Evroposlanici će oceniti razvoj događaja u Srbiji, od rušenja nadstrešnice železničke stanice do antikorupcijskih protesta protiv vlade predvođenih studentima, objavljeno je na sajtu Evropskog parlamenta
Na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta koje se održava od 10. do 13. februara, sutra će na dnevnom redu biti i rasprava o trenutnoj situaciji u Srbiji.
U najavi tačke pod nazivom “Politička kriza u Srbiji” podseća se da je 15 ljudi poginulo kada se 1. novembra 2024. u Novom Sadu srušila betonska nadstrešnica na železničkoj stanici. „Od katastrofe, desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice, zahtevajući odgovornost vlasti i protestujući protiv korupcije. Kao posledica toga, premijer Srbije Miloš Vučević podneo je ostavku, ali to nije smirilo tenzije. Ovo pitanje simbolizuje šire nezadovoljstvo stanjem vladavine prava u Srbiji i predstavlja najozbiljniji izazov u poslednjih nekoliko godina za lidera zemlje, predsednika Aleksandra Vučića“, navodi se na zvaničnom sajtu Evropskog pralamenta.
Istražiti nasilje nad demonstantima
U najavi debate o Srbiji podseća se da je 5. februara 2025. evropska komesarka za proširenje Marta Kos u otvorenom pismu pozvala „na potpunu, nepristrasnu i brzu istragu incidenata usmerenih na demonstrante“. Reagujući na pisma, kako je navela, članova Srpske akademije nauka i umetnosti, političkih predstavnika i organizacija civilnog društva, komesarka Kos je tim povodom podsetila na ključne vrednosti Evropske unije.
„Sloboda okupljanja je osnovno pravo! Fundamentalne vrednosti su u srži našeg zajedničkog evropskog projekta i treba ih poštovati. Sloboda okupljanja je osnovno pravo koje se mora poštovati. Mora se sprovoditi mirno i u skladu sa zakonom. Svedočimo o incidentima protiv demonstranata. Očekujemo punu, nepristrasnu i brzu istragu. Ne treba tolerisati nasilje. Očekujemo da srpska policija nastavi da obezbeđuje bezbednost demonstranata. Jezik koji podstiče nasilje i nedostatak međusobnog poštovanja ne može biti rešenje“, navela je Marta Kos.
Ukazujući da evropska agenda jača vladavinu prava, komesarka je istakla da „prioritet EU i predsednice Komisije fon der Lajen ostaje podrška Srbiji u napredovanju na njenom evropskom putu i da postane deo Evropske unije“. Dodala je da „put ka članstvu u EU obuhvata reforme koje ugrađuju naše zajedničke vrednosti u zakonodavstvo i praksu“. Navela je i da će „reforme koje su deo procesa pridruživanja EU ojačati borbu protiv korupcije, obezbediti nezavisnost pravosuđa i odgovornost institucija, promovisati slobodu i pluralizam medija i poboljšati izborne uslove“, što bi „koristiti svim građanima i približiti Srbiju Evropskoj uniji“.
Evropska komesarka za proširenje na kraju otvorenog pisma naglašava da je važno „da se stvore uslovi za inkluzivan dijalog koji uključuje sve zainteresovane strane, političke aktere, institucije i članove civilnog društva koji će se baviti reformama neophodnim za evropsku budućnost Srbije“.
Konvent: Test za kredibilitet EU
Evroposlanici su i ranije raspravljali o situaciji u Srbiji, a najviše pažnje privukla je rasprava o izborima održanim u decembru 2023. I nova debata evroparlamentaraca o političkoj krizi u Srbiji očekuje se sa velikim zanimanjem jer su vesti o masovnim demonstracijama u Beogradu,Novom Sadu, Nišu i drugim gradovima ušle u informativne programe mnogih evropskih i svetskih medija. Međutim, u proteklih sto dana protesta predvođenih studentima retke su ili prilično uopštene bile reakcije na višemesečne proteste.
Suzdržanost institucija u Briselu
Pre citiranog otvorenog pisma komesarke Marte Kos, iz Evropske komisije nije bilo izjašnjavanja o pobuni studenata u Srbiji. Briselske institucije, kao i države članice EU, do sada su uglavnom bile uzdržane od komentarisanja burnih dešavanja u Srbiji, čak i kada je pala njena vlada. Portparol Evropske komisije Gijom Mersije u izjavama nekim srpskim medijima tek se osvrnuo na demokratsko pravo građana da protestuju a u izjavi za N1 rekao da je “Brisel zabrinut zbog sve češćih napada na studente, zbog čega insistira na brzoj istrazi incidenata nad demonstrantima”.
Povodom studentskih protesta i zahteva oglasile su se, za sada, samo neke od poslaničkih grupa u Evropskom parlamentu. Najdirektniju podršku studenti su dobili od Poslaničke grupe socijalista i demokrata (S/D), druge po veličini u Evropskom parlamentu: „Studenti traže od Vlade da objavi svu dokumentaciju u vezi sa rekonstrukcijom novosadske Železničke stanice, uključujući i ugovor sa kineskim kompanijama. U potpunosti podržavamo njihov poziv na pravdu i odgovornost ključnih institucija Srbije za bezbednost i dobrobit građana”, izjavila je Ketlin Van Bremt, potpredsednica grupe S&D.
Poslanička grupa Zelenih oglasila se putem društvene mreže X porukom da su masovni protesti u Srbiji “vapaj” građana za pravdom u zemlji koju je razorila korupcija: “Ljudi u Srbiji zaslužuju istinu i odgovornost, Evropa vas čuje i podržava”, objavio je poslanik evropskih Zelenih Vladimir Pribilič.
Vlada pala bez stranih pritisaka
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je da je ostavka premijera i pad srpske vlade rezultat sve jačeg pritiska domaće javnosti predvođene studentima na predsednika Aleksandra Vučića, a ne pritisaka iz inostranstva.
Radio Slobodna Evropa prenela je da u Evropskoj narodnoj partiji (EPP), čija je pridružena članica Srpska napredna stranka, smatraju da studenti i građani Srbije imaju pravo na mirne demonstracije: “Vlast u Beogradu mora čuti i znati prepoznati poruku građana te u tom smislu otvoriti transparentan, uključiv i konstruktivan proces dijaloga sa svim političkim i društvenim akterima u zemlji. Isto tako je važno istaći kako Srbiji nije potrebna radikalizacija već dijalog, mir i predani rad u evropskim reformama“, izjavio je poslanik iz redova EPP-a Davor Ivo Štir.
Poslanička grupa Obnovimo Evropu osudila je nasilan odgovor na studentske proteste: „Bez zaštite vladavine prava i obezbeđivanja povoljnog okruženja za civilno društvo, medije, put Srbije ka evropskoj budućnosti je ozbiljno ugrožen. Srpski narod zaslužuje da živi u zemlji u kojoj se oseća bezbedno i zaštićeno, gde se njihova prava potpuno poštuju, u skladu za našim zajedničkim evropskim vrednostima“, izjavila je predsednica te poslaničke grupe u Evropskom parlamentu Valeri Hajer.
Izvestilac u senci za Srbiju, Helmut Brandšteter, ocenio je da je vlada isključio odgovorna za talas nasilja koji se pokrenuo u Srbiji protiv mirnih demonstranata, političkih protivnika i studenata: “Nisam uveren da će ovi napadi biti do kraja istraženi, posebno kada i sam predsednik svojim izjavama podstiče nasilje.“
Napade na studente osudila je putem mreže Instagram i Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji i izazila nadu da će odgovorni biti brzo identifikovani i da odgovarati u skladu sa zakonom.
Parlamentarni odbor za pridruživanje
Samo dan nakon debate u Evropskom parlamentu, u Strazburu bi trebalo da se održi dvodnevni sastanak (12. i 13. februar) Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) EU-Srbija, čiji su članovi Evroposlanici i poslanici u Skupštini Srbije. Taj sastanak je inače trebalo da se održi u novembru ali je otkazan na inicijativu srpske delegacije, odnosno, kako je tada preneo Danas, na zahtev predsedavajućeg srpske delegacije Milimira Vujadinovića (SNS), uz nepotpuno obrazloženje da je razlog otkazivanja donošenje Zakona o budžetu Republike Srbije za 2025.Pretpostavke su da je do otkazivanja zapravo došlo usled žestokih konlikata u srpskom parlamentu kada je došlo je do tenzija i fizičkog obračuna poslanika vlasti i opozicije. Poslanici opozicije zahtevali su posebnu sednicu parlamenta na kojoj bi se glasalo o nepoverenju Vladi nakon tragedije u Novom Sadu. Od tada nije održana plenarna sednica Narodne skupštine.
Sastanak POSP-a uključuje diskusiju poslanika iz Srbije i iz Evropskog parlamenta o aktuelnim temama iz procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Regionalni portal European Western Balkan je najavio da će na dnevnom redu POSP-a biti teme iz pregovaračkog Klastera 1 o demokratiji i vladavini prava, ali i spoljna politika i zaštita životne sredine. Uobičajeno je da se nakon sastanka donesu zajednički zaključci dve delegacije, koji moraju dobiti podršku obe strane.
U sadašnjem sastavu delegacije Skupštine Srbije u POSP-u su uz već pomenutog Vujadinovića, iz redova vlasti još Igor Bečić, Veroljub Arsić, Marijan Rističević i Branko Ružić a iz redova opozicije Marinika Tepić, Miroslav Aleksić, Biljana Đorđević i Zdravko Ponoš.
Priredio S. R.
