Evropska uredba o zabrani proizvoda prinudnog rada stupila na snagu

Foto: UNICEF i MOR

Uredba Evropske unije o zabrani proizvoda prinudnog rada stupila je na snagu u petak 13. decembra a Evropska konfederacija sindikata poziva države da ne čekaju rok od tri godine za punu primenu zabrane

Saveta Evropske unije usvojio je 19. novembra uredbu kojom se na tržištu EU zabranjuju proizvodi nastale prinudnim radom. Uredba koja je stupila na snagu u petak 13. decembra zabranjuje proizvodnju, uvoz i promet na tržištu EU, kao i izvoz iz Unije bilo koje robe proizvedene korišćenjem prinudnog rada. Članice EU imaju rok od tri godine da uredbu ugrade u svoja zakonodavstva.

Prema saopštenju Saveta EU, ova uredba stvara neophodan okvir na kojem će se zasnivati pravni postupci u vezi sa proizvodima prinudnog rada na unutrašnjem tržištu. Evropska komisija će kreirati bazu podataka o rizičnim oblastima ili proizvodima prinudnog rada kako bi pomogla radu nadležnih organa za procenu mogućih kršenja ove uredbe. Na osnovu procene mogućih rizika odgovarajuće istrage može pokrenuti Komisija, u slučaju prinudnog rada van EU, ili organi država članica ako je reč o korišćenja prinudnog rada na njihovoj teritoriji.

Savet EU navodi da organi država članica treba da podele informacije sa drugim državama članicama ako sumnjaju da uredba krši u drugim delovima EU, ili da obaveste Komisiju ako sumnjaju na korišćenje prinudnog rada u nekoj zemlji izvan EU. Konačnu odluku o zabrani, povlačenju i odlaganju proizvoda napravljenog prinudnim radom doneće organ koji je vodio istragu. Ukoliko je reč o odluci nacionalne vlasti neke države Unije, ona će se primenjivati u svim ostalim članicama, na osnovu principa međusobnog priznavanja.

Hronologija i razlozi zabrane

Evropska komisija je 14. septembra 2022. godine predložila da EU donese uredbu za zabranu proizvoda koji nastaju korišćenjem prinudnog rada. Evropski Savet je usvojio svoju pregovaračku poziciju 26. januara 2024, da bi 5. marta ove godine Savet i Evropski parlament zaključili privremeni sporazum. Savet je konačnu odluku o usvajanju uredbe doneo 19. novembra dajući članicama EU rok od tri godine da njenu implementaciju u nacionalnim pravnim sistemima.

Prinudni rad širom sveta

Generalni sekretar evropskih sindikata hrane, poljoprivrede i turizma (EFFAT) Enriko Somalja ukazao je da su lanci snabdevanja poljoprivredno-prehrambenim proizvodima veoma izloženi proizvodima koji su “ubrani ili proizvedeni prinudnim radom”. “Bilo da je reč o šećernoj trsci u Brazilu, palminom ulju u Indoneziji i Maleziji, kakau iz Obale Slonovače ili paradajzu i ribi iz Kine, eksploatacija ljudi je očigledan rizik. Zajedno sa našim filijalama i Međunarodnom unijom radnika u industriji hrane, posvetićemo se rešavanju ovih pitanja kroz mehanizme uspostavljene novom evropskom uredbom o prinudnom radu”, naveo je Somalja. Objasnio je da sistemska promena podrazumeva držanje kompanija odgovornim za etičku praksu u primeni osnovnih konvencija MOR-a ali i u potpuno drugačijem pristupu trgovinskim sporazumima.

Evropska kofederacija sindikat smatra da “nema vremena za gubljenje” i poziva države članice EU da ne čekaju rok od tri godine za primenu zabrane, pozivajući se na sledeće podatke Međunarodne organizacije rada:

* U svetu je u prisilnom radu 28 miliona ljudi, uključujući 3,3 miliona dece;

* Pribižno 236 milijardi američkih dolara iznosi svetski godišnji profit od prinudnog rada;

* Ukupni nelegalni profiti najveći su u Evropi i Centralnoj Aziji (84,2 milijarde dolara).

Zamenik generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata Klaes Mikael Stal izjavio je tim povodom da su kompanije predugo profitirale iskorišćavajući ranjive ljude širom sveta.

“Činjenica da Evropa najviše doprinosi profitu od prisilnog rada postavlja moralnu obavezu državama članicama da bez odlaganja sprovedu ovu zabranu. EKS će koristiti svoju široku međunarodnu mrežu da pomogne Evropskoj komisiji i odgovornim poslodavcima da identifikuju slučajeve prinudnog rada u lancima snabdevanja i da se pozabave njima”, naglasio je Stal.

Priredio S. R.