- januar 2022. Kategorija: Vesti Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Pixabay
Evropska konfederacija sindikata pozdravila predlog direktive Evropske komisije koja treba da osigura poštovanje radnih i socijalnih prava miliona ljudi angažovanih na digitalnim platformama
Dostavljači, taksisti i onlajn radnici su među milionima radnika koji bi mogli imati koristi od sigurnih ugovora, minimalnih plata i plaćenog odmora ukoliko se prihvate predlozi Evropske komisije kojim treba okončati lažno samozapošljavanje na prostoru Evropske unije, ocenila je Evropska konfederacije sindikata (EKS).
Prema podacima Evropske komisije, digitalne platforme se veoma brzo razvijaju tako da su u periodu od 2016. do 2020. godine njihovi prihodi porasli skoro pet puta sa procenjenih 3 milijarde evra na oko 14 milijardi evra. Danas digitalne platforme radno angažuju više od 28 miliona ljudi, dok će do 2025. njihov broj porasti na 43 miliona. Većina tih ljudi su stvarno samozaposleni, ali se procenjuje da je najmanje 5,5 miliona netačno klasifikovano kao samozaposleni i da ti ljudi nemaju adekvatna radne prava i odgovarajuću socijalnu zaštitu.
Do sada su tzv. platformske kompanije koristile pravne rupe kako bi maksimizirale svoj profit tako što su sve radnike kategorisale kao samozaposlene. Pojedinačni radnici i njihovi sindikati morali su da tuže kompanije kako bi na sudu dokazali svoj status zaposlenih, ali to nije zaustavilo platforme da uskraćuju osnovna zakonska prava svojih radnika.
Evropska komisija je predložila direktivu sa setom mera za poboljšanje uslova rada i podršku održivom rastu digitalnih platformi u zemljama članicama EU. Nova pravila treba da obezbede poštovanje radnih i socijalnih prava svim ljudima koji rade preko digitalnih platformi. Pored toga, radnici treba da dobiju dodatnu zaštitu u pogledu korišćenja algoritamskog upravljanja (tj. automatizovanih sistema koji podržavaju ili zamenjuju upravljačke funkcije na poslu).
Najveća evropska sindikalna centrala (EKS) je ocenila da bi direktiva koju je predložila Evropska komisija konačno trebalo da radnicima pruži pravnu sigurnost u pogledu njihovog radnog statusa, a najmanje minimalac, plaćeni odmor i bolovanje, i da signalizira kraj besplatnog rada, nezavisno od toga odakle potiču kompanije, odnosno da li je reč o američkom Uberu, nemačkom Deliveru ili kineskom digitalnom gigantu Alibaba.
Direktiva o poboljšanju uslova rada na platformi ima za cilj da obezbedi da se ljudima koji rade preko digitalnih platformi rada dodeli status legalnog zaposlenja koji odgovara njihovim stvarnim radnim angažmanima. Direktiva sadrži listu kontrolnih kriterijuma kako bi se utvrdilo da li je neka digitalna platforma „poslodavac“. Ljudi koji rade preko takvih platformi bi stoga uživali radna i socijalna prava koja pripadaju statusu „radnika“. Za one koji su prekvalifikovani u radnike, to znači pravo na minimalnu zaradu (gde postoji), kao i pravo na kolektivno pregovaranje, na radno vreme, zdravstvenu zaštitu, pravo na plaćeno odsustvo, zaštitu od nesreća na radu i nezaposlenosti, naknade za bolovanje i starosne penzije. Platforme će imati pravo da osporavaju ili „pobijaju“ status radnika, tako što će na njima biti teret dokazivanja da ne postoji radni odnos.
Evropska komisija je pozvala države članice EU, socijalne partnere i sve relevantne aktere da iznesu konkretne mere za poboljšanje uslova rada digitalnih platformi koje učestalo funkcionišu prekogranično.
Komisija je takođe pokrenula javnu raspravu o nacrtu smernica za primenu prava konkurencije EU na kolektivne ugovore pojedinačnih samozaposlenih lica, odnosno ljudi koji rade potpuno sami i ne zapošljavaju druge. Ove smernice imaju za cilj da povećaju pravnu sigurnost i obezbede da zakon o konkurenciji EU ne stoji na putu naporima samozaposlenih lica da kolektivno poboljšaju svoje radne uslove, uključujući naknade, u slučajevima kada su u slabom položaju zbog neravnoteže u pregovaračkoj moći.
Izvršna potpredsednica za Evropu za digitalno doba, Margrethe Vestager ocenila je da će nova direktiva značajno unaprediti položaj radnika na digitalnim platformama.
„Sa je više poslova koje otvaraju digitalne radne platforme, zato moramo da obezbedimo pristojne uslove rada za sve ljude koji prihode ostvaruju takvim radom. Naš predlog Direktive će pomoći lažnim samozaposlenim osobama koje rade za platforme da pravilno utvrde svoj radni status i uživaju sva socijalna prava koja sa tim dolaze. Pravi samozaposleni na platformama biće zaštićeni kroz poboljšanu pravnu sigurnost u pogledu njihovog statusa i postojaće nove mere zaštite od zamki algoritamskog upravljanja. Ovo je važan korak ka društveno odgovornoj digitalnoj ekonomiji”, izjavila je izvršna potpredsednica EK za digitalno doba Margaret Vestager.
Izvršni potpredsednik za privredu EU Valdis Dombrovskis ukazao je da digitalne radne platforme imaju sve važniju ulogu u savremenoj ekonomiji jer donose inovacije, obezbeđuju radna mesta i dopunjavaju ponudu potrošačima. Dodao je da su “ljudi u srcu ovog poslovnog modela i da zato imaju pravo na pristojne uslove rada i socijalnu zaštitu”.
O predlogu Direktive za poboljšanje uslova rada u digitalnim platformama će raspravljati Evropski parlament i Savet, a nakon njenog usvajanja države članice EU će imati dve godine da je ugrade u svoja nacionalna zakonodavstva.
S.R.
1 komentar
Pingback: Evropska direktiva o zaštiti prava frilensera - PRAVNE ZAVRZLAME