Tužbeni zahtev Danske da Sud pravde poništi Direktivu o adekvatnim minimalnim platama zasnovan je na „istorijski pogrešnom“ tumačenju prava EU, ukazuje Evropska konfederacija sindikata
Kraljevina Danska je sredinom januara 2023. pred Sudom pravde Evropske unije pokrenula spor protiv Evropskog parlamenta i Saveta EU zahtevajući poništenje Direktive o adekvatnim minimalnim platama u Evropskoj uniji, koja je usvojena u oktobru 2022. Glavni tužbeni argumenti su da su tužene institucije EU povredili princip prenosa ovlašćenja, odnosno da su se osporenom direktivom direktno umešali u određivanje visine plate u državama članicama koje nije u nadležnosti zakonodavnog tela EU.
O Sudu pravde EU
Povodom zahteva Danske o kome Sud pravde sa sedištem u Luksemburgu treba uskoro da donese konačnu presudu, Evropska konfederacija je prošlog petka objavila obimno kontramišljenje (51 stranica) kojim osporava opravdanost tužbe ukazujući da je zasnovana na kontroverznom pravnom mišljenju, utemeljenom na “istorijski pogrešnom“ tumačenju prava Evropske unije i suprotno utvrđenoj sudskoj praksi.
Kako su ranije preneli evropski mediji, generalni pravobranilac (generalni advokat) EU Nikolas Emiliu saopštio je 14. januara svoje mišljenje kojim se složio sa stavom Danske i preporučio da se osporeni propis poništi. Ovaj kiparski diplomata i pravnik zaključio je da Direktiva zaista narušava isključivu nadležnost država članica u određivanju nivoa plate i da bi zato Sud pravde trebalo da odluči da se ona mora u celini poništiti. Inače, mišljenje generalnog pravobranioca ne obavazuje Evropski sud pravde u njegovom odlučivanju.
EKS je kao pogrešnu odbacila i argumentaciju Nikolasa Emiliua i zatražila od Suda da dođe do drugačijeg zaključka – da suprotno tužbi i neobavezujućem predlogu generalnog advokata podrži Direktivu o odgovarajućim minimalnim platama. Razlozi za to su sledeći:
* Generalni pravobranilac je do svojih zaključaka došao ne pridajući dovoljnu težinu ili čak ne prepoznavajući važne aspekte međunarodnog i evropskog pravnog okvira ili relevantne sudske prakse;
* On ignoriše socijalne ciljeve koje je EU dužna da ispuni u skladu sa svojim aktima, posebno sa ugovorom pod nazivom Socijalna politika, i ignoriše specifičnosti socijalnih direktiva koje ostavljaju dovoljnu fleksibilnost državama članicama i socijalnim partnerima tokom implementacije Direktive o minimalnim zaradama;
* Generalni advokat se doslovno oslonio na tehničko tumačenje “plate“ koje nije u skladu sa ugovorima i sekundarnim pravom EU i, naročito, utvrđenom praksom Suda pravde EU.
Promovišući ove razloge generalna sekretarka EKS je izrazila očekivanje da će Sud pravde utvrditi “da je direktiva u potpunosti u nadležnosti EU” te da je treba poštovati kako bi se zaštitili milioni radnih ljudi širom Unije: “Ukoliko bi sledili mišljenje generalnog pravobranioca Emiliua, to bi imalo duboke posledice za milione evropskih radnika koji se već oslanjaju na Direktivu o adekvatnoj minimalnoj zaradi, koja je od ključne važnosti za povećanje pokrivenosti kolektivnim pregovaranjem i za zaustavljanje razbijanja sindikata”.
Linč ističe posebno važnu činjenicu: “Slučaj se dešava u vreme kada je broj zaposlenih koji ne mogu da priušte grejanje porastao za 10 miliona”.
Zamenica generalnog sekretara EKS-a Izabela Šuma je ocenila da je argumentacija pravobranioca Emiliua zasnovana “na uskom tumačenju ugovora, ignorisanju decenije sudske prakse suda po ovom pitanju i nerazumevanju načina na koji socijalni partneri funkcionišu kako bi se poštovali socijalni ciljevi EU”.
