25.april 2023. Kategorija: Vesti Izvor: UGS Nezavisnost
Najosnovniji životni troškovi kao što su stanovanje i komunalije, porasli su prošle godine do četiri puta brže od plata širom Evropske unije, pokazuju podaci Eurostata
Cena rada po satu porasla je za 4,4 odsto prosečno u zemljama Evropske unije u 2022. godini, pokazuju najnoviji podaci koje je objavio evropski biro za statistiku Eurostat.
Kada se rast zarada uporedi sa stopom inflacije od 9,2 odsto u EU prošle godine, proizilazi da je povećanjem plata u prošloj godini nadoknađena samo polovina poskupljenja troškova života.
Jaz između zarada i inflacije je još veći kada su u pitanju najosnovniji troškovi života: troškovi stanovanja i komunalija (18%) su rasli četiri puta brže od plata, dok su transport i hrana (12%) porasli tri puta brže.
Realne zarade, koje označavaju kretanje plata u odnosu na inflaciju, pale su prošle godine u svim zemljama članicama EU za prosečno čak 9 odsto. Poređenja radi, stvarni profit je povećan za 1%, pokazuju podaci Eurostata.
Štaviše, podaci Evropske centralne banke (ECB) pokazuju da su povećanja profitnih marži u 2021. i 2022. godini bila veća od povećanja jediničnih troškova rada, što znači da rast profitnih stopa ima značajniju ulogu u pokretanju inflacije.
Komentarišući ove podatke Eurostata generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata Ester Linč je ocenila da su poskupljenja ugrozila životni standard zaposlenih I njihovih porodica.
„Ove brojke su još jedan dokaz da su radnici žrtve inflacije, a ne njen uzrok. Iza ovih cifara stoje stvarni ljudi koji se bore da obezbede hranu za svoje porodivce, zagreju svoje domove i čak priušte prevoz do svog radnog mesta. Pad životnog standarda radnika je rezultat toga što kompanije, posebno one u energetskom i prehrambenom sektoru, koriste probleme sa snabdevanjem da povećaju svoje cene i ostvare rekordne profite”, naglasila je Linč.
Prema njenim rečima, “vreme je da političari prestanu da kažnjavaju žrtve inflacije smanjenjem plata i da se pozabave pravim uzrokom inflacije oporezivanjem viška profita”.
Tabela uporednih podataka Evrostata o platama i inflaciji u 2022. godini
| Rast pros. cene radnog sata %
|
Ukupna inflacija %
|
Rast cena stamb.kom. usluga %
|
Rast cena transporta %
|
Rast cena hrane i bezalk. pića %
|
|
| EU (ukupno) | 4,4 | 9,2 | 18 | 12,1 | 11,9 |
| Belgija | 6,2 | 10,3 | 32,3 | 11,8 | 9 |
| Bugarska | 15,5 | 13 | 18,4 | 18,9 | 21,6 |
| Češka | 4,7 | 14,8 | 20,4 | 18,7 | 17 |
| Danska | 2,2 | 8,5 | 16 | 10,5 | 11,5 |
| Nemačka | 4,4 | 8,7 | 13,9 | 11,1 | 12,6 |
| Estonija | 8,8 | 19,4 | 52,3 | 22,4 | 19,8 |
| Irska | 3,8 | 8,1 | 24,1 | 14,1 | 6,9 |
| Grčka | 4,2 | 9,3 | 25 | 13,6 | 11,7 |
| Španija | 3 | 8,3 | 15 | 11,7 | 11,6 |
| Francuska | 3,7 | 5,9 | 9,3 | 9,9 | 7,3 |
| Hrvatska | 8,8 | 10,7 | 13,2 | 13,1 | 15,7 |
| Italija | 2,3 | 8,7 | 35 | 9,7 | 9,3 |
| Kipar | 7,5 | 8,1 | 21,5 | 14,2 | 9,8 |
| Letonija | 7 | 17,2 | 35 | 21,1 | 21,7 |
| Litvanija | 13,4 | 18,9 | 47,8 | 22,2 | 25,9 |
| Luksemburg | 4,9 | 8,2 | 9,4 | 20,9 | 7 |
| Mađarska | 6,6 | 15,3 | 17,9 | 13,7 | 27,8 |
| Malta | 2,3 | 6,1 | 8,5 | 5,2 | 10,8 |
| Holandija | 3,5 | 11,6 | 35,3 | 12,3 | 10,7 |
| Austrija | 5,7 | 8,6 | 14,5 | 16,4 | 10,7 |
| Poljska | 11,7 | 13,2 | 22,5 | 17,4 | 14,5 |
| Portugalija | 4,3 | 8,1 | 12,9 | 9,9 | 13 |
| Rumunija | 12,3 | 12 | 22,5 | 17,7 | 16,4 |
| Slovenija | 5 | 9,3 | 16,5 | 15,5 | 12,2 |
| Slovačka | 6,1 | 12,1 | 13,4 | 15,7 | 18,6 |
| Finska | 2,3 | 7,2 | 10,4 | 12,5 | 10,5 |
| Švedska | 2 | 8,1 | 13 | 10,3 | 11,7 |
Priredio: S. Raković
