i pridruživanju zahtevima studenata. I inicijativa Proglas upravo je ovih dana formirala advokatski tim za pro bono podršku studentima, uz javni poziv: „U slučaju da se suočavate s pritiscima, pozivima na informativne razgovore, krivičnim ili prekršajnim prijavama, pretnjama, tu je spisak advokata koje možete kontaktirati za besplatnu pravnu pomoć“.
Ne manje važne su i podrške strukovnih udruženja. Tako je Nacionalni komitet ICOM Srbija, kao reprezentativno udruženje muzejskih profesionalaca saopštio da pruža: „Punu podršku borbi najboljeg i najdragocenijeg dela društva, za očuvanje njegovih fundamentalnih vrednosti“. Nedvosmislenu podršku studentskim zahtevima poslali su i Udruženje filmskih umetnika Srbije i Udruženje filmskih glumaca Srbije. Naime, na decembarskom zasedanju skupštine Udruženja filmskih umetnika Srbije oslučeno je da će oni nedvosmisleno podržati aktuelne studentske zahteve, uz obrazloženje: „Ovaj trenutak je značajan za iskazivanje solidarnosti svih nas koji smo angažovani u kulturi, umetnosti i društvenom delovanju. Podrška se odnosi na istrajavanje studentkinja i studenata u zahtevima da se javno objavi celokupna relevantna dokumentacija u vezi s tragičnim događajem u Novom Sadu“. Uz zaključak da je apsolutno neprihvatljiva bilo kakva vrsta napada na studente, sugrađanke i sugrađane, koji izražavaju neslaganje s delanjem nadležnih. Iz Udruženja filmskih glumaca Srbije poručili su da podržavaju studente koji širom Srbije svakoga dana odaju poštu žrtvama u Novom Sadu i zahtevaju od svih koji obavljaju javne funkcije da rade u skladu s načelima odgovornosti i pravičnosti. Uz poruku svim članovima svog udruženja da studentske zahteve mogu da podrže i tako što će se pridružiti kolegama koji svake večeri ispred beogradskih pozorišta odaju poštu nastradalim u Novom Sadu, zahtevali su i da RTS objektivno, istinito i nepristrasno informiše o svim aktuelnim dešavanjima u Srbiji.
Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) izrazilo je poštovanje i solidarnost ne samo sa studentima nego i sa đacima širom Srbije u borbi za pravdu, dostojanstvo i bolju budućnost svih. Uz zahvalnost mladima „koji su na sebe preuzeli odgovornost da stanu na čelo borbe za drugačije, pravednije i srećnije društvo, eksplicirali su da smatraju da je „obaveza svakog dobronamernog građanina, a posebno intelektualaca i umetnika da ukažu na probleme u društvu – korupciju, nasilje, urušene institucije“, kao i da apsolutno osuđuju svaki oblik nasilja nad studentima, ohrabrujući njihovu odlučnost da blokade traju dok se ne ispune svi zahtevi.
Osim umetničkih udruženja, podršku studentskim protestima i zahtevima uputili su i Srpski PEN Centar, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Srpska sekcija međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA), Akademski odbor za visoko obrazovanje SANU, ali i mnogobrojni radnici u kulturi, univerzitetski i naučni radnici. Studente su podržali i Narodno pozorište u Beogradu, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, orkestar Opere SNP-a, Balet Narodnog pozorišta u Beogradu, Narodno pozorište iz Niša, Narodno pozorište iz Sombora, Narodno pozorište iz Zrenjanina, Atelelje 212, Beogradsko dramsko pozorište, Jugoslovensko dramsko pozorište, Teatar na brdu, Pozorište za decu i mlade iz Kragujevca, Puls teatar iz Lazarevca…
Svakako, među brojnim podrškama koje su pristigle i koje će tek biti upućene dugo će se pamtiti i ona koju su studentima uputili članovi orkestra Beogradske filharmonije. Između ostalog, jedne decembarske večeri, izgovorili su pred publikom: „Kao što znate, mi još uvek vidamo rane od nemilog događaja „gaženja“ naših četvoro kolega, kada smo mirno odavali poštu ispred naše zgrade 6.12.2024. No, to nas nije uplašilo, već nas je još više ustremilo ka jedinom razumnom cilju, a to je život u jednoj sigurnoj i pravnoj zemlji, gde vladaju vrednosti odgovornosti, građanske slobode, slobode izbora i vere u bolju budućnost. Draga deco, buduće kolege, učinili ste nas ponosnim i najmanje što možemo je da stojimo rame uz rame s vama“.
A među prvima, podršku je u video obraćanju uputila Branka Katić i možda se baš u njenoj podršci nalazi nešto poput rezimea svih ostalih izraza solidarnosti i ohrabrenja. Branka Katić je to formulisala vrlo jednostavno: „Pokrenuli ste nešto što će svima vama, a i nama sa vama, omogućiti da živimo u nekoj boljoj državi. U državi gde postoji odgovornost, gde je nemoguće da petnaest ljudi pogine, a da niko za to ne odgovara. U državi u kojoj niko nije iznad zakona, već smo svi jednako odgovorni za svoje postupke. Mi vam se divimo. Mi vas volimo i mi stojimo uz vas. Bravo, naša omladino“.
Ova neverovatna i neočekivana pobuna studenata, te naše omladine, kao i mnoštvo podrški koje dobijaju nesumnjivi su znak da je ovo društvo napravilo odlučan iskorak iz stanja zarobljenosti, straha, ucenjenosti i bespomoćnosti. U suštini, revolucija se već dogodila. Ovo je novi nivo političke stvarnosti. Moralna snaga studentskog pokreta je takva da nadilazi uobičajeni i jalovi instrumentarijum dosadašnjeg političkog delovanja. Ovde ne funkcionišu „oprobani“ mehanizmi koje vlast primenjuje u dezavuisanju političkih oponenata. Ovde nema ni klasičnih lidera koje bi režim mogao da targetira, jer se svakog dana ispred pokreta pojavljuju drugi glasnogovornici, podjednako elo kventni i harizmatični. Ovde je reč o studentskom pokretu kao kolektivnom heroju istorije, nosiocu elementarnih političkih vrednosti – slobode, pravde, jednakosti pred zakonom. Otud i ova lavina podrški koje dolaze sa svih strana. One su rezultat glavnog proizvoda studentskog pokreta. Čiste društvene energije. Energije oslobađanja.
